Najnovije vesti:

,


Obaveštenje kabineta ministra Krkobabića

Obaveštenje kabineta ministra Krkobabića

26/05/2020

Autor: 

Info Press

Izvor: Vlada republike Srbije

Foto: Vlada republike Srbije

ŽIVINARSKA FARMA I NA OKUĆNICI DONOSI ZARADU

                Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić, odgovarajući na pitanja povratnika zainteresovanih za ulaganje u živinarstvo, a posle konsultacija sa vrhunskim stručnjakom za tu oblast profesorom Vladanom Đermanovićem, članom Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, poručuju povratnicima da ulaganje u živinarstvo može da bude isplativo.

Osnovna prednost živinarske proizvodnje je u tome što se relativno brzo uspostavlja, sa jednodnevnim grlima ili nabavkom formiranih nosilja, i može se organizovati po potrebi, odnosno mogućnosti. Držanjem živine u objektima, proizvodnja je moguća tokom cele godine. Maksimalnim korišćenjem genetskog potencijala živine, uz učešće minimalnog fizičkog rada, u poslednje dve decenije stekli su se uslovi za organizovanje manjih i srednjih farmskih gazdinstava koja uz udruživanje predstavljaju ekvivalent ndustrijskoj farmskoj proizvodnji.

Prema popisu poljoprivrede od 2018. godine od ukupno 564.541 gazdinstvo čak 88 odsto ili 496.796 gazdinstava gaji živinu i to 1-49 grla. Ukupan broj živine u Srbiji 2018. godine je iznosio 23.184.387 grla, od čega 97,2 odsto čine kokoške. Od toga je brojlera 51 procenat ili 11.492.964. Od ukupnog broja živine ćurke čine 1 odsto (231.844). patke 0,7 procenata (162.291), guske 0,3 odsto (69.553) i ostala živina 0,8 procenata, odnosno 185.475 grla.

U poslednjih 20 godina proizvodnja jaja u Srbiji se kreće između 1,3 i 1,4 milijardi jaja godišnje sa tendencijom porasta poslednjih godina. U 2019. godini devet miliona koka nosilja proizvelo je 1,8 milijardi komada konzumnih jaja. Iste godine u našoj zemlji je proizvedeno 114.000 tona živinskog mesa. Proizvodnja živinskog mesa predstavlja jedan od najbržih proizvodnih procesa koji traje od 42 do 45 dana.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, izvoz živinskog mesa i jestivih otpadaka od živine u 2019. godini je iznosio 6.622 tone u vrednosti od 10.390.400 evra, dok je istovremeno uvoz tih proizvoda  iznosio 11.817 tona u vrednosti od 13.789.400 evra. U 2019. godini je povećan izvoz jaja sa ljuskom koji je iznosio 2.887.500 evra, što je za 169 odsto više nego 2014. godine. Tradicionalno uvozimo jaja bez ljuske za potrebe konditorske industrije, za šta je 2019. godine plaćeno 3,189 miliona evra. U istoj godini uvezli smo i jaja u ljusci u vrednosti 1,446 miliona evra.

                Ministar Krkobabić posebno naglašava da i u živinarstvu možemo da povećamo proizvodnju i smanjimo uvoz samo ako se proizvođači živinskog mesa i jaja udruže:

„Podatak da je prošle godine uvoz živinskog mesa i jestivih otpadaka od živine bio veći od izvoza za 3,4 miliona evra, a da dugo uvozimo jaja bez ljuske za potrebe konditorske industrije govori da i u živinarstvu možemo da podignemo proizvodnju i smanjimo izdvajanja za uvoz. Moramo povećati kapacitete za preradu jaja i na taj način da podmirimo domaće potrebe i čak izvozimo jaja bez ljuske. Zašto ne bi živinarske zadruge prerađivale jaja i proizvodile jaja bez ljuske za čiji smo uvoz 2019. godine platili 3,189 miliona evra?! Međusobno udruživanje proizvođača u specijalizovane živinarske zadruge, a pogotovo proizvođača i prerađivača daje prave odgovore na sve savremene ekonomske izazove, a tako je i u živinarskoj proizvodnji.“

I Rade Škorić, direktor Poslovnog udruženja „Zajednica živinara“ smatra da se udruživanjem u živinarstvu može postići boljitak i objašnjava da će se šanse za izvoz povećati u pristupnom procesu EU kada budemo ispunili neophodne standarde, jer godinama izvozimo samo u Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i Crnu Goru.

Profesor dr Vladan Đermanović poručuje da se održiva i isplativa proizvodnja živinskog mesa jednog poljoprivrednog gazdinstva može obezbediti tovom od 10.000 brojlera u turnusu. Za takvu proizvodnju neophodno je obezbediti objekat od 670 m2  proizvodne površine. Izgradnja objekta od čvrstog materijala sa neophodnom opremom za hranjenje, napajanje i ventilaciju iznosi oko 70 evra po m2, dok je cena jednodnevnog brojlerskog pileta sezonski promenljiva i najčešće se kreće 45-55, pa i 60 dinara po grlu. Vraćanje uleženog se može očekivati najranije krajem druge, ali sasvim sigurno tokom treće godine proizvodnje.

Ekonomsku egzistenciju svojih članova, poljoprivredno gazdinstvo može da obezbedi i proizvodnjom jaja, za šta je neophodno 5.000-10.000 nosilja. Preporučuje se nabavka 18-to nedeljnih nosilja, čija je cena oko 5 evra po grlu. Ako se nosilje gaje u kaveznom sistemu, neophodno je posedovati objekat od najmanje 300 m2. U jedan kavez (jedna jedinica) smešta se 4 do 6 nosilja, a cena jedinice (24 nosilje ili 6 kaveznih jedinica) je protivvrednost oko 120 evra. Proizvodni ciklus (nosivost) u našim uslovima gajenja traje do 12 meseci. Vraćanje uloženih sredstava moguć je krajem druge i u toku treće proizvodne godine (sezone).

Jedan od načina gajenja živine jeste gajenje na okućnici, odnosno u ispustu. Ispust mogu predstavljati slobodne površine oko objekta, a najbolje su površine zasejane travom ili voćnjaci. Neophodno je obezbediti 2,5-10 m2  po nosilji ili 12 do 14 grla u tovu po m2. Proizvodnju na otvorenom, odnosno na ispustu, odgajivači mogu organizovati i putem selećih, montažnih objekata.

Akademik Škorić poručuje da je pored osnovnih uslova za gajenje živine, neophodno posedovanje osnovno stručno znanje, koje se može obezbediti stručnim konsaltingom i savetovanjima, kao i nabavkom stručne literature i tehnoloških uputstava.

                Nacionalni tim za preporod sela Srbije poziva povratnike i sve druge zainteresovane građane da ulažu u živinarstvo, da osnuju poljoprivredno gazdinstvo, a zatim da se udruže u specijalizovane živinarske zadruge. Za sve zainteresovane će biti organizovane stručne posete uspešnim živinarskim farmama. Živinarske zadruge će moći da konkurišu za podsticajna sredstva u okviru projekta obnove zadrugarstva „500 zadruga u 500 sela“.

INFORMATIVNA SLUŽBA

,

Napišite komentar za ovaj članak

spisak dosadašnjih komentara za ovaj članak

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena * zvezdicom.
Info Press zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara.
Komentare koji sadrže govor mržnje, uvrede i psovke, kao i komentare koji se ne odnose na vest, ne objavljujemo.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Spisak dosadašnjih komentara za članak "Obaveštenje kabineta ministra Krkobabića". 
Podelite vaše mišljenje sa nama. Pošaljite komentar klikom na dugme - napišite komentar.

pročitaj još sličnih vesti

Ove godine u Miokovcima neće biti održana manifestacija "Dani srpske kajsije"

Udruženje Miokovačka kajsija saopštilo je danas da se zbog pogoršanja epidemiološke situacije i uvođenja vanredne situacije ove godine neće održati manifestacija Dani srpske kajsije. "Zbog novonastale situacije i epidemije koronavorusa u Srbiji, manifestacija… [...]

Kazna do milion dinara za poslodavce koji ne donesu plan primene mera za sprečavanje epidemije

Pravilnik koji stupa na snagu 11. jula daje poslodavcima rok od 30 dana da donesu plan primene mera za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti. Taj plan je "sastavni deo akta o proceni… [...]

Savez samostalnih sindikata Srbije procenjuje da će bez posla ostati od 250.000 do 300.000 radnika

Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) procenjuje da će na jesen zbog posledica pandemije virusa kovid-19 na privredu bez posla u Srbiji ostati od 250.000 do 300.000 radnika, rekao je sekretar Veća SSSS Zoran… [...]

Berba malina u jeku, koliko mogu da zarade berači

U jeku je berba maline u valjevskom kraju. Proizvođači su zadovoljni cenom, koja je premašila dve stotine dinara po kilogramu, ali je prinos kod većine malinara dva do tri puta manji nego što… [...]

Čačansko preduzeće Elsat započinje proizvodnju led reklamnih panela u novosagrađenim pogonu u Prislonici

Posle gotovo 30 godina kompletna proizvodnja Elsata iz Ljubića biće preseljna u Prislonicu. Proizvodnja  led reklamnih displeja biće organizovana u  objektu  površine 1700 kvadratnih metara. "U ovom delu Evrope , na Balkanu ovo… [...]

Kliknite ovde za sve vesti iz privrede

pretraži sajt

Broj pregleda

Brojač
36

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

najnovije vesti

Podelite objavu

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.

Zapratite nas na fejsbuku

VRATITE SE NA POČETAK STRANE

Impresum  •  Marketing  •  Kontakt informacije  •  Uslovi korišćenja  •  Politika privatnosti  •  Deklaracija o kolačićima  •  Pristup podacima 

2019 © Info Press - Sva prava zadržana. Web design by Real Media Factory

Obaveštenje kabineta ministra Krkobabića

26/05/2020
Autor:
Info Press
Izvor: Vlada republike Srbije
Foto: Vlada republike Srbije

ŽIVINARSKA FARMA I NA OKUĆNICI DONOSI ZARADU

                Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić, odgovarajući na pitanja povratnika zainteresovanih za ulaganje u živinarstvo, a posle konsultacija sa vrhunskim stručnjakom za tu oblast profesorom Vladanom Đermanovićem, članom Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, poručuju povratnicima da ulaganje u živinarstvo može da bude isplativo.

Osnovna prednost živinarske proizvodnje je u tome što se relativno brzo uspostavlja, sa jednodnevnim grlima ili nabavkom formiranih nosilja, i može se organizovati po potrebi, odnosno mogućnosti. Držanjem živine u objektima, proizvodnja je moguća tokom cele godine. Maksimalnim korišćenjem genetskog potencijala živine, uz učešće minimalnog fizičkog rada, u poslednje dve decenije stekli su se uslovi za organizovanje manjih i srednjih farmskih gazdinstava koja uz udruživanje predstavljaju ekvivalent ndustrijskoj farmskoj proizvodnji.

Prema popisu poljoprivrede od 2018. godine od ukupno 564.541 gazdinstvo čak 88 odsto ili 496.796 gazdinstava gaji živinu i to 1-49 grla. Ukupan broj živine u Srbiji 2018. godine je iznosio 23.184.387 grla, od čega 97,2 odsto čine kokoške. Od toga je brojlera 51 procenat ili 11.492.964. Od ukupnog broja živine ćurke čine 1 odsto (231.844). patke 0,7 procenata (162.291), guske 0,3 odsto (69.553) i ostala živina 0,8 procenata, odnosno 185.475 grla.

U poslednjih 20 godina proizvodnja jaja u Srbiji se kreće između 1,3 i 1,4 milijardi jaja godišnje sa tendencijom porasta poslednjih godina. U 2019. godini devet miliona koka nosilja proizvelo je 1,8 milijardi komada konzumnih jaja. Iste godine u našoj zemlji je proizvedeno 114.000 tona živinskog mesa. Proizvodnja živinskog mesa predstavlja jedan od najbržih proizvodnih procesa koji traje od 42 do 45 dana.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, izvoz živinskog mesa i jestivih otpadaka od živine u 2019. godini je iznosio 6.622 tone u vrednosti od 10.390.400 evra, dok je istovremeno uvoz tih proizvoda  iznosio 11.817 tona u vrednosti od 13.789.400 evra. U 2019. godini je povećan izvoz jaja sa ljuskom koji je iznosio 2.887.500 evra, što je za 169 odsto više nego 2014. godine. Tradicionalno uvozimo jaja bez ljuske za potrebe konditorske industrije, za šta je 2019. godine plaćeno 3,189 miliona evra. U istoj godini uvezli smo i jaja u ljusci u vrednosti 1,446 miliona evra.

                Ministar Krkobabić posebno naglašava da i u živinarstvu možemo da povećamo proizvodnju i smanjimo uvoz samo ako se proizvođači živinskog mesa i jaja udruže:

„Podatak da je prošle godine uvoz živinskog mesa i jestivih otpadaka od živine bio veći od izvoza za 3,4 miliona evra, a da dugo uvozimo jaja bez ljuske za potrebe konditorske industrije govori da i u živinarstvu možemo da podignemo proizvodnju i smanjimo izdvajanja za uvoz. Moramo povećati kapacitete za preradu jaja i na taj način da podmirimo domaće potrebe i čak izvozimo jaja bez ljuske. Zašto ne bi živinarske zadruge prerađivale jaja i proizvodile jaja bez ljuske za čiji smo uvoz 2019. godine platili 3,189 miliona evra?! Međusobno udruživanje proizvođača u specijalizovane živinarske zadruge, a pogotovo proizvođača i prerađivača daje prave odgovore na sve savremene ekonomske izazove, a tako je i u živinarskoj proizvodnji.“

I Rade Škorić, direktor Poslovnog udruženja „Zajednica živinara“ smatra da se udruživanjem u živinarstvu može postići boljitak i objašnjava da će se šanse za izvoz povećati u pristupnom procesu EU kada budemo ispunili neophodne standarde, jer godinama izvozimo samo u Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i Crnu Goru.

Profesor dr Vladan Đermanović poručuje da se održiva i isplativa proizvodnja živinskog mesa jednog poljoprivrednog gazdinstva može obezbediti tovom od 10.000 brojlera u turnusu. Za takvu proizvodnju neophodno je obezbediti objekat od 670 m2  proizvodne površine. Izgradnja objekta od čvrstog materijala sa neophodnom opremom za hranjenje, napajanje i ventilaciju iznosi oko 70 evra po m2, dok je cena jednodnevnog brojlerskog pileta sezonski promenljiva i najčešće se kreće 45-55, pa i 60 dinara po grlu. Vraćanje uleženog se može očekivati najranije krajem druge, ali sasvim sigurno tokom treće godine proizvodnje.

Ekonomsku egzistenciju svojih članova, poljoprivredno gazdinstvo može da obezbedi i proizvodnjom jaja, za šta je neophodno 5.000-10.000 nosilja. Preporučuje se nabavka 18-to nedeljnih nosilja, čija je cena oko 5 evra po grlu. Ako se nosilje gaje u kaveznom sistemu, neophodno je posedovati objekat od najmanje 300 m2. U jedan kavez (jedna jedinica) smešta se 4 do 6 nosilja, a cena jedinice (24 nosilje ili 6 kaveznih jedinica) je protivvrednost oko 120 evra. Proizvodni ciklus (nosivost) u našim uslovima gajenja traje do 12 meseci. Vraćanje uloženih sredstava moguć je krajem druge i u toku treće proizvodne godine (sezone).

Jedan od načina gajenja živine jeste gajenje na okućnici, odnosno u ispustu. Ispust mogu predstavljati slobodne površine oko objekta, a najbolje su površine zasejane travom ili voćnjaci. Neophodno je obezbediti 2,5-10 m2  po nosilji ili 12 do 14 grla u tovu po m2. Proizvodnju na otvorenom, odnosno na ispustu, odgajivači mogu organizovati i putem selećih, montažnih objekata.

Akademik Škorić poručuje da je pored osnovnih uslova za gajenje živine, neophodno posedovanje osnovno stručno znanje, koje se može obezbediti stručnim konsaltingom i savetovanjima, kao i nabavkom stručne literature i tehnoloških uputstava.

                Nacionalni tim za preporod sela Srbije poziva povratnike i sve druge zainteresovane građane da ulažu u živinarstvo, da osnuju poljoprivredno gazdinstvo, a zatim da se udruže u specijalizovane živinarske zadruge. Za sve zainteresovane će biti organizovane stručne posete uspešnim živinarskim farmama. Živinarske zadruge će moći da konkurišu za podsticajna sredstva u okviru projekta obnove zadrugarstva „500 zadruga u 500 sela“.

INFORMATIVNA SLUŽBA

Napiši komentar

komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena * zvezdicom. Info Press zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara. Komentare koji sadrže govor mržnje, uvrede i psovke, kao i komentare koji se ne odnose na vest, ne objavljujemo.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Spisak dosadašnjih komentara za članak "Obaveštenje kabineta ministra Krkobabića". Podelite vaše mišljenje sa nama. Pošaljite komentar klikom na dugme - napišite komentar.

Pročitaj slične vesti

Ove godine u Miokovcima neće biti održana manifestacija "Dani srpske kajsije"

Udruženje Miokovačka kajsija saopštilo je danas da se zbog pogoršanja epidemiološke situacije i uvođenja vanredne situacije ove godine neće održati manifestacija Dani srpske kajsije. "Zbog novonastale situacije i epidemije koronavorusa u Srbiji, manifestacija… [...]

Kazna do milion dinara za poslodavce koji ne donesu plan primene mera za sprečavanje epidemije

Pravilnik koji stupa na snagu 11. jula daje poslodavcima rok od 30 dana da donesu plan primene mera za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti. Taj plan je "sastavni deo akta o proceni… [...]

Savez samostalnih sindikata Srbije procenjuje da će bez posla ostati od 250.000 do 300.000 radnika

Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) procenjuje da će na jesen zbog posledica pandemije virusa kovid-19 na privredu bez posla u Srbiji ostati od 250.000 do 300.000 radnika, rekao je sekretar Veća SSSS Zoran… [...]

Pogledaj sve vesti

pretraži sajt

Zapratite nas na fejsbuku

redakcija@infopress.rs

Marketing@infopress.rs

VRATITE SE NA POČETAK STRANE
angle-double-up