Sve manje ovaca na zlatiborskim pašnjacima

Sa stadom od oko 80 grla ovaca Milan Milojević jedan je od najvećih farmera u zlatiborskom selu Šljivovica. Mladji nisu zainteresovani za nastavak posla, a brojni su razlozi i da ovaj farmer razmišlja o smanjenju svog stada.  

„Ja imam nekih, oko 80 grla i to je za naše uslove farma, nesumnjivo.  Kako vreme medjutim  ide, uskoro će farma biti i gazdinstvo sa 20 ovaca.”

Posao je otpočeo pre oko 20 godina i do sada, kako tvdi Milan Milojević, gotovo se ništa nije promenilo.

“Nije loše bilo tada. U startu je  bilo dobro. Kao i svaki posao, u startu  se skida kajmak, a sve posle ostaje surutka. Tada  su jagnjad bila nekih 200 do 250 EUR.  Ta cena sad ne može da se postigne ni blizu.  Porediti s druge strane  250 EUR tada i sad, to je kao nebo i zemlja.  Da ne govorimo  kolike  su cene svega drugog bile tada , a kolike su danas.  Seljački rečeno, krpimo se.”

Digitron ovog poljoprivrednika  ukliučen  već punih punih 20 godina i  kao najčešču računsku operaciju pokazuje – „zadnji na svadbu – prvi sa svadbe“

“Samo od ovoga, iskreno rečeno, ne treba da filujemo i da lažemo, ne može da se živi. Ne može. Uzmu ljudi  digitron i kažu:  80 ovaca, pa  120 jagnjadi , pa puta cena,  lepe su to pare. Zaboravi se medjutim ona druga računica –  80 ovaca, koliko to košta za 365 dana. Ima nešto još možda važnije. Ko će da se odrekne 365 dana u godini da radi bez slobodnog dana, niti se može otići na more, ni u banju, zadnji na svadbu –  prvi sa svadbe. To je tolika obaveza da od omladine, ja mislim,  1%  ako prihvati, to je  veliki uspeh.”

Ima istina mladih u Šljivovici, kaže Milan Milojević, sad na sreću ili nesreću,  blizina centra Zlatibora i Užica okrenula je selo u drugom pravcu. 

“Ima mladih. Selo živi, ali rade na Zlatiboru  i  u okolnim mestima.  Selo živi,  ali nema poljoprivredne proizvodnje. Nema više ni krava, nema ni ovaca. Nema toga.”

Uz nespornu važnost subvencija, smatra vlasnik ovog poljoprivrednog gazdinstva, oblast stočarstva se mora na državnom nivou razmatrati komleksnije.  

“Čime će se hraniti stanovništvo treba razmišljati unapred minimum 20 godina. Veće subvencije i bolji uslovi svakako su rešenje. Sada  na primer,  više stimulišu ratare u Vojvodini koji seju kukuruz  i pšenicu i sve poslove ralno , urade za mesec dana. Ovo se radi 365 dana,  bez odmora”Uz odredjene državne garancije , pa obavezno povezivanje ratarske i stočarske proizvodnje kao preduslov, ne samo razvoja već i opštanka stočarstva i sela opšte, smatra ovaj šljivovički farmer, kontinuirana edukacija  poljoprivredniika  u poslovanju treba da bude, takodje,  jedno od sistemskih rešenja države. 

#čačak

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.