,


Svakodnevne kiše spas za kukuruz – ratare brinu oluje i grad

Svakodnevne kiše spas za kukuruz – ratare brinu oluje i grad

14/06/2024

Autor: 

Info Press

Izvor: RTS

Foto: TV Lav

Za razliku od pšenice čija je žetva počela, kiša koja gotovo svakodnevno pada i te kako prija kukuruzu, suncokretu, soji, šećernoj repi. I proizvođači i stručnjaci kažu da je ona spas za prolećne kulture i da se upravo sada stvaraju zalihe vlage za jul i avgust koji znaju da budu sušni.

Zbog izuzetno toplog početka proleća mnogi proizvođači su kukuruz sejali ranije nego obično. Poljoprivrednik Roman Kadarjan iz Ečke nije među njima i sada je, kaže, siguran da je odluka da sačeka sa setvom bila dobra, zbog zahlađenja koje smo imali tokom aprila.

“Kukuruz ne trpi hladno vreme pogotovo dok je mlad. To je kao kada čovek dobije tuberkolozu, pa se teško oporavlja. Biljke iz kasnijih rokova setve su bile razvijenije i jače nego one iz prvih rokova setve. Svakodnevne kiše su dobrodošle i popravile su situaciju na njivama. U narednom periodu je bitno da ne bude vetrova i da u avgustu ne bude suše“, objašnjava Roman Kadarjan, poljoprivrednik iz Ečke.

U Poljoprivrednoj stručnoj službi Zrenjanin potvrđuju da su kukuruzi iz ranih rokova setve prošli kroz stresne uslove. Reakcija biljaka na niže temperature ispoljila se kao žutilo i crvenilo lista.

“Zahvaljujući padavinama i višim temperaturama usevi su se izvukli. Kako bi kukuruz lakše prevazišao reakciju na stresne uslove, rađena je prihrana. Ove godine su na kukuruzu više štete pravili zečevi i ptice. Pojava plamenca nije dominantna, jer padavine utiču na njegov let“, navodi Snažana Parađenović iz Prognozno izveštajne službe Zrenjanin.

Svakodnevne kiše u poslednje vreme su usevima više nego dobrodošle i neophodne su kako bi se napravile zalihe vlage za jul i avgust koji znaju da budu sušni.

“Zbog duže setve, kukuruzi se nalaze u različitim fazama razvoja. Od desetak listova do pojave metlica, a najčešće u fazi intenzivnog porasta. Trenutne vremenske prilike pogoduju i kukuruzu i ostalim prolećnim usevima, ali to nije garant da će se do kraja vegetacije obezbediti optimalni uslovi za razvoj”, objašnjava dr Željko Kaitović sa Instituta za kukuruz Zemun polje.

“Ukupne potrebe kukuruza za padavinama tokom vegetacije su oko 500 milimetara, ali je bitno da njihov raspored bude pravilan. Najveće potrebe za padavinama su u periodu od 10-ak dana pred metličenje i 20-ak dana posle toga, gde je uzeta u obzir i faza nalivanja zrna”, precizira naš sagovornik.

Nažalost, padavine su često praćene vremenskim nepogodama. Oluja i grad brinu ratare, jer im pričinjavaju značajne štete, kao što je to bilo prošle nedelje u ataru Bačke Palanke i Temerina.

“Ostaje da se vidi da li će se ti usevi oporaviti, što sa kukuruzom obično bude slučaj. Prošle godine smo imali izuzetno jako nevreme u julu koje je pokosilo kukuruz i suncokret na potezu od Kule preko Srbobrana pa skroz do Sečnja. Čak i na usevima kukuruza koji nisu uspeli da se usprave do kraja imali smo rod“, podseća Sunčica Savović, direktor “Žita Srbije“.

Ovog proleća kukuruzom je zasejano 950.000 hektara, što je za pet odsto više nego lane. Budući da je žetva kukuruza daleko, u ovom trenutku moguće je dati samo projekciju očekivanog roda. Ukoliko ne bude negativnih vremenskih iznenađenja, a na osnovu desetogodišnjeg proseka prinosa kukuruza od 6,9 tona po hektaru, ukupan prinos ove žitarice mogao bi biti oko 6,5 miliona tona.

Stručnjaci upozoravaju da ćemo i u žetvu kukuruza, kao što je trentuno slučaj sa pšenicom ući sa izuzetno visokim zalihama.

“Prošle godine smo započeli godinu sa zalihama od oko 335.000 tona i imali smo rod oko 6,8 miliona tona. U zemlji mesečno trošimo oko 330.000 tona kukuruza, a do kraja maja izvezli smo 1,55 miliona tona. Trenutno raspolažemo sa oko 2,8 miliona tona kukuruza. Ukoliko oduzmemo ono što je neophodno za domaću potrošnju za naredna četiri meseca, za izvoz nam ostaje milion i po tona. Jasno je da nećemo sav kukuruz od prošle godine uspeti da izvezemo, jer nam je najveći mesečni izvoz bio u novembru i iznosio je 257.500 tona“, objašnjava Savovićeva.

“O zalihama kukuruza treba već sada razmišljati, jer će se 30. juna u silosima zadržati milion i po tona stare pšenice, a treba da se uskladište i pšenica i ječam koji se upravo skidaju. Problemi sa skladištenjem se možda neće javiti sada u žetvi pšenice, ali sasvim je sigurno da će ga biti čim krene žetva kukuruza, kao što je to bilo prošle godine“, upozorava naša sagovornica.

Od početka sukoba u Ukrajini izvoz srpskog kukuruza u zemlje regiona je značajno porastao. Ovu žitaricu najviše prodajemo Italiji, a sve ozbiljniji kupci su Bosna i Hercegovina i Albanija. Domaći kukuruz stiže i do zemalja Severne Afrike i Jugoistočne Azije, ali ono što sprečava izvoznike da direktno dopru do krajnjih kupaca na tim tržištima jeste činjenica da Srbija nema more i morsku luku.

U svakom trenutku u Konstanci je naš kukuruz skuplji od rumunskog za cenu pretovara i uskladištenja. Kao što je pravilo, podsećaju stručnjaci, da kada cena žitarica ili uljarica krene naviše, odmah stane ponuda u iščekivanju bolje cene, tako i kada velike količine žitarica krenu uz i niz Dunav i cena rečnog prevoza počne da raste.

, ,

Napišite komentar za ovaj članak

spisak dosadašnjih komentara za ovaj članak

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena * zvezdicom.
Info Press zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara.
Komentare koji sadrže govor mržnje, uvrede i psovke, kao i komentare koji se ne odnose na vest, ne objavljujemo.
Spisak dosadašnjih komentara za članak "Svakodnevne kiše spas za kukuruz – ratare brinu oluje i grad". 
Podelite vaše mišljenje sa nama. Pošaljite komentar klikom na dugme - napišite komentar.

Najnoviji oglasi

Izdaje se stan kod hotela “Morava” u Čačku

Izdajem stan stan u kvalitetnoj novogradnji kog hotela Morava u Čačku. Stan je kompletno namešten, površine 35 m2. Informacije možete dobiti na: 064/ 148 03 77 064 /510 78 33

BAVARIA TEAM ČAČAK I BAVARIA CENTAR PRELJINA – AMSS

Za sve naše klijente odobravamo posebne mesečne popuste i akcije kao i stalne popuste za penzionere, lica sa troje i više dece kao i za nezaposlena lica, popust 28%.

BAVARIA TEAM ČAČAK I BAVARIA CENTAR PRELJINA – AMSS

U našim poslovnicama u Bavaria centar Preljina i Bavaria Team Čačak, Vašu registraciju mozete platiti na više mesečnih rata putem čekova gradjana, putem administrativne zabrane.

JKP „Vodovod“ Čačak – OBAVEŠTENJE

JKP „VODOVOD“ Čačak

Počelo prijavljivanje  za rehabilitaciju  u banjama

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje  raspisao je oglas za upućivanje penzionera  na rehabilitaciju za 2024. godinu, a pravo da konkurišu za desetodnevni besplatni  boravak  u banjama i  lečilištima  u  Srbiji  imaju korisnici čija penzija iznosi do 39.850 dinara i imaju prebivalište u Srbiji.

Kliknite ovde za sve oglase

pročitaj još sličnih vesti

Potreba za sezonskim radnicima na Zlatiboru sve izraženija

Uz nedostatak radnika, a onda i gotovo celogodišnju sezonu,  za stalno zaposlenje sezonskih radnika na Zlatiboru se  sve više kandiduje i oblast gradjevinarstava , gde je naročito, već evidentan priliv radnika iz dalekih azijskih zemalja. 

Subvencije od 150 miliona dinara za turistička I etno domaćinstva

Subvencije od 150 miliona dinara za turistička I etno domaćinstva

Nova pomoć države:Za seoska turistička domaćinstva bespovratna pomoć od 150 miliona dinara

Najveći broj korisnika bespovratnih sredstava za razvoj seoskog turizma, koja se prvi put dodeljuju ove godine, nalazi se u regiji Zapadne Srbije (28), Vojvodine (20) i Centralne Srbije i Šumadije (19).

 Ponovo  bez  dogovora  o  ceni  maline 

Kako  smo  čuli  sastanak  je  završen  bez  konkretnih  zaključaKA. Male  su  šanse  da   hladnjačari  izađu   u  susret  malinarma.  Još  uvek  ispituju  tržište,  kako  kaže   Pilčević. Mada  su  proizvođači  razočarai  neće  se  predati  i  po9novo  će  doći  na zakazani  sastanak  sledeće  sedmice. 

Čačak nema gde da odlaže komunalni otpad

Smeće se deponuje na prostoru transfer stanice i na ranije zatvorenu i rekultivisanu deponiju u Prelićima i odvozi na deponiju u Kniću, a za to vreme meštani naselja Prelići ne mogu da otvore prozore niti da izadju u dvorište zbog smrada koji se širi sa deponije.

Kliknite ovde za sve vesti iz privrede

pretraži sajt

Broj pregleda

Brojač
20

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

najnovije vesti

Podelite objavu

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.

Zapratite nas na fejsbuku

VRATITE SE NA POČETAK STRANE

Impresum  •  Marketing  •  Kontakt informacije  •  Uslovi korišćenja  •  Politika privatnosti  •  Deklaracija o kolačićima  •  Pristup podacima 

2024 © Info Press - Sva prava zadržana. Web design by Real Media Factory

Svakodnevne kiše spas za kukuruz – ratare brinu oluje i grad

14/06/2024
Autor:
Info Press
Izvor: RTS
Foto: TV Lav

Za razliku od pšenice čija je žetva počela, kiša koja gotovo svakodnevno pada i te kako prija kukuruzu, suncokretu, soji, šećernoj repi. I proizvođači i stručnjaci kažu da je ona spas za prolećne kulture i da se upravo sada stvaraju zalihe vlage za jul i avgust koji znaju da budu sušni.

Zbog izuzetno toplog početka proleća mnogi proizvođači su kukuruz sejali ranije nego obično. Poljoprivrednik Roman Kadarjan iz Ečke nije među njima i sada je, kaže, siguran da je odluka da sačeka sa setvom bila dobra, zbog zahlađenja koje smo imali tokom aprila.

“Kukuruz ne trpi hladno vreme pogotovo dok je mlad. To je kao kada čovek dobije tuberkolozu, pa se teško oporavlja. Biljke iz kasnijih rokova setve su bile razvijenije i jače nego one iz prvih rokova setve. Svakodnevne kiše su dobrodošle i popravile su situaciju na njivama. U narednom periodu je bitno da ne bude vetrova i da u avgustu ne bude suše“, objašnjava Roman Kadarjan, poljoprivrednik iz Ečke.

U Poljoprivrednoj stručnoj službi Zrenjanin potvrđuju da su kukuruzi iz ranih rokova setve prošli kroz stresne uslove. Reakcija biljaka na niže temperature ispoljila se kao žutilo i crvenilo lista.

“Zahvaljujući padavinama i višim temperaturama usevi su se izvukli. Kako bi kukuruz lakše prevazišao reakciju na stresne uslove, rađena je prihrana. Ove godine su na kukuruzu više štete pravili zečevi i ptice. Pojava plamenca nije dominantna, jer padavine utiču na njegov let“, navodi Snažana Parađenović iz Prognozno izveštajne službe Zrenjanin.

Svakodnevne kiše u poslednje vreme su usevima više nego dobrodošle i neophodne su kako bi se napravile zalihe vlage za jul i avgust koji znaju da budu sušni.

“Zbog duže setve, kukuruzi se nalaze u različitim fazama razvoja. Od desetak listova do pojave metlica, a najčešće u fazi intenzivnog porasta. Trenutne vremenske prilike pogoduju i kukuruzu i ostalim prolećnim usevima, ali to nije garant da će se do kraja vegetacije obezbediti optimalni uslovi za razvoj”, objašnjava dr Željko Kaitović sa Instituta za kukuruz Zemun polje.

“Ukupne potrebe kukuruza za padavinama tokom vegetacije su oko 500 milimetara, ali je bitno da njihov raspored bude pravilan. Najveće potrebe za padavinama su u periodu od 10-ak dana pred metličenje i 20-ak dana posle toga, gde je uzeta u obzir i faza nalivanja zrna”, precizira naš sagovornik.

Nažalost, padavine su često praćene vremenskim nepogodama. Oluja i grad brinu ratare, jer im pričinjavaju značajne štete, kao što je to bilo prošle nedelje u ataru Bačke Palanke i Temerina.

“Ostaje da se vidi da li će se ti usevi oporaviti, što sa kukuruzom obično bude slučaj. Prošle godine smo imali izuzetno jako nevreme u julu koje je pokosilo kukuruz i suncokret na potezu od Kule preko Srbobrana pa skroz do Sečnja. Čak i na usevima kukuruza koji nisu uspeli da se usprave do kraja imali smo rod“, podseća Sunčica Savović, direktor “Žita Srbije“.

Ovog proleća kukuruzom je zasejano 950.000 hektara, što je za pet odsto više nego lane. Budući da je žetva kukuruza daleko, u ovom trenutku moguće je dati samo projekciju očekivanog roda. Ukoliko ne bude negativnih vremenskih iznenađenja, a na osnovu desetogodišnjeg proseka prinosa kukuruza od 6,9 tona po hektaru, ukupan prinos ove žitarice mogao bi biti oko 6,5 miliona tona.

Stručnjaci upozoravaju da ćemo i u žetvu kukuruza, kao što je trentuno slučaj sa pšenicom ući sa izuzetno visokim zalihama.

“Prošle godine smo započeli godinu sa zalihama od oko 335.000 tona i imali smo rod oko 6,8 miliona tona. U zemlji mesečno trošimo oko 330.000 tona kukuruza, a do kraja maja izvezli smo 1,55 miliona tona. Trenutno raspolažemo sa oko 2,8 miliona tona kukuruza. Ukoliko oduzmemo ono što je neophodno za domaću potrošnju za naredna četiri meseca, za izvoz nam ostaje milion i po tona. Jasno je da nećemo sav kukuruz od prošle godine uspeti da izvezemo, jer nam je najveći mesečni izvoz bio u novembru i iznosio je 257.500 tona“, objašnjava Savovićeva.

“O zalihama kukuruza treba već sada razmišljati, jer će se 30. juna u silosima zadržati milion i po tona stare pšenice, a treba da se uskladište i pšenica i ječam koji se upravo skidaju. Problemi sa skladištenjem se možda neće javiti sada u žetvi pšenice, ali sasvim je sigurno da će ga biti čim krene žetva kukuruza, kao što je to bilo prošle godine“, upozorava naša sagovornica.

Od početka sukoba u Ukrajini izvoz srpskog kukuruza u zemlje regiona je značajno porastao. Ovu žitaricu najviše prodajemo Italiji, a sve ozbiljniji kupci su Bosna i Hercegovina i Albanija. Domaći kukuruz stiže i do zemalja Severne Afrike i Jugoistočne Azije, ali ono što sprečava izvoznike da direktno dopru do krajnjih kupaca na tim tržištima jeste činjenica da Srbija nema more i morsku luku.

U svakom trenutku u Konstanci je naš kukuruz skuplji od rumunskog za cenu pretovara i uskladištenja. Kao što je pravilo, podsećaju stručnjaci, da kada cena žitarica ili uljarica krene naviše, odmah stane ponuda u iščekivanju bolje cene, tako i kada velike količine žitarica krenu uz i niz Dunav i cena rečnog prevoza počne da raste.

Napiši komentar

komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena * zvezdicom. Info Press zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara. Komentare koji sadrže govor mržnje, uvrede i psovke, kao i komentare koji se ne odnose na vest, ne objavljujemo.
Spisak dosadašnjih komentara za članak "Svakodnevne kiše spas za kukuruz – ratare brinu oluje i grad". Podelite vaše mišljenje sa nama. Pošaljite komentar klikom na dugme - napišite komentar.

Najnoviji oglasi

Izdaje se stan kod hotela “Morava” u Čačku

Izdajem stan stan u kvalitetnoj novogradnji kog hotela Morava u Čačku. Stan je kompletno namešten, površine 35 m2. Informacije možete dobiti na: 064/ 148 03 77 064 /510 78 33

BAVARIA TEAM ČAČAK I BAVARIA CENTAR PRELJINA – AMSS

Za sve naše klijente odobravamo posebne mesečne popuste i akcije kao i stalne popuste za penzionere, lica sa troje i više dece kao i za nezaposlena lica, popust 28%.

BAVARIA TEAM ČAČAK I BAVARIA CENTAR PRELJINA – AMSS

U našim poslovnicama u Bavaria centar Preljina i Bavaria Team Čačak, Vašu registraciju mozete platiti na više mesečnih rata putem čekova gradjana, putem administrativne zabrane.

Pogledaj sve oglase

Pročitaj slične vesti

Potreba za sezonskim radnicima na Zlatiboru sve izraženija

Uz nedostatak radnika, a onda i gotovo celogodišnju sezonu,  za stalno zaposlenje sezonskih radnika na Zlatiboru se  sve više kandiduje i oblast gradjevinarstava , gde je naročito, već evidentan priliv radnika iz dalekih azijskih zemalja. 

Subvencije od 150 miliona dinara za turistička I etno domaćinstva

Subvencije od 150 miliona dinara za turistička I etno domaćinstva

Nova pomoć države:Za seoska turistička domaćinstva bespovratna pomoć od 150 miliona dinara

Najveći broj korisnika bespovratnih sredstava za razvoj seoskog turizma, koja se prvi put dodeljuju ove godine, nalazi se u regiji Zapadne Srbije (28), Vojvodine (20) i Centralne Srbije i Šumadije (19).

Pogledaj sve vesti

pretraži sajt

Zapratite nas na fejsbuku

redakcija@infopress.rs

Marketing@infopress.rs

VRATITE SE NA POČETAK STRANE
angle-double-up