OVO JE NAJSKUPLJI ZAČIN NA SVETU: Gaji se i u Srbiji, kilo se prodaje za 150.000 dinara, a evo zašto tako PAPRENO košta

Šafran je kultivisan na područjima od Španije do Indije. Najveći proizvođači šafrana u svetu su Španija i Iran, sa preko 80 odsto svetske proizvodnje. U Evropi se šafran proizvodi gotovo isključivo na području Mediterana.

Međutim, kako piše portal Bolja zemlja, jedan bračni par iz Negotina odlučio se upravo na gajenje ovog začina.

“Istraživali smo šta bi to mogli da zasadimo, veoma nas je privukao naslov ‘najskuplji začin na svetu’ i tako je sve počelo. Onda smo počeli malo više da istražujemo i prvi problem na koji smo naišli bio je gde naći lukovice, kod nas ih nema, ali eto, kada nešto hoće to se i desi. Slučajno smo našli porodicu iz Francuske koja se time bavi. Konsultovali smo se sa njima, koliko je to bilo moguće preko mejla, i odlučili smo da krenemo u poduhvat. Lukovicu smo i nabavili iz Francuske”, objašnjava Saša Nikolić.

Na cenu šafrana utiče više različitih faktora. Jedan od faktora jeste kratka sezona cvata, naime, šafran cveta svega 3 sedmice u godini. Stabljike šafrana rastu izrazito nisko, pa je sam proces branja mukotrpan. Ovo takođe povećava potrebnu za radnom snagom, što dodatno utiče na visoku cenu ovog začina.

Iz svake lukovice šafrana u jednoj sezoni izraste dva do devet cvetova ljubičaste ili plave boje, a svaki od tih cvetova ima 3 crvena ili narandžasta tučka dužine 25 do 30 milimetara. Lekoviti i aromatični deo biljke je upravo samo taj tučak, pa je za 1 kilogram ovog začina potrebno između 150 i 200 hiljada cvetova. Pri sušenju gubi se 80 procenata mase.

Šafran se bere isključivo ručno. Ovo je glavni razlog za tako visoku prodajnu cenu. Berače je teško naći, jer je iz svakog cveta potrebno ručno izvući tučke koji se zatim suše. Posao je težak i osetljiv, ali se itekako isplati – pod uslovom da podnesete inicijalna ulaganja.

Porodica Nikolić, za sada sama obrađuje i održava zasad šafrana, ali kako se rod iz godine u godinu povećava, za berbu moraju da traže pomoć.

“Ove godine smo morali da angažujemo ljude da nam pomognu, ali veliki problem predstavlja i to što posao nije lak i zato je jako teško naći radnike. Prošle i predprošle godine smo brali porodično, deca, brat i snaja, roditelji. Nedelju dana traje jek berbe, imamo i nedelju pre i posle, ali tada je manje. Za sledeću godinu moramo bolje da se oragizujemo i za branje i za čišćenje. Ako nešto berete sat vremena, oko dva sata treba da se ta količina očisti. Sediš dok radiš, ništa teško ne podižeš, ali nije ga tako jednostavno očistiti”, objašnjava Saša.

Šafran se suši relativno brzo, ređa se na ramove i za jedan je potrebno 4-5 minuta da se osuši. Osušen i dobro upakovan šafran može da stoji 4-5 godina ako se čuva kako treba.

Cena šafrana na svetskom tržištu iznosi oko 1.500 dolara po kilogramu, ili oko 150.000 dinara. Ipak, mada je cena ovoliko visoka, potrebno je vrlo malo šafrana da bi se dobila aroma ili boja jela: samo četvrtina kašičice mrvljenih vlakana obogatiće 4 do 6 porcija pirinča.

Ukoliko govorimo o maloprodaji, jedan gram šafrana “ide” i za 800 dinara, a ono što je posebno specifično za ovu biljnu kulturu je to da se ne razmnožava putem polena, već isključivo preko reznica ili klonova lukovice ove biljke.

“Lukovicu smo morali u Francuskoj da kupimo, plaćali smo je 45 evrocenti po komadu, a uzeli smo 20.000 komada. I to je najveće ulaganje. Zasad se nalazi na porodičnom imanju, a naš šafran proizvodimo bez ikakvih hemijskih susptanci. A što se tiče zarade, možemo reći da smo sa rodom od ove godine, pola kilograma začina, na nuli. Još uvek imamo problema sa prodajom, sređujemo i neke papire i kada sve to rešimo, nadamo se da će i sve ići mnogo bolje”, iskren je Saša Nikolić.

#začin

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.