Kada grmi, pada grad, izgori usev ili zasad, pomolimo se Bogu: Zašto srpski domaćin i dalje ne osigurava svoj trud

Kada grmi, pada grad, izgori usev ili zasad, pomolimo se Bogu: Zašto srpski domaćin i dalje ne osigurava svoj trud

09/05/2023

Autor: 

Info Press

Izvor: 24 SEDAM

Foto: Copyright Profimedia/24 SEDAM

Ratari i dalje radije rizikuju i gledaju u nebo, iako država subvencioniše od 40 do 70 odsto, a lokalne samouprave vrlo često pokriju još jedan deo premije osiguranja, pa osiguranje roda praktično ispadne džabe

Gubitak žitarica, voća i povrća pogađa ne samo primarne proizvođače već i stanovništvo cele države. Prirodi se ne mogu suprotstaviti niti je menjati, ali mogu iskontrolisati gubitak time što će osigurati sve što može biti ugroženo. I pored te činjenice, u Srbiji se i dalje od štete u poljoprivredi osigurava ispod 20 odsto poljoprivrednih površina, odnosno preko 80 procenata useva i zasada je nezaštićeno osiguranjem od bilo kog rizika.

Većinu osiguranika čine velika državna i privatna preduzeća, dok je malih poljoprivrednika u Srbiji ubedljivo najviše. Među njima je sveganekoliko procenata osiguranih, kaže za 24sedam Duška Rudan, stručnjak za osiguranje u poljoprivredi “Globos osiguranja“.

Osnovno osiguranje u agraru podrazumeva zaštitu od posledica požara, grada i udara groma, a dodatno može da se osigura od oluje, poplave, prolećnog mraza…  Voćari osiguravaju svoje zasade od gubitaka količine i kvaliteta svojih proizvoda.

I država i opština žele osiguranog poljoprivrednika

Premija osiguranja u poljoprivredi kod useva je od dva do pet odsto od vrednosti osigurane sume, odnosno potencijalne štete, dok je zapravo prava cena mnogo manja, jer država već godinama subvencioniše polisu osiguranja, i to sa 40 odsto, pa čak do 70 odsto u pet najugroženijih okruga (Zlatiborski, Moravički, Kolubarski, Podunavski i Šumadijski).

Dodatno, neke lokalne samouprave daju subvencije od 20 odsto, kao recimo Stara Pazova, do čak 40 odsto, koliko daju u Rumi. Preračunato, osiguranje poljoprivredniku dođe džabe.

Država subvencioniše, odnosno regresira osiguranje useva i plodova. Za podsticaj za osiguranje ratarskih kultura dobija se do 100.000 dinara, za povrtarske kulture do 500.000 dinara, za voće, vinovu lozu i hmelj do 1.000.000 dinara. Za podsticaje za osiguranje rasadnika i/ili mladih višegodišnjih zasada pre stupanja na rod iznos ide do 500.000 dinara. Ukupno za sve vrste podsticaja jedan korisnik može da ostvari maksimalno 2.500.000 dinara.

Brz izlazak na teren radi procene štete

Među ljudima je često prisutno nepoverenje u osiguranje, a glavna zamerka osiguranika, kao izgovor onih koji se ne osiguravaju, jeste kasni izlazak na teren, jer kažu da je procena štete koju izazovu grad ili nevreme na usevima i u voćnjacima manja od realne posle nedelju dana po nastanku osiguranog slučaja.

Biljke imaju neverovatnu moć regeneracije, i ono što poljoprivrednici neposredno posle nevremena vide kao katastrofalnu štetu, često i nije realno stanje.

Kada poljoprivrednik izađe odmah posle grada traktorom u polje, to izgleda kao kataklizma i zaista je strašno za gledati. I zbog toga oni misle da će dobiti veću nadoknadu ako se procena uradi odmah. Međutim, treba sačekati da se stvore realni uslovi za obilazak oštećenih površina, treba dobro pregledati useve i uraditi kvalitetni pretprocenu u kojoj će se navesti detaljan opis stanja useva i plodova kako bi se neposredno pre skidanja mogla uraditi tačna procena i stvarni gubitak i u količini i u kvalitetu roda.

– Odšteta se ionako ne isplaćuje neposredno po nastanku osiguranog slučaja nego na kraju, kada se skine rod i utvrdi prava razlika – napominje Rudan.

Drugi faktor koji se mora uzeti u obzir je obilazak velikog broja parcela na terenu, u slučaju kada nevreme zahvati veliku oblast, a u procenu se fizički ne može ići dok teren to ne dozvoli, odnosno kada nevreme učini poljske puteve nepristupačnim.

Imamo primere kada smo u godini imali više od 100 dana u kojima je srpska polja i voćnjake udarao grad, i u takvoj situaciji bilo je teško da se procena svima uradi brzo. Ipak, najvažnije je da se procena uradi detaljno i kvalitetno, da se oštećena površina obiđe I pregleda sa svih strana bez obzira na površinu.

I bi šteta, šta činiti?

– Procedura nalaže da poljoprivrednik do tri dana nakon štete pismeno potvrdi da je ona nastupila, a onda kada se steknu uslovi na teren izađe procenitelj. Tada se uradi pretprocena, u kojoj se opiše kakav je bio intenzitet nevremena i u kakvom su stanju bile biljke pre I nakon nevremena. Onda se neposredno pred žetvu ili berbu uradi konačna procena štete. Šteta se isplaćuje tek nakon što se oberu plodovi ili skinu usevi  – objašnjava Rudan.

Koliko može da košta nekoliko desetina minuta oluje ili jedno jutro sa mrazom, verovatno lako saznaju oni koji se nisu osigurali. Računica kaže da se rizik ne isplati.

Prvo, osiguranje se ne plaća unapred, pa nije potrebna “živa lova”. Plaćanje premije prati poljoprivredne rokove, što znači da se osiguranje plati kada se skine rod i može da se proda.

Drugo, cena nije zaludni trošak već način da se osigura standardan prihod. Za premiju osiguranja jednog hektara pod pšenicom, po nekim srednjim stopama, treba izdvojiti vrednost koja je od 120 do 200 kilograma pšenice, a pokriva sumu osiguranja 150.000–200.000 dinara. Kod kukuruza sa 180 kilograma, pokriva se gotovo 270.000 dinara štete.

A šta je sa mehanizacijom?

Ono što su nam rekli u “Globos osiguranju” jeste da sve više poljoprivrednika uviđa da je odlična odluka kasko osigurati svoje poljoprivredne mašine, jer je poznato da je najskuplje biti neosiguran, u slučajevima saobraćajnih nezgoda, vremenskih nepogoda, požara, dejstava trećih lica…

Novina u 2023.

U “Globos osiguranje”, od ovogodišnjeg 90. međunarodnog poljoprivrednog sajma, ponudiće i osiguranje poljoprivrednog domaćinstva, po brzoj i jednostavnoj proceduri, gde se pored kuće i stvari u njoj osiguravaju i pomoćni objekti od požara, provalne krađe, udara groma, loma stakala…

Na ovaj način je “Globos osiguranje” ponudilo kompletan paket poljoprivrednog osiguranja, pokazavši još jednom da je svojim klijentima “siguran životni oslonac”, kako to njihov slogan kaže.

Napišite komentar za ovaj članak

spisak dosadašnjih komentara za ovaj članak

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena * zvezdicom.
Info Press zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara.
Komentare koji sadrže govor mržnje, uvrede i psovke, kao i komentare koji se ne odnose na vest, ne objavljujemo.
Spisak dosadašnjih komentara za članak "Kada grmi, pada grad, izgori usev ili zasad, pomolimo se Bogu: Zašto srpski domaćin i dalje ne osigurava svoj trud". 
Podelite vaše mišljenje sa nama. Pošaljite komentar klikom na dugme - napišite komentar.

Najnoviji oglasi

Izdaje se stan kod hotela “Morava” u Čačku

Izdajem stan stan u kvalitetnoj novogradnji kog hotela Morava u Čačku. Stan je kompletno namešten, površine 35 m2. Informacije možete dobiti na: 064/ 148 03 77 064 /510 78 33

BAVARIA TEAM ČAČAK I BAVARIA CENTAR PRELJINA – AMSS

Za sve naše klijente odobravamo posebne mesečne popuste i akcije kao i stalne popuste za penzionere, lica sa troje i više dece kao i za nezaposlena lica, popust 28%.

BAVARIA TEAM ČAČAK I BAVARIA CENTAR PRELJINA – AMSS

U našim poslovnicama u Bavaria centar Preljina i Bavaria Team Čačak, Vašu registraciju mozete platiti na više mesečnih rata putem čekova gradjana, putem administrativne zabrane.

JKP „Vodovod“ Čačak – OBAVEŠTENJE

JKP „VODOVOD“ Čačak

Počelo prijavljivanje  za rehabilitaciju  u banjama

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje  raspisao je oglas za upućivanje penzionera  na rehabilitaciju za 2024. godinu, a pravo da konkurišu za desetodnevni besplatni  boravak  u banjama i  lečilištima  u  Srbiji  imaju korisnici čija penzija iznosi do 39.850 dinara i imaju prebivalište u Srbiji.

Kliknite ovde za sve oglase

pročitaj još sličnih vesti

Javni poziv Ministarstva privrede za dodelu bespovratnih sredstava  mikro i malim preduzećima

Bespovratna sredstva dodeljuju se mikro i malim preduzećima, preduzetnicima i zadrugama i preduzetnicama koji su nosioci sertifikata starih i umetničkih zanata i poslova domaće radinosti koje izdaje Ministarstvo privrede. Ukupna bespovratna sredstva po ovom programu iznose 10 miliona dinara. Sredstva su namenjena… […]

Od  proizvodnje  do  prerade  voća i  povrća na  gazdinstvu  Vučićević

Proizvodnju  zimnice  Marija  Vučićević započela  je  pre nekoliko godina.U  ponudi je bogat asortiman od džemova, sokova do  ajvara, paprike,  krastavčića i  drugo. 

Regenerativna  poljoprivreda,  novi  model  obrade  zemljišta  I  proizvodnje  

Prelazak   na  model  regenerativne  poljoprivrede  zahtevaće  i  vreme   i  ozbiljna sredstva 

Počeo otkup merkantilne pšenice roda 2024. godine

Merkantilna pšenica treba da je domaćeg porekla, zrela, zdrava, bez znakova plesni, stranih mirisa i ukusa, pogodna za ljudsku ishranu, nezaražena pšeničnim bolestima i štetočinama

Potreba za sezonskim radnicima na Zlatiboru sve izraženija

Uz nedostatak radnika, a onda i gotovo celogodišnju sezonu,  za stalno zaposlenje sezonskih radnika na Zlatiboru se  sve više kandiduje i oblast gradjevinarstava , gde je naročito, već evidentan priliv radnika iz dalekih azijskih zemalja. 

Kliknite ovde za sve vesti iz privrede

pretraži sajt

Broj pregleda

Brojač
216

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

najnovije vesti

Podelite objavu

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.

Zapratite nas na fejsbuku

VRATITE SE NA POČETAK STRANE

Impresum  •  Marketing  •  Kontakt informacije  •  Uslovi korišćenja  •  Politika privatnosti  •  Deklaracija o kolačićima  •  Pristup podacima 

2024 © Info Press - Sva prava zadržana. Web design by Real Media Factory

Kada grmi, pada grad, izgori usev ili zasad, pomolimo se Bogu: Zašto srpski domaćin i dalje ne osigurava svoj trud

09/05/2023
Autor:
Info Press
Izvor: 24 SEDAM
Foto: Copyright Profimedia/24 SEDAM

Ratari i dalje radije rizikuju i gledaju u nebo, iako država subvencioniše od 40 do 70 odsto, a lokalne samouprave vrlo često pokriju još jedan deo premije osiguranja, pa osiguranje roda praktično ispadne džabe

Gubitak žitarica, voća i povrća pogađa ne samo primarne proizvođače već i stanovništvo cele države. Prirodi se ne mogu suprotstaviti niti je menjati, ali mogu iskontrolisati gubitak time što će osigurati sve što može biti ugroženo. I pored te činjenice, u Srbiji se i dalje od štete u poljoprivredi osigurava ispod 20 odsto poljoprivrednih površina, odnosno preko 80 procenata useva i zasada je nezaštićeno osiguranjem od bilo kog rizika.

Većinu osiguranika čine velika državna i privatna preduzeća, dok je malih poljoprivrednika u Srbiji ubedljivo najviše. Među njima je sveganekoliko procenata osiguranih, kaže za 24sedam Duška Rudan, stručnjak za osiguranje u poljoprivredi “Globos osiguranja“.

Osnovno osiguranje u agraru podrazumeva zaštitu od posledica požara, grada i udara groma, a dodatno može da se osigura od oluje, poplave, prolećnog mraza…  Voćari osiguravaju svoje zasade od gubitaka količine i kvaliteta svojih proizvoda.

I država i opština žele osiguranog poljoprivrednika

Premija osiguranja u poljoprivredi kod useva je od dva do pet odsto od vrednosti osigurane sume, odnosno potencijalne štete, dok je zapravo prava cena mnogo manja, jer država već godinama subvencioniše polisu osiguranja, i to sa 40 odsto, pa čak do 70 odsto u pet najugroženijih okruga (Zlatiborski, Moravički, Kolubarski, Podunavski i Šumadijski).

Dodatno, neke lokalne samouprave daju subvencije od 20 odsto, kao recimo Stara Pazova, do čak 40 odsto, koliko daju u Rumi. Preračunato, osiguranje poljoprivredniku dođe džabe.

Država subvencioniše, odnosno regresira osiguranje useva i plodova. Za podsticaj za osiguranje ratarskih kultura dobija se do 100.000 dinara, za povrtarske kulture do 500.000 dinara, za voće, vinovu lozu i hmelj do 1.000.000 dinara. Za podsticaje za osiguranje rasadnika i/ili mladih višegodišnjih zasada pre stupanja na rod iznos ide do 500.000 dinara. Ukupno za sve vrste podsticaja jedan korisnik može da ostvari maksimalno 2.500.000 dinara.

Brz izlazak na teren radi procene štete

Među ljudima je često prisutno nepoverenje u osiguranje, a glavna zamerka osiguranika, kao izgovor onih koji se ne osiguravaju, jeste kasni izlazak na teren, jer kažu da je procena štete koju izazovu grad ili nevreme na usevima i u voćnjacima manja od realne posle nedelju dana po nastanku osiguranog slučaja.

Biljke imaju neverovatnu moć regeneracije, i ono što poljoprivrednici neposredno posle nevremena vide kao katastrofalnu štetu, često i nije realno stanje.

Kada poljoprivrednik izađe odmah posle grada traktorom u polje, to izgleda kao kataklizma i zaista je strašno za gledati. I zbog toga oni misle da će dobiti veću nadoknadu ako se procena uradi odmah. Međutim, treba sačekati da se stvore realni uslovi za obilazak oštećenih površina, treba dobro pregledati useve i uraditi kvalitetni pretprocenu u kojoj će se navesti detaljan opis stanja useva i plodova kako bi se neposredno pre skidanja mogla uraditi tačna procena i stvarni gubitak i u količini i u kvalitetu roda.

– Odšteta se ionako ne isplaćuje neposredno po nastanku osiguranog slučaja nego na kraju, kada se skine rod i utvrdi prava razlika – napominje Rudan.

Drugi faktor koji se mora uzeti u obzir je obilazak velikog broja parcela na terenu, u slučaju kada nevreme zahvati veliku oblast, a u procenu se fizički ne može ići dok teren to ne dozvoli, odnosno kada nevreme učini poljske puteve nepristupačnim.

Imamo primere kada smo u godini imali više od 100 dana u kojima je srpska polja i voćnjake udarao grad, i u takvoj situaciji bilo je teško da se procena svima uradi brzo. Ipak, najvažnije je da se procena uradi detaljno i kvalitetno, da se oštećena površina obiđe I pregleda sa svih strana bez obzira na površinu.

I bi šteta, šta činiti?

– Procedura nalaže da poljoprivrednik do tri dana nakon štete pismeno potvrdi da je ona nastupila, a onda kada se steknu uslovi na teren izađe procenitelj. Tada se uradi pretprocena, u kojoj se opiše kakav je bio intenzitet nevremena i u kakvom su stanju bile biljke pre I nakon nevremena. Onda se neposredno pred žetvu ili berbu uradi konačna procena štete. Šteta se isplaćuje tek nakon što se oberu plodovi ili skinu usevi  – objašnjava Rudan.

Koliko može da košta nekoliko desetina minuta oluje ili jedno jutro sa mrazom, verovatno lako saznaju oni koji se nisu osigurali. Računica kaže da se rizik ne isplati.

Prvo, osiguranje se ne plaća unapred, pa nije potrebna “živa lova”. Plaćanje premije prati poljoprivredne rokove, što znači da se osiguranje plati kada se skine rod i može da se proda.

Drugo, cena nije zaludni trošak već način da se osigura standardan prihod. Za premiju osiguranja jednog hektara pod pšenicom, po nekim srednjim stopama, treba izdvojiti vrednost koja je od 120 do 200 kilograma pšenice, a pokriva sumu osiguranja 150.000–200.000 dinara. Kod kukuruza sa 180 kilograma, pokriva se gotovo 270.000 dinara štete.

A šta je sa mehanizacijom?

Ono što su nam rekli u “Globos osiguranju” jeste da sve više poljoprivrednika uviđa da je odlična odluka kasko osigurati svoje poljoprivredne mašine, jer je poznato da je najskuplje biti neosiguran, u slučajevima saobraćajnih nezgoda, vremenskih nepogoda, požara, dejstava trećih lica…

Novina u 2023.

U “Globos osiguranje”, od ovogodišnjeg 90. međunarodnog poljoprivrednog sajma, ponudiće i osiguranje poljoprivrednog domaćinstva, po brzoj i jednostavnoj proceduri, gde se pored kuće i stvari u njoj osiguravaju i pomoćni objekti od požara, provalne krađe, udara groma, loma stakala…

Na ovaj način je “Globos osiguranje” ponudilo kompletan paket poljoprivrednog osiguranja, pokazavši još jednom da je svojim klijentima “siguran životni oslonac”, kako to njihov slogan kaže.

Napiši komentar

komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena * zvezdicom. Info Press zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara. Komentare koji sadrže govor mržnje, uvrede i psovke, kao i komentare koji se ne odnose na vest, ne objavljujemo.
Spisak dosadašnjih komentara za članak "Kada grmi, pada grad, izgori usev ili zasad, pomolimo se Bogu: Zašto srpski domaćin i dalje ne osigurava svoj trud". Podelite vaše mišljenje sa nama. Pošaljite komentar klikom na dugme - napišite komentar.

Najnoviji oglasi

Izdaje se stan kod hotela “Morava” u Čačku

Izdajem stan stan u kvalitetnoj novogradnji kog hotela Morava u Čačku. Stan je kompletno namešten, površine 35 m2. Informacije možete dobiti na: 064/ 148 03 77 064 /510 78 33

BAVARIA TEAM ČAČAK I BAVARIA CENTAR PRELJINA – AMSS

Za sve naše klijente odobravamo posebne mesečne popuste i akcije kao i stalne popuste za penzionere, lica sa troje i više dece kao i za nezaposlena lica, popust 28%.

BAVARIA TEAM ČAČAK I BAVARIA CENTAR PRELJINA – AMSS

U našim poslovnicama u Bavaria centar Preljina i Bavaria Team Čačak, Vašu registraciju mozete platiti na više mesečnih rata putem čekova gradjana, putem administrativne zabrane.

Pogledaj sve oglase

Pročitaj slične vesti

Javni poziv Ministarstva privrede za dodelu bespovratnih sredstava  mikro i malim preduzećima

Bespovratna sredstva dodeljuju se mikro i malim preduzećima, preduzetnicima i zadrugama i preduzetnicama koji su nosioci sertifikata starih i umetničkih zanata i poslova domaće radinosti koje izdaje Ministarstvo privrede. Ukupna bespovratna sredstva po ovom programu iznose 10 miliona dinara. Sredstva su namenjena… […]

Od  proizvodnje  do  prerade  voća i  povrća na  gazdinstvu  Vučićević

Proizvodnju  zimnice  Marija  Vučićević započela  je  pre nekoliko godina.U  ponudi je bogat asortiman od džemova, sokova do  ajvara, paprike,  krastavčića i  drugo. 

Regenerativna  poljoprivreda,  novi  model  obrade  zemljišta  I  proizvodnje  

Prelazak   na  model  regenerativne  poljoprivrede  zahtevaće  i  vreme   i  ozbiljna sredstva 

Pogledaj sve vesti

pretraži sajt

Zapratite nas na fejsbuku

redakcija@infopress.rs

Marketing@infopress.rs

VRATITE SE NA POČETAK STRANE
angle-double-up