Magična heljdopita i čuveni zlatarski sir

Kažu da se svaka turistička destinacija najbolje upoznaje po specijalitetima koje nudi domaća kuhinja. Važno je šta se u tom kraju jede i da li će se to putniku namerniku dopasti. Tako se na Zlataru, koji je poznat po uzgoju heljde, kao specijalit izdvaja heljdopita koja se pravi isključivo od ovog brašna. Ali tu je i čuveni Zlatarski sir. Kad jednom probate ove specijalitete više nećete moći da im odolite.

Sačuvati tradiciju domaće kuhinje važno je i za zdravlje ali za kulturu, istoriju i način života na određenom području. Jednom rečju ima važnu ulogu u tradiciji svakog naroda. Zlatar je prepoznatljiv po uzgoju heljde, i čuvenoj heljopiti.  Zato i ne čudi što su Zlatarke postale prave majstorice u pravljenju heljdopite.  A jedna od onih domaćica koja je osvajala brojna priznanja na takmičenjima , je Milenka Đenadić iz Akmačića. Milenka je za heljdopitu postala pravi majstor. Svi pričaju o njenoj piti magičnog ukusa, koja zaslužuje da dobije epitet „pita sa dušom“. 

„Ovo brašno je hranljivo i dobro za ljude sa srčanim manama, za ljude koji imaju probleme sa imunitetom, a poboljšava i krvnu sliku. Od njega se ne pravi samo heljdopita, već i hleb i pogačice“, kaže Milenka.

Naša sagovornica ističe da je pita najboljar kada se stavljaju samo i isključivo domaći proizvodi. Možda je i to jedna od tajni njene magične heljdopite. A Milenka je osvajala brojne nagrade na Sirijadi u Novoj Varoši, kao i na takmičenju u Kosatici, a učestvovala je i na sajmovima. Piriprema palacinaka traje oko sat vremena.

„U testo stavljam heljdino brašno, so, šećer, jaja, ulje i vodu, kao i sastojak koji je moja tajna. Pravim palačinke, koje potom premazujem začinom, tj. smešom koju čine sir, kajmak, jaja, ulje i malo kiselog mleka“, dodaje ona.

U njenom domaćinstvu heljda se gaji isključivo za sopstvene potrebe, a heljdopitu pravi  isključivo od ovog brašna, bez ikakvog dodavanja i kombinovanja sa belim brašnom. Jer ne treba nikada zaboraviti koliko je heljdino brašno važno za naše zdravlje. 

Nema ukusne heljdopite bez kvalitetnog belog mrsa. A zlatarski sir je glavni adut u gastro ponudi novovaroskog kraja. Na svakom dvadesetak kilometara od Nove Varosi, blizu Uvackog jezera nalazi se selo Bukovik, cuveno upravo po zlatarskom siru koji stize na trpeze sirom Srbije. Otuda i ne cudi sto Stanislava Obućina i njen suprug Milojko penzionerske dane provode gajeći 15 krava u svom domaćinstvu i sve količine mleka  prerađuju u sir, i to onaj masni.

 Sve količine mleka, oko 60 litara na dnevnom nivou, naši domaćini prerađuju u sir, isključivo masni. Sir se prodaje sirom Srbije a oni koji ga jednom kupe ponovo se vracaju. To i ne čudi jer je ovaj sir osvajač brojnih nagrada i po svemu jedinstven i poseban.

„Oko pola 5 ustajemo i muzemo krave. Ne valja u vruće mleko sipati maju, jer hoće da prokisne. Malo se sačeka sa tim, kada se mleko ohladi. Oko sat vremena kasnije se gruda izručuje, ne valja da mnogo stoji tako, pošto je surutka „jede“ i bude manje sira“, kaže Stanislava Obućina.

„Da li podneblje ili ova belokamenica, gde je malo pitomija trava… Gde je trava ljuća sir nije mnogo dobar, bude kiseliji“, dodaje ona.

Gajednje stoke i sve ono sto podrazumeva zaokrezen proces seoske proivodnje , od livade do jedinstvengo sira, kako kaze nasi sagovrnici  nije ni malo lak .

„Težak je posao prilično, jer treba skoro 20 krava napojiti i nahraniti, a sada imamo i malo problema sa vodom. Teško jeste, ali nema nam druge, moramo da radimo“, kaže Milojko.

Još su Milojkovi otac i deda bavili se ovim poslom. To im je tradicija, u kojoj svi kućani učestvuju, i svako ima svoj deo posal. Od paše, preko muže krava i transporta robe, jer se sir prodaje širom Srbije.  Smatraju da je posao težak, ali da od njega može da se živi.

Tradicija pravljenja sira i heljdopite u Zlatarskom kraju prenosi se s kolena na koleno. Zlatarski sir, na primer,  zaštićen je geografskim poreklom, ima poseban ukus zahvaljujući lekovitim travama sa planinskih pašnjaka. Na žalost , ne samo Srbiji, već i celom svetu preti opasnost od zaborava  tradicionalnih naimirnica, tradicionalne hrane, tradicionalnih načina pripreme jela. Novovarošani su primer kako i na koji način treba da se čuva domaća kuhinja.

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.