OD RAČANSKE PREPISIVAČKE ŠKOLE DO ĆIRILIČNE TASTATURE 

U želji da neguju srpsko pismo i zaštite najznačajniju srpsku ćiriličnu knjigu Miroslavljevo jevanđelje, Bajinobaštani su krajem prošle godine  u Rači obnovili  zgradu nekadašnje škole i pretvorili je u Muzej ćirilice. U toku su radovi druge faze projekta, pa će do kraja novembra biti završen i amfiteatar, uređeno dvorište, postavljena ograda, spoljašnje osvetljenje a radi se i na tome da muzej u narednom periodu dobije i svoju stalnu postavku. 

Prvi Muzej ćirilice u Srbiji nalazi se u obnovljenoj školi u Rači, baš preko puta manastira. Stara škola potpuno je renovirana, ali su urađene nove vodovodne, kanalizacione i elektroinstalacija. Uvedeno je i grejanje, a radove je sa 17 milona dinara u najvećoj meri finansiralo Ministarstvo kulture kroz program „Gradovi u fokusu 2023“.  Meštani Rače su zahvalni što sada imaju Muzej ćirilice kojim mogu da se ponose a koji već sada privlači veliki broj turista. Jedino što sada nedostaje je put i rasveta. Da se to ostvari turizam ovog kraja bi još više cvetao, kažu meštani. 

Sada su u dvorištu Muzeja ćirilice u toku  građevinski radovi. Prema obećanjima izvođača radova firme Standard, sve će biti završeno u predviđenom roku:

-Trenutno smo uradili amfiteatar i tribinu, sada radimo zidove i ogradu oko postojećeg objekta. Posle toga radimo radove na instalacijama, a potom stiže behaton i uređenje- kaže Savo Tomić šef gradilišta 

A čitava ova bajinobaštanska ćirilična priča zasnovana je na dugoj istoriji negovanja srpskog pisma u manastiru Rača kroz trud kaluđera prepisivača i čuvanje Miroslavljego jevanđelja, knjige koja je  čuvana i sačuvana od uništenja u manastiru Rača za vreme Drugog svetskog :

-Zanimljivo je da je baš ovde gde je prvi srpski Muzej ćirilice, tadašnji iguman Račanski Platon Milojević, primio Miroslavljevo jevanđelje, preuzeo ga odlukom kraljevske vlade jer je bilo povereno manastiru Rača na čuvanje. Ovde na ovom mestu su ga preuzeli on i jedan kaluđer, i odneli u manastir. Sakrili su ga i uspeli da ga sačuvaju i u tim najtežim godinama kada su ovde nacisti tražili sve vredne spomenike. Zahvaljujući njima mi sada u manastirskoj riznici imamo prvo fototipsko izdranje i mogu ga svi posetioci videti- kažeSiniša Spasojević rukovodilac projekta “Dom ćirilice” i koordinator radne grupe za izradu stalne postavke “Muzeja ćirilice” 

Naš sagovornik je po zanimanju pravnik, ali je istorija njegova velika ljubav. Kaže da nije samo on bio svestan značaja manastira Rače i kaluđera prepisivača, već i svi Bajinobaštani, Njegova poruka svima je da ne ignorešemo naše pismo ali i da država mora preduzeti određene korake:

– Ako vas put nanese u Bajinu Baštu, a ne poznajete ovo bajkovito mesto koje leži u podnožju Tare i zagrljaju reke Drine, u srcu Podrinja i ako vam je da bi ste stigli do željene destinacije,  potrebno da koristite navigaciju, ne zaboravite da u pretrazi morate koristiti ćirilicu.

#bajna bašta

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.