Konstantin Karapetrović talentovani užički košarkaš je sa nepunih 15 godina otišao u Italiju, kako bi unapredio svoj košarkaški razvoj. Trenutno je na odmoru u svom rodnom gradu i razmišlja gde će nastaviti karijeru.… […]
18/02/2019
Autor:
Info Press
Izvor: BBC news
Foto: Pixabay
Prema istraživanju koje je sprovedeno na Univerzitetu u Birmingemu rad mozga se razlikuje kod spavalica i onih koji vole da ustaju ranije. Naučnici su do ovog saznanja došli nakon što su skenirali mozgove osoba koje su noćobdije i ranoranilaca. Testiranje je vršeno u periodu od osam ujutru do osam uveče . Rezultati su pokazali da noćobdije imaju poteškoće da ostanu budne, da imaju slabiju pažnju i da su pospanije tokom dana. BORBA SA UROĐENIM RITMOM Naučnici su istraživanju podvrgli 38oro ljudi, među kojima su i oni koji vole da ostanu budni do kasno i oni koji mogu i vole rano ustajanje (ljudi koji idu u krevet pre 23 sata i oni koji ustaju u 6.30). Volonterima je rađena magnetna rezonanca kako bi se pratio rad mozga, a tokom dana su zapisivali periode vremena kada bi im se prispavalo. Jutarnji tipovi su bili manje pospani i reakcije su im bile najbolje i najbrže tokom jutarnjeg testiranja. Suprotno od njih, noćobdije su bile najmanje pospane oko osam sati uveče. Glavna istraživateljka Elise Fejser Čajlds sa Univerziteta u Birmingemu kaže da je noćnim pticama teško, jer se prvo bore potiv urođenog ritma ustajanja kada krenu u školu, pa kasnije na poslu. Ona kaže da mora da postoji razumevanje za spavalice, jer im je teže da se naviknu na školu, a i na radno vreme tokom dana. “Rano ustajanje može da utiče na njihovo zdravlje i produktivnost”. Oko 40-50 posto populacije više voli kasnije da ide na spavanje i da ustaje posle 8.20. “Tipičan dan traje od 9 do 17 sati, ali za noćobdije ovo znači manji učinak tokom jutra i pospanost tokom dana. Kada bi društvo moglo da bude malo fleksibilnije prema tome kako raspoložemo vremenom, mogli bismo mnogo da učinimo za naše zdravlje”. Fejser Čajlds kaže da postoje i neka ograničenja kada je ova studija u pitanju. Testiranje nije obuhvatilo rad mozga kasnije tokom dana, tako da drugi faktori nisu uzeti u obzir, kao što su izbor životnog stila… Neurolog na Kraljevskom koledžu u Londonu, Alek Nesbit koji nije učestvovao u istraživanju kaže da na rad mozga utiče i unutrašnji sat. Autori studije uradiće i dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo da li i koliko ostale regije mozga reaguju kod spavalica i noćobdija. Istraživanje je objavljeno u časopisu „San”.
Napišite komentar za ovaj članak
spisak dosadašnjih komentara za ovaj članak
Najnoviji oglasi
Konstantin Karapetrović talentovani užički košarkaš je sa nepunih 15 godina otišao u Italiju, kako bi unapredio svoj košarkaški razvoj. Trenutno je na odmoru u svom rodnom gradu i razmišlja gde će nastaviti karijeru.… […]
oš jedan tmuran decembarski dan u Srbiji. Očekuje se oblačno i hladno vreme, ponegde uz slabu kišu ili rosulu. Na planinama će provejavati slab sneg. Duvaće slab severni vetar.
Izdajem radionicu za mehaničarske usluge sa 4 dizalice u užem centru grada. Izdajem radionicu za limarsko- farbarske usluge sa komorom u užem centru grada. Informacije možete dobiti na: 062/162 1111
Pridružite nam se na Festivalu “Vinomanija” na Zlatiboru 27. julai otkrite najnovi model Hyundai Tuscona iz 2024. godine
Izdajem stan stan u kvalitetnoj novogradnji kog hotela Morava u Čačku. Stan je kompletno namešten, površine 35 m2. Informacije možete dobiti na: 064/ 148 03 77 064 /510 78 33
pročitaj još sličnih vesti
Vakcina je besplatna i preporučuje se za lica starija od 65 godina i osobe koje imaju neke hronične bolesti.
Ovaj početak vakcinacije uslediće nakon završene distribucije vakcina na vakcinalnim punktovima u nadležnim domovima zdravlja širom zemlje.
Akne su čest kožni problem koji pogađa značajan broj ljudi bez obziran na pol, uzrast i stil života.
Pregledi na mobilnom mamografu realizuju se sa ciljem preventivnih pregleda i u pravcu otkrivanja ranih znakova oboljenja tumora dojke
Vakcina protiv humanog papiloma virusa ne spada u strogo obavezne.
pretraži sajt
Broj pregleda
Pregleda do sada
Hvala što pratite naš portal.
najnovije vesti
Podelite objavu
Kliknite na znak plus
Podelite vest na društvenim mrežama.
Zapratite nas na fejsbuku
redakcija@infopress.rs
Marketing@infopress.rs
Impresum • Marketing • Kontakt informacije • Uslovi korišćenja • Politika privatnosti • Deklaracija o kolačićima • Pristup podacima
Prema istraživanju koje je sprovedeno na Univerzitetu u Birmingemu rad mozga se razlikuje kod spavalica i onih koji vole da ustaju ranije. Naučnici su do ovog saznanja došli nakon što su skenirali mozgove osoba koje su noćobdije i ranoranilaca. Testiranje je vršeno u periodu od osam ujutru do osam uveče . Rezultati su pokazali da noćobdije imaju poteškoće da ostanu budne, da imaju slabiju pažnju i da su pospanije tokom dana. BORBA SA UROĐENIM RITMOM Naučnici su istraživanju podvrgli 38oro ljudi, među kojima su i oni koji vole da ostanu budni do kasno i oni koji mogu i vole rano ustajanje (ljudi koji idu u krevet pre 23 sata i oni koji ustaju u 6.30). Volonterima je rađena magnetna rezonanca kako bi se pratio rad mozga, a tokom dana su zapisivali periode vremena kada bi im se prispavalo. Jutarnji tipovi su bili manje pospani i reakcije su im bile najbolje i najbrže tokom jutarnjeg testiranja. Suprotno od njih, noćobdije su bile najmanje pospane oko osam sati uveče. Glavna istraživateljka Elise Fejser Čajlds sa Univerziteta u Birmingemu kaže da je noćnim pticama teško, jer se prvo bore potiv urođenog ritma ustajanja kada krenu u školu, pa kasnije na poslu. Ona kaže da mora da postoji razumevanje za spavalice, jer im je teže da se naviknu na školu, a i na radno vreme tokom dana. “Rano ustajanje može da utiče na njihovo zdravlje i produktivnost”. Oko 40-50 posto populacije više voli kasnije da ide na spavanje i da ustaje posle 8.20. “Tipičan dan traje od 9 do 17 sati, ali za noćobdije ovo znači manji učinak tokom jutra i pospanost tokom dana. Kada bi društvo moglo da bude malo fleksibilnije prema tome kako raspoložemo vremenom, mogli bismo mnogo da učinimo za naše zdravlje”. Fejser Čajlds kaže da postoje i neka ograničenja kada je ova studija u pitanju. Testiranje nije obuhvatilo rad mozga kasnije tokom dana, tako da drugi faktori nisu uzeti u obzir, kao što su izbor životnog stila… Neurolog na Kraljevskom koledžu u Londonu, Alek Nesbit koji nije učestvovao u istraživanju kaže da na rad mozga utiče i unutrašnji sat. Autori studije uradiće i dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo da li i koliko ostale regije mozga reaguju kod spavalica i noćobdija. Istraživanje je objavljeno u časopisu „San”.
Napiši komentar
komentari
Najnoviji oglasi
Mladi košarkaš Konstantin Karapetrović pred novim izazovima
Konstantin Karapetrović talentovani užički košarkaš je sa nepunih 15 godina otišao u Italiju, kako bi unapredio svoj košarkaški razvoj. Trenutno je na odmoru u svom rodnom gradu i razmišlja gde će nastaviti karijeru.… […]
Oblačno i hladno vreme, mestimično slaba kiša
oš jedan tmuran decembarski dan u Srbiji. Očekuje se oblačno i hladno vreme, ponegde uz slabu kišu ili rosulu. Na planinama će provejavati slab sneg. Duvaće slab severni vetar.
Izdaje se radionica za mehaničarske i limarsko-farbarske usluge u Čačku
Izdajem radionicu za mehaničarske usluge sa 4 dizalice u užem centru grada. Izdajem radionicu za limarsko- farbarske usluge sa komorom u užem centru grada. Informacije možete dobiti na: 062/162 1111
Pročitaj slične vesti
POČELA VAKCINACIJA PROTIV SEZONSKOG GRIPA I U DOMOVIMA ZDRAVLJA MO
Vakcina je besplatna i preporučuje se za lica starija od 65 godina i osobe koje imaju neke hronične bolesti.
VАKCINАCIЈА PRОTIV SЕZОNSKОG GRIPА
Ovaj početak vakcinacije uslediće nakon završene distribucije vakcina na vakcinalnim punktovima u nadležnim domovima zdravlja širom zemlje.
Akne nisu samo estetski problem
Akne su čest kožni problem koji pogađa značajan broj ljudi bez obziran na pol, uzrast i stil života.
pretraži sajt
Zapratite nas na fejsbuku
redakcija@infopress.rs
Marketing@infopress.rs