SLINAVKA I ŠAP JE JEDNA OD NAJOPASNIJIH ZARAZNIH BOLESTI PAPKARA

 Zbog  pojave  slinavke  i  šapa u  Mađarskoj  Ministarstvo  poljoprivrede  republike  Srbije  naložilo  je  postavljanje  dezobarijera  i  posebnih  punktova  za  dezinfekciju  teretnih  i  putničkih  vozila na graničnom  prelazu Horgoš  .  Radi  se  o  najopasnijoj  zaraznoj  bolesti  papkara  ,  kazao  je  za  TV  Lav  plus  dr  Zoran Debeljak  sa Veterinarskog  specijalističkog  instituta  u  Kraljevu.   Bitno  je  da  se   bolest  otkrije  u  ranom  stadijumu  kako  bi  se  sprečilo  njeno  širenje.  Dodaje  da  virus  može  da  inficira  i  čoveka ,  ali  je  to  blaga  klinička  slika,  beningnog  je  toka  i  prolazi  relativno  lako  .  

      Od   bolesti  slinavka i  šap  najčešće  obolevaju  papkari  goveda, ovce,  koze, svinje. Izaziva je   više  serotipova  virusa. Najčešće  obole  goveda i  kod  njih  se  bolest  najpre  primeti.  Kod  ovaca i  koza  je  bolest  nešto  blažeg  toka,  dok  kod  svinja  virus se  brzo  umnožava,  ali  se  radi  o  relativno  blažoj  kliničkoj  slici  koja  se  javlja  kod  ovih  životinja,  izjavio  je  TV  Lav  plus  u  razgovoru  o  ovoj  bolesti  dr  Zoran  Debeljak  sa  Veterinsrskog instituta  iz  Kraljeva i  naglasio  da  virus  može  da  inficira  i  čoveka. 

     ,,  Svinje su  jako  bitne  jer  se  kod  njih  virus  umnožava u  jako  velikoj  količini, predstavljaju  značajnog  proizvođača  virusa  . Virus  može  da  inficira  i  čoveka ,  ali  je  to  blaga klinička  slika,  beningnog  je  toka  i  prolazi  relativno  lako  . Čovek  je  opet  tu  značajan  jer  može  u  fazi  infekcije  da  bude  neko  ko  širi  bolest  iz  svojih  respiratornih  organa u  udaljene  prostore   i  druge   prijemčive  životinje. Bolest  je  prisustna endemski,  stacionarno je  prisutna u  određenom  broju  zemalja  Afrike  , Azije ,  Bliskog  istoka .  Ono  što  je  za  nas  bitno  to  je  njeno  prisutvo  na području  Turske,  Irana,  Jordana ,  prostoru  Severne  Afrike”, kazao je  dr  Debeljak.  

      Dr  Debeljak  kaže  da  se  na sve  moguće  načine  može  životinja inficirati,odnosno  može  se  uneti  virus u  zapat . Ne  postoji  način i put  kojim  se  bolest  ne  može preneti ,  reči  su  dr  Zorana  Debeljaka.  

     Bolest  se klinički    manifestuje  posle  inkubacionog  perioda  koji  može  biti ,  u   zavisnosti  od  životinjske  vrste,   od  sedam  do  15 dana. Brojni  su  simptomi i  većina  ih  je  vidljiva  golim  okom . 

  ,,  Prvo  počinje  sa  depresijom,  neveselošču  životinja,  odbijanjem  hrane  i  vode ,  pojava  visoke  telesne  tempertaure .  Odbijanje  hrane  i  vode  dovodi  do  značajnog  smanjenja  tečnosti,  ali  i  do  mršavosti  kod  svih  životinja.  Kod  mladih  životinja  moguća su  uganuća,  kod  bremenitih mogući  su  i  abortusi.  Ono  što  se  javlja  u  kasnijem  toku  bolesti  to  su    plihovi  na nosnom  ogledalu  životinja,  koji  pucaju  i  iza  kojih  ostaju  male  ranice  zbog  kojih  životinje  ne  mogu  normalno  da  žvaću  ,  ne  mogu  normalno  da  gutaju  pljuvačku,   pa  se  onda  kod  takvih  životinja  primećuje  jedan  od  osnovnih   znakova  slinavke  i  šapa.Vidi se curenje  salive ,  sline  iz  usta  u  velikoj  količini .  U  zavisnosti  od  dužine  trajanja  tih  procesa   na ranicama koje  ostaju  posle  puknih  plihova  procenjuje  se  starost  i  to  je  bitno  kod  uspostavljanja  dijagnoze”,  kazao  nam  je  naš  sagovornik .

   On ponovo  naglašava  da  je  bolest  izuzetno  zarazna  i  da  se  veoma   brzo  i  lako  širi.  Bitno  je  da  se  otkrije  u  ranom  stadijumu  kako  bi  se  sprečilo  njeno  širenje.  Potrebno  je  preduzeti   biosigurnosne  mere ,  odnosne  sve  postupke  koji   sprečavaju   da   se  bolest   prenese .

    Pojava slinavke  i  šapa  izaziva veliku   štetu  po  ekonomiju  jedne  zemlje  ,  ostavlja  velike  posledice.  Štete  mogu  biti  direktne  i  indirektne,  kaže  dr  Debeljak  i  navodi  primer   mnogih  zemalja  u  svetu  u  kojima je  zbog  pojave  slinavke  i  šapa  moralo  da  bude  eutanazirano  na hiljade  grla stoke.        

     Naš sagovornik  podseća  da  se  bolest  pojavila  poslednji  put   1996. godine  na  prostoru   bivše  Jugoslavije,   odnosno  na  teritoriji  Kosova i  Metohije.  Slinavka  i  šap  tada  je  imala  šire  raznere  u  Makedoniji ,  Albaniji  i  na Kosovu.  U  regionu  ,  tačnije  u  Bugarskoj   ova  bolest  je  registrovana  2011. I  preneta  je  iz  Turske. Tada  je  prvi  slučaj    zabeležen kod  divlje  svinje,  a zatim  je  bolest  zahvatila  i  domaće  životinje.    

#čačak

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.