Komemoracija akademiku Ljubomiru Simoviću

Komemoracija povodom smrti Ljubomira Simovića, istaknutog pesnika i dramskog pisca, održana je u Velikoj sali Gradske kuće u Užicu. Komemoraciji su prisustvovali  predstavnici Grada Užica, kulturnih i obrazovnih institucija, kao i sugrađani koji su želeli da odaju poslednju počasta akademiku Simoviću.

 Istaknuti presnik, dramatičar, esejista, akademik Ljubomir Simović, gde god da je živeo, uvek je u srcu nosio svoj zavičaj.  Kroz  pesme, drame, eseje, neprestano je iznova vraćao Užice na književnu mapu ne samo Srbije, već i šire:

-Poslednju poštu Ljubomiru Ljubi Simoviću odaje grad koji je imao sreću da se u njemu 2. decembra davne 1935. godine rodi i odraste pesnik, dramski pisac i esejista mudrog, tihog, ali opominjućeg senzibiliteta. Pronaći meru za meru u rečima kojima želimo da evociramo uspomene na lik i delo čarobnjaka pisane reči i prenesemo poslednje pozdrave i poruke Užičana, nije nimalo jednostavno. Odmerenom i skromnom čoveku, kakav je LJuba oduvek bio, svaka preterana reč zasmetala bi i činila se suvišnom. Želimo da ti kažemo da grad u kome si rođen i iz koga si poneo najveći deo onoga što čoveka odredi za ceo život,  jeste privilegovan što može da se ponosi tvojim imenom i stvaralaštvom.

Veliki ljudi i veliki stvaraoci nisu najčešće svesni svoje veličine. Oni iskreno stoje iza izgovorenih i napisanih reči koje su posledica najdubljih ljudskih uverenja i hrabro brane svoje stavove. Ljubomir Simović je  pripadao  grupi malobrojnih onih koji svakim svojim delom podsećaju koliko je važno prepoznavati prave vrednosti i boriti se za njih. NJegova najžešća kritika proisticala je iz velike ljubavi prema čoveku. Poznavajući  sve ljudske slabosti i vrline,  on nije kudio i hvalio, već o nama i svetu u kome živimo, kako je sam rekao, pisao onako kako jeste. Užice treba da se oslanja na ono što su nam veliki ljudi, veliki Užičani, a LJubomir Simović svakako jeste jedan od njih, ostavili u nasleđe. Uzore moramo tražiti  u ljudima koji su posvećeni životu i bez obzira na okolnosti ne gube nadu da sebe mogu učiniti boljim kako bi svet u kome živimo bio bolji – rekla je, između ostalog,  dr Jelena Raković Radivojević  gradonačelnica Užica.

Ljubomir Simović rođen je 2. decembra 1935. godine u Užicu gde je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao je na Filološkom fakulteta Univerziteta u Beogradu. Radni vek je poroveo kao urednik u kulturnoj redakciji Radio Beograda. Od 2011. godine je počasni građanin Užica:

-Danas smo ovde sa pomešanim osećanjima  tuge i ponosa. Tuge jer sa nama nije više fizički Ljubomir Simović, akademik, pesnik, pisac, prozaista, dramski pisac, književni kritičar itd. Jedan je od najumnijih užičkih intelektualaca i znameniti srpski književnik. Bio je i istaknuti besednik, i neka mu je Večna slava i hvala- podsetio je između ostalog i Miomir Milinković Univerzitetski profesor u penziji.

Akademik Simović nije bio samo pisac, on je bio svedok vremena. Među savremenim srpskim piscima, malo je onih koji su bili tako svestrani i plodotvorni, i izuzetno cenjeni. Svojim pisanjem prosto je plenio:

-Ono što pleni u njegovom komadu je a naročito u Putujućem pozorištu Šopalović, osim njegove dramaturške raznovrsnosti, jeste i odsustvo didaktizma i maniheizma. Autor ne drži lekcije ni ljudskim događajima, ni istoriji, ni sudbinama, ali ni pozorištu. On se kompleksnim odnosima među ljudima, njihovim teškoćama da shvate  realnost – rekao je Branko Popović član Gradskog veća Užice.

Ljubomir Simović je ostavio dubok trag u srpskoj književnosti. Neka od njegovih najpoznatiji dela su Užice sa vranama, Hasanaginica, Boj na Kosovu, Čudo u Šarganu, Putujuće pozorište Šopalović,  i druge:

-Prva Simovićeva drama Hasanaginica je prvo izvedena u Užicu u režiji Aleksandra Kovačevića 1976. godine. Naslovnu ulogu je igrala Stanojka Pejić, kasnije i omiljena užička glumica. Ipak, malo je poznato da se Simovićeva rečenica, čista poetska reč, ali kao dramska replika , čula sa scene užičkog teatra znatno ranije, još 1969 godine. Te godine je naš veliki reditelj, nedavno preminuli Aco Jovanović, režirao čuvenu lomaču u koju je ubacio poeziju Mike Antića i Ljube Simovića- podsetila je Jelena Vasović pomoćnik direktora Narodno pozorište u Užicu.

Član Srpska akademija nauka i umetnosti LJubomir Simović je svojim stvaralaštvom ostavio jedan od najdubljih tragova u istoriji srpske i jugoslovenske književnosti.  Na komemoraciji su delove Simovićevića dela kazivali Divna Marić, Andrijana Simović i Slobodan Ljubičić, glumci užičkog Narodnog pozorišta. Simović je sahranjen u Užicu, u porodičnoj grobnici.

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.