Danas je Velika Gospojina – šta se prema verovanju ne uzima u ruke, a šta se dodaje u jelo za zdravlje

Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Uspenje presvete Bogorodice, jedan od najvećih hrišćanskih praznika. U narodu poznat kao Velika Gospojina, praznik se smatra praznikom majki i dece, a za njega se vezuju brojni običaji i verovanja.

Praznik je uspomena na smrt Bogorodice. Prema jevanđeljima, to je dan kada se uznela na nebo i “predala svoj duh u ruke Spasitelja”.

Kao što joj je nekada arhangel Gavrilo saopštio da će roditi Sina Božjeg, tako ju je sada obavestio da će se na ovaj dan upokojiti. Vaznela se na nebo i “predala svoj duh u ruke Spasitelja”.

Predanje kaže da je Bogorodica živela 60, prema nekim izvorima i 72 godine. Nadživela je svog Sina, nastavila Njegovu misiju i bila svedok mnogih događaja.

Prema predanju, Bogorodica je do kraja života živela u Jerusalimu, okružena apostolima i prvom hrišćanskom zajednicom.

Praznovanje Uspenja Bogorodice ustanovljeno je 528. godine, po želji cara Mavrikija, koji je na taj dan pobedio Persijance. Od tog datuma svi hrišćani slave ovaj dan.

U Grčkoj i Rumuniji ovo je i državni praznik. Vernici masovno posećuju čudotvorne ikone Bogorodice. Posebno je svečano u Jerusalimu, gde se obavlja obred simbolične sahrane Bogorodice.

Običaji i verovanja

Prazniku prethodi dvonedeljni post, pa se vernici na Veliku Gospojinu pričešćuju. Ovaj dan se u narodu smatra praznikom žena i majki.

Za praznik Uspenja Presvete Bogorodice, u narodu poznat kao Velika Gospojina, vezuju se brojni običaji i verovanja. Ne obavljaju se kućni poslovi – ne pere se veš, ne sređuje dom, ne šije i ne veze, niti se uzima igla u ruke.

Vreme između Velike i Male Gospojine, koja se obeležava 21. septembra, naziva se “međudnevnica”. Veruje se da je taj period najbolji za branje plodova i lekovitog bilja, jer tada imaju posebna svojstva. Bere se kičica iz familije lincura, ricinus, hajdučka trava, papričica, ugaslica i konjski bosiljak. Žene beru i borovnice, verujući da će bilje i plodovi doneti zdravlje i blagostanje njihovim porodicama.

Posebno mesto ima bosiljak, koji se smatra božanskom biljkom. Na Veliku Gospojinu žene ga dodaju u jela, verujući da će zaštititi ukućane od zla i prizvati blagoslov Presvete Bogorodice.

Za Veliku Gospojinu vezano je i verovanje da umivanje na izvorima lekovite vode može doneti isceljenje, pa bolesnici odlaze na takva mesta.

Velika Gospojina je slava Pirota, Pančeva, Zrenjanina, Novog Bečeja i beogradske opštine Barajevo.

#slava, #spc, #velikagospoina, #vernici

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.