Autohtone  rase  stoke  na gazdinstvu  Nebojše  Mavraka  iz  Semedraža

 Nebojša  Mavrak,   koji  živi  u  selu   Semedraž kod  Gornjeg  Milanovca,   od  2018. godine  bavi  se  proizvodnjom  autohtonih  rasa  nekoliko  vrsta  životinja: krave  buše,  svinje  moravke,  koze  alpinke  ,  a tu  su  i  ovce .  Ukupno  oko  40  grla  i  sva  tokom  dana  borave  na otvorenom  prostoru  povšrine    oko  pet  hektara. U  poslu  mu  pomaže  porodica prvenstveno  supruga  i sin  i  kćerka.  Pružili  su  mu  punu  podršku  kada  su  iz  Amerike  ,  gde  su  živli   od  1999. Odlučili,  na  njegovu  inicijativu,    da  se  vrati  u  Srbiju  i  započnu  zdrav život  u  prorodi .  Nije  se  pokajao  ,  kaže  ni  jednog  sekunda, naglašavajući  da će  mu    sećanju,   uvek  ostati   ni  malo   lak  put  od  Mostara  gde  je  rođen,  zatim  boravka   u  Kraljevu ,  do  Portlanda  u  američkoj  državi  Oregon  i  na  karaju  Semedraža  gde  je  svio  ognjšte . 

    ,,Od  tržišta zavisi  koliko  će grla stoke imati“,  priča nam  Nebojša Mavrak  koji  se  nakon  života  u  dalekoj  Americi,  skućio u Semedražu, malom , lepom  selu  nadomak  Gornjeg   Milanovca. Prošle  godine  je  imao  devet  svinja  rase moravka,  ove  četiri ,  a iduće  će  možda  imati  opet  devet ,  a možda  i  manje,  priča  nam  Nebojša . ,,Autohtone  rase“ ,  lake  su  za  održavanje  , kaže,  a mnogo  zdravije  za  ishranu. Namera  mu  je  bila  da  gaji  stare  rase  životinja  samo  za  potrebe  njegove  porodice,  a što  preostane  za  kupce.  Ispostavilo  se  da je  to  malo  što  je  preostajalao, bilo  odličnog  kvaliteta.  Interesovanje   kupaca je  postajalo  sve  veće ,  pa  se  i  posao  širio. ,, Imanje  je  kompletno  ograđeno ,  po  ceo  dan  idu  okolo,  i  oko  kuće,  smetaju nam,  uživaju.Krenuli  smo  od  ideje  da  imamo  za  nas.  Tele  naše,  jagnje  naše, svinju,  jare.I  onda  se  proširivalo.  To  je zanimljivo,  godišnje  samo  bukne.Oni  su  vrlo  jednostavni,  nisu  zahtevni,  jedu  sve .  U  suštini  svaka  svinja  jede  sve, s tim  što  ovi  imaju  sporiji  prirast od  komercijalnih“,  priča nam Nebojša . Svinjsko  meso  prerađuje  u  slaninu,  pršutu,  mast . Malu prasad  hrani i  priprema  za  prodaju,  a  ko  jednom  kupi  meso od  moravke ,  ponovo  se  vraća.  Postoji  mogućnost,  kaže  nam  naš  ljubazni  domaćin  ,  da na  njegovom  imanju,  kupci   urede prasad ,  ispeku  i  onda nose  kući.  Krave  buše  je  nabavio  u  okolini  Kragujevca ,  a tu  je  pazario  i   malo  tele  Mirka  , koji  je  sada, šaljivo  kaže  Nebojša,  u  kobacisama.  Sa  jednom  je  počeo,  danas  ih  ima  pet krava. ,, Tako  je  to  započelo ,  jedna,  druga,  treća  generacija. Ide  taj  neki  ciklus koza,  ovca i  krava.  Imao  sam i  konje,  al  sam  konje  prodao,  bilo  ih  je  previše,  jer  krave  i  konji  nešto  se  ne  vole. Ovi  drugi  se  ne  mrze,  žive  u   nekoj  simbiozi.  Imanje  je  dobro  počišćeno.  Nisu  vezani,  a uveče  se  sami  vrate  u  svoje  objekte.  Naviknu  se svi“,  kaže  Nebojša. Dodaje  da   jariće  i  kolju  i  prodaju.  Pravi  trenutno  selekciju  jer  hoće  da ostavi pet,  šest muznih  koza. ,,One  su   uglavnom  alpinke i  imaju  mnogo  dobro  mleko koje  se  uopšte  ne  oseća“,  rekao  nam je  naš domaćin.Kaže  da  njegova supruga  od  kozjeg  mleka  pravi  sir,  zatim kaškavalj,  tvrdi  sir, meki  i  druge  proizvode  . 

       Na imanju  Nebojša ima  sve. Ne  samo  stoku,  već   i  voće  i  povrđe.  Gaji  i   žitarice  zbog  ishrane  životinja  koja godišnje  sigurno pojedu   oko  20  tona  hrane. Zato   nekoliko desetina   hektara  uzima i  u  zakup.  Korisne su  mu  puštene  životinje   jer  doprinose  da imanje bude  uredno, nema korova  i  neće  se  pojaviti  deset  godina posle njihovog  tretmana ,  kroz  smeh  priča  Nebojša.  Inače,  na  imanju  ima i  kokoške i dok  nije  stekao  iskustvo u  njihovom gajenju  bilo je malih  gubitaka. Svoju ljubav prema životinjama  Mavrak  je  preneo  na  petnaestogodišnjeg  sina i  dvanaestogodišnju  kćerku,  lepo  vaspitanu  i  vrednu  decu,  što se  odmah vidi. Sin  Danilo  hrani  stoku,  čuva je,  zatvara  u   objekte  kada je  otac  na njivi. Kristina je  uglavnom  zadužena  za  kokoške,  hrani  ih  i  otkuplja  jaja.

      Srećan  je  Nebojša  sa  svojom  decom ,  a  i  supruga  mu  je  vredna  i  stiže  sve. I  kod  životinja,  i u  baštu ,  i  po  kući,  ona je  stub  porodice ,  priznaje.  To  mu je  nagrada  za  svu  njegovu  borbu  kroz  život   i  odrastanje  ,  put  od  lepog  Mostara gde  je  rođen  i  do  Semedraža, gde  danas   uživa. Uspomene  naviru,  nije bilo  lako,  ali  sve  prođe,  kaže  Nebojša. ,,Sedamnaest  godina sam  imao  kada  je  počeo  rat  u  Mostaru. Onda  smo  izbegli  u  Kraljevo. Ne  slučajno,  već  zato  što  mi  je   brat  bio  vojno  lice.  Od  1992.  do  1999. smo  proveli  te  godine  života u  Srbiji,  u  Kraljevu,  u  Matariuškoj  Banji tako  da sam  ja još  uvek  emotivno  vezan  za  taj  deo. Bilo  je  to  haotično  vreme,  rat ,  inflacija, nemaština.  Bili  smo  i  gladni  i  žedni.  Zatim  smo  1999. Godine otišli  u  Ameriku,  kod  nekih kumova . MI  smo  otišli  skroz  na zapad.  Tamo  ima   mala  zajednica tog  našeg  naroda .  U  Portlandu  sam  upoznao  suprugu. U  Americi  imaš  dve opcije ili  na građevinu  ili  da  voziš kamion. Ja sam  ceo  život  za  volan“,  ukratko  nam je  ispričao  svoju  sudbinu Nebojša. 

     Zadovoljan  je .  To  je  njegov  način  života,  život  u  skladu  sa prirodom,  sa obiljem  koje  ima  na  gazdinstvu.  Povremeno  opet  ode  u  Ameriku  na kratko,  u  šali  kaže  kada   mu  treba  novca.  Ima  puno  planova   iako  je dosta  stekao,  ali mu  je  najvažnije  zdrava i  srećna porodica i  sloboda  u  Srbiji  koja nema  cenu. 

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.