Migrena nije glavobolja, ona je više od glavobolje

Migrena nije glavobolja, ona je više od glavobolje

01/03/2021

Autor: 

Info Press

Izvor: RTS

Foto: Pixabay

Za migrenu kažu da je „najženstvenija bolest”, jer je ima jedna od četiri žene. Međutim i svaki dvanaesti muškarac u nekom periodu života ima ovu jaku glavobolju koja najčešće započinje u adolescenciji, a najviše se ispoljava između 20. i 40. godine. Doktor Srđan Sretenović, gost Jutarnjeg programa, je jedan od vodećih domaćih stručnjaka za migrenu.

Kada se govori o migreni, mora se imati u vidu da postoje velike individualne razlike u učestalosti, trajanju, prisustvu pridruženih simptoma, kao i terapijskoj efikasnosti.

Migrena je hronično neurološko oboljenje koje se u nekim slučajevima javlja već u ranoj mladosti, odnosno, najčešće u adolescenciji i traje tokom celog života, a kod žena prestaje u periodu menopauze.

„To je jednostrana pulsirajuća glavobolja koja je praćena nekada povećanom osetljivošću na svetlost, buku, mirise, povećanom mučninom, a nekada i povraćanjem. Traje između četiri i 72 sata i može da bude izuzetno jaka“, objašnjava neurolog dr sci. med Srđan Sretenović.

Glavnu ulogu u sintezi bola ima jedan nerv – trigeminalni nerv koji ima nervne završetke na zidovima velikih krvnih sudova mozga i moždanih ovojnica. Kada se dogodi neurogeni poremećaj koji je potreban za aktivaciju migrenske glavobolje, koju nekada čine i nasledna osnova, a nekada spoljašnji faktori, ali i unutrašnji, kao što su stres, menstrualni ciklus kod žena, poremećaj ishrane, gladovanje i drugo, stvaraju se uslovi da se aktivira taj „put bola“.

Dolazi do lučenja neuro peptida, supstanci koje aktiviraju proces nastanka bolnog impulsa koji se potom širi putem senzitivnog nerva koji ima funkciju da prenosi signal bola.„Taj bol se projektuje prema moždanom stablu i taj kontakt, to dešavanje između nerva i zida krvnog suda dovodi do percepcije pulsirajućeg bola. Ti impulsi iz segmenta moždanog stabla putuju prema višim moždanim strukturama, hipotalamusu i određenim kortikalnim regijama te mi zapravo stičemo prostornu orijentaciju bola, znamo gde nas boli, i emocionalnu reakciju, nešto što nas čini nesretnim i prepoznajemo ga kao nešto što značajno ugrožava naše svakodnevne aktivnosti“, dodaje gost Jutarnjeg programa.

Po čemu migrena nije isto što i glavobolja

Migrena je specifična po tome što određeni parametri koji je čine, kao što je na primer intenzitet bola koji se na skali od nula do 10 kategorizuje kao preko sedam. Preko 80 odsto populacije ima problem sa takozvanom tenzionom glavoboljom kojoj se intenzitet kreće između tri i pet.

Još jedna specifičnost migrene je i da se pogoršava pri fizičkoj aktivnosti, za razliku od obične glavobolje. Mučnina i povraćanje su takođe, odlike migrene.

„Najženstvenija bolest“

Žene tri puta češće od muškaraca pate od migrena iako sa rođenjem i u predpubertetskom dobu, deca oba pola imaju podjednake šanse od nastanka migrene. Međutim, u pubertetu kada počinju da se formiraju drugačiji hormonski standardi kod muškaraca i žena, hormonski sistem utiče na povećanu učestalost migrena kod žena, napominje doktor Sretenović.

„Pad nivoa estrogena koji se dešava tri do pet dana pre pojave ciklusa kod žena i traje prvih dva, tri dana ciklusa je razlog da se okine migrena. To se dešava i u periodu između dva ciklusa, kada nivo estrogena dosegne viši nivo i traje duže“, napominje neurolog.

Žene i u periodu perimenopauze kada je hormonski sistem estrogena prilično nestabilan imaju veću šansu da im se poveća učestalost migrenoznih glavobolja, ali u postmenopauznom periodu migrene prestaju.

Genetske predispozicije za migrenu

Genetski faktori su takođe veoma značajni i u slučaju da jedan od roditelja ima migrenu, 50 odsto je verovatnoća da će i dete imati. Ukoliko, pak, oba roditelja imaju migrene šanse da će dete naslediti su 75 odsto.

„Migrena se ne nasleđuje jednim genom, odnosno mutacijom na jednom genu, već ima poligeno nasleđivanje. Jedino familijarna hemiplegična migrena, gde dolazi do poremeđaja na 19-pe3 hromozomu je monogeno nasledna, ali to je jako retka forma glavobolje koja je praćena i nekim motornim ispadima. Međutim, poligeno nasleđivanje znači da više faktora iz nas samih i uticaja spoljašnje sredine stvaraju uslov da prag za glavobolju kod migrenskih pacijenata bude niži i da oni češće oboljevaju od takvih formi glavobolje“, napominje dr Srđan Sretenović.

Ima li leka

Migrena ima svoj prirodan tok. Može da se utiče na frekfenciju glavobolja, ali ne može da se utiče na samu migrenu. Učestalost se može smanjiti usvajanjem zdravih životnih navika, izbegavanjem stresa, kvalitetom i količinom sna. Svako prolongirano ili suviše kratko spavanje, od preporučenih šest do osam sati dnevno, može biti okidač migrene.

Takođe i preskakanje obroka i gladovanje, način ishrane, izloženost treperavoj svetlosti, buka su faktori koji utiču na učestalost migrena.

Migrena i depresija

Smatra se da preko 60 odsto pacijenata koji boluju od migrene sa najmanje tri glavobolje mesečno, zapravo imaju depresiju. Neki radovi pokazuju da komorbiditet između migrene i depresije je prisutan kod najvećeg broja pacijenata. Uzrok tome može biti upravo veliki broj glavobolja tokom jednog meseca koji dovodi do osećanja beznađa.

„Moram da kažem da relativno mali broj lekara koji se bavi ovom oblašću, ne može da zadovolji potrebe velikog broja pacijenata koji imaju probleme sa velikim brojem glavobolja, ne samo migrenskih. Tako da često dolaze u situaciju da neadekvatno koriste lekove i da im nije dobro objašnjeno kada te lekove treba da koriste. A vrlo često dolazi do prekomerne upotrebe analgetika“, napominje gost Jutarnjeg programa.

Migrena i moždani udar

Epilepsija i moždani udar su retke forme takozvane komplikovane migrene.

Migrena može da izazove moždani udar, ali pod određenim uslovima, objašnjava dr Sretenović. Moždani udar može da se desi u jednoj fazi migrenske glavobolje koja se zove migrenska aura, od koje boluje oko 25 odsto pacijenata koji uopšte imaju migrene. To je skup simptoma koji najčešće prethode glavobolji i traje između pet i 60 minuta.

„U tom periodu dolazi do određenih pojava koje mogu da provociraju nastanak moždanog udara, ali on mora da se desi u periodu nastanka i trajanja te aure“, naglašava doktor Srđan Sretenović.

Kako sprečiti i lečiti migrenu

Uvreženo je mišljenje da je ren dobar u borbi protiv migrenozne glavobolje, ali doktor Sretenović otkriva da njegove blagodeti u ovom slučaju nisu dokazane.

Ali ekstrakt povratića i biljke lopuh imaju određene sastojke u sebi koji mogu da preveniraju samu glavobolju, ali to su više pomoćna lekovita sredstva.

Naravno, postoje i lekovi za prekid glavobolja mada kod nas i u Evropi nisu tako česti, a nedavno se pojavila i potpuno nova linija lekova za prevenciju migrenskih bolova, navodi dr Srđan Sretenović.

,

Napišite komentar za ovaj članak

spisak dosadašnjih komentara za ovaj članak

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena * zvezdicom.
Info Press zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara.
Komentare koji sadrže govor mržnje, uvrede i psovke, kao i komentare koji se ne odnose na vest, ne objavljujemo.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Spisak dosadašnjih komentara za članak "Migrena nije glavobolja, ona je više od glavobolje". 
Podelite vaše mišljenje sa nama. Pošaljite komentar klikom na dugme - napišite komentar.

Najnoviji oglasi

AMSS auto škola nagrađuje kandidate

AMSS AUTO ŠKOLA nagrađuje 50 novoupisanih kandidata sa 10% popusta na cenu kompletne obuke za B kategoriju. Više informacija možete dobiti putem telefona 032/344-227 i 069/870-13-94, kao i na našoj adresi Moravska 11.Vaša… […]

Otvoren novi Caffe&pizza bar “Centar”

Na gradskom  šetalištu u  Čačku danas je otvoren novi ugostiteljski objekat- kafe bar „Centar”.  Kao i u ostali  ugostiteljski objekti sa baštom zbog aktuelne epidemiološke situacije  i kafe bar „Centar”  za sada radi… […]

Caffe “Žoc” zapošljava radnike

Kafić Žoc oglašava konkurs za zapošljavanje više lica na pozicijama konobara. U nastavku teksta možete videti sve uslove konkursa. Poslodavac: Caffe “Žoc”Adresa: Miloša Obilića 20, ČačakTelefon: 0616643329Opis posla: konobarBroj traženih izvršilaca: konobar (3)… […]

Distrikt traži radnike: Postanite deo uspešnog tima

Restoran brze hrane “Distrikt Food corner” oglašava konkurs za zapošljavanje više lica na pozicijama roštilj majstora i radnika za šaltersku prodaju hrane. U nastavku teksta možete videti sve uslove konkursa. Poslodavac: Distrikt Food… […]

OGLAS ZA POSAO: 49 slobodnih radnih mesta u Čačku

Poslodavcima u Čačku potrebni: automehaničar, metaloglodač, bravar-varilac, mašinski inženjeri, operateri na mašinama, magacioneri, kontrolori kvaliteta i dr. Poslodavac: Automehaničarska radnja i trgovina “MIKOŠ”Naziv i opis posla: AUTOMEHANIČARBroj traženih izvršilaca: 1Obrazovanje: srednja stručna sprema,… […]

Kliknite ovde za sve oglase

pročitaj još sličnih vesti

Oprez sa suplementima- postoje dobre i loše kombinacije

Veliki brij ljudi, u proteklih godinu dana sve više uzima suplemente, neki zato što su im to lekari preporučili u borbi sa kovidom 19, neki zato što su sami želeli, da bi popravili… […]

Veći broj preminulih u odnosu na juče

U Srbiji je danas evidentirano još 3.154 zaraženih koronavirusom, a preminulo je još 38 osoba. Testirano je ukupno 15.213, a na respiratorima je 247 osoba. *** U Srbiji je juče evidentirano još 3.572… […]

Šta bi se desilo sa vašim telom, ako biste spavali bez jastuka?

Spavanje sa jastukom možda nije najbolji način za odmor, jer to može uticati na vaše telo i raspoloženje. Prvi jastuci za koje znamo potiču iz Mesopotamije. Bili su napravljeni od kamena, a mogli… […]

Novih 35 žrtava kovida

U poslednja 24 sata u Srbiji je evidentirano još 2.732 zaraženih koronavirusom, a preminulo je 35 osoba. Testirano je 10.898 osoba, a na respiratorima je 266 pacijenta. Tokom jučerašnjeg dana u Srbiji je evidentirano… […]

Može li se prepoznati i izbeći prskano voće i povrće

Koliko god mislili da znamo da izaberemo kvalitetno voće i povrće na pijaci, kod kuće se obično razočaramo. Na prvi pogled sveža salata i mladi luk, samo dan kasnije nisu za jelo, a… […]

Kliknite ovde za sve vesti iz zdravlja i životnog stila

pretraži sajt

Broj pregleda

Brojač
17

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

najnovije vesti

Podelite objavu

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.

Zapratite nas na fejsbuku

VRATITE SE NA POČETAK STRANE

Impresum  •  Marketing  •  Kontakt informacije  •  Uslovi korišćenja  •  Politika privatnosti  •  Deklaracija o kolačićima  •  Pristup podacima 

2021 © Info Press - Sva prava zadržana. Web design by Real Media Factory

Migrena nije glavobolja, ona je više od glavobolje

01/03/2021
Autor:
Info Press
Izvor: RTS
Foto: Pixabay

Za migrenu kažu da je „najženstvenija bolest”, jer je ima jedna od četiri žene. Međutim i svaki dvanaesti muškarac u nekom periodu života ima ovu jaku glavobolju koja najčešće započinje u adolescenciji, a najviše se ispoljava između 20. i 40. godine. Doktor Srđan Sretenović, gost Jutarnjeg programa, je jedan od vodećih domaćih stručnjaka za migrenu.

Kada se govori o migreni, mora se imati u vidu da postoje velike individualne razlike u učestalosti, trajanju, prisustvu pridruženih simptoma, kao i terapijskoj efikasnosti.

Migrena je hronično neurološko oboljenje koje se u nekim slučajevima javlja već u ranoj mladosti, odnosno, najčešće u adolescenciji i traje tokom celog života, a kod žena prestaje u periodu menopauze.

„To je jednostrana pulsirajuća glavobolja koja je praćena nekada povećanom osetljivošću na svetlost, buku, mirise, povećanom mučninom, a nekada i povraćanjem. Traje između četiri i 72 sata i može da bude izuzetno jaka“, objašnjava neurolog dr sci. med Srđan Sretenović.

Glavnu ulogu u sintezi bola ima jedan nerv – trigeminalni nerv koji ima nervne završetke na zidovima velikih krvnih sudova mozga i moždanih ovojnica. Kada se dogodi neurogeni poremećaj koji je potreban za aktivaciju migrenske glavobolje, koju nekada čine i nasledna osnova, a nekada spoljašnji faktori, ali i unutrašnji, kao što su stres, menstrualni ciklus kod žena, poremećaj ishrane, gladovanje i drugo, stvaraju se uslovi da se aktivira taj „put bola“.

Dolazi do lučenja neuro peptida, supstanci koje aktiviraju proces nastanka bolnog impulsa koji se potom širi putem senzitivnog nerva koji ima funkciju da prenosi signal bola.„Taj bol se projektuje prema moždanom stablu i taj kontakt, to dešavanje između nerva i zida krvnog suda dovodi do percepcije pulsirajućeg bola. Ti impulsi iz segmenta moždanog stabla putuju prema višim moždanim strukturama, hipotalamusu i određenim kortikalnim regijama te mi zapravo stičemo prostornu orijentaciju bola, znamo gde nas boli, i emocionalnu reakciju, nešto što nas čini nesretnim i prepoznajemo ga kao nešto što značajno ugrožava naše svakodnevne aktivnosti“, dodaje gost Jutarnjeg programa.

Po čemu migrena nije isto što i glavobolja

Migrena je specifična po tome što određeni parametri koji je čine, kao što je na primer intenzitet bola koji se na skali od nula do 10 kategorizuje kao preko sedam. Preko 80 odsto populacije ima problem sa takozvanom tenzionom glavoboljom kojoj se intenzitet kreće između tri i pet.

Još jedna specifičnost migrene je i da se pogoršava pri fizičkoj aktivnosti, za razliku od obične glavobolje. Mučnina i povraćanje su takođe, odlike migrene.

„Najženstvenija bolest“

Žene tri puta češće od muškaraca pate od migrena iako sa rođenjem i u predpubertetskom dobu, deca oba pola imaju podjednake šanse od nastanka migrene. Međutim, u pubertetu kada počinju da se formiraju drugačiji hormonski standardi kod muškaraca i žena, hormonski sistem utiče na povećanu učestalost migrena kod žena, napominje doktor Sretenović.

„Pad nivoa estrogena koji se dešava tri do pet dana pre pojave ciklusa kod žena i traje prvih dva, tri dana ciklusa je razlog da se okine migrena. To se dešava i u periodu između dva ciklusa, kada nivo estrogena dosegne viši nivo i traje duže“, napominje neurolog.

Žene i u periodu perimenopauze kada je hormonski sistem estrogena prilično nestabilan imaju veću šansu da im se poveća učestalost migrenoznih glavobolja, ali u postmenopauznom periodu migrene prestaju.

Genetske predispozicije za migrenu

Genetski faktori su takođe veoma značajni i u slučaju da jedan od roditelja ima migrenu, 50 odsto je verovatnoća da će i dete imati. Ukoliko, pak, oba roditelja imaju migrene šanse da će dete naslediti su 75 odsto.

„Migrena se ne nasleđuje jednim genom, odnosno mutacijom na jednom genu, već ima poligeno nasleđivanje. Jedino familijarna hemiplegična migrena, gde dolazi do poremeđaja na 19-pe3 hromozomu je monogeno nasledna, ali to je jako retka forma glavobolje koja je praćena i nekim motornim ispadima. Međutim, poligeno nasleđivanje znači da više faktora iz nas samih i uticaja spoljašnje sredine stvaraju uslov da prag za glavobolju kod migrenskih pacijenata bude niži i da oni češće oboljevaju od takvih formi glavobolje“, napominje dr Srđan Sretenović.

Ima li leka

Migrena ima svoj prirodan tok. Može da se utiče na frekfenciju glavobolja, ali ne može da se utiče na samu migrenu. Učestalost se može smanjiti usvajanjem zdravih životnih navika, izbegavanjem stresa, kvalitetom i količinom sna. Svako prolongirano ili suviše kratko spavanje, od preporučenih šest do osam sati dnevno, može biti okidač migrene.

Takođe i preskakanje obroka i gladovanje, način ishrane, izloženost treperavoj svetlosti, buka su faktori koji utiču na učestalost migrena.

Migrena i depresija

Smatra se da preko 60 odsto pacijenata koji boluju od migrene sa najmanje tri glavobolje mesečno, zapravo imaju depresiju. Neki radovi pokazuju da komorbiditet između migrene i depresije je prisutan kod najvećeg broja pacijenata. Uzrok tome može biti upravo veliki broj glavobolja tokom jednog meseca koji dovodi do osećanja beznađa.

„Moram da kažem da relativno mali broj lekara koji se bavi ovom oblašću, ne može da zadovolji potrebe velikog broja pacijenata koji imaju probleme sa velikim brojem glavobolja, ne samo migrenskih. Tako da često dolaze u situaciju da neadekvatno koriste lekove i da im nije dobro objašnjeno kada te lekove treba da koriste. A vrlo često dolazi do prekomerne upotrebe analgetika“, napominje gost Jutarnjeg programa.

Migrena i moždani udar

Epilepsija i moždani udar su retke forme takozvane komplikovane migrene.

Migrena može da izazove moždani udar, ali pod određenim uslovima, objašnjava dr Sretenović. Moždani udar može da se desi u jednoj fazi migrenske glavobolje koja se zove migrenska aura, od koje boluje oko 25 odsto pacijenata koji uopšte imaju migrene. To je skup simptoma koji najčešće prethode glavobolji i traje između pet i 60 minuta.

„U tom periodu dolazi do određenih pojava koje mogu da provociraju nastanak moždanog udara, ali on mora da se desi u periodu nastanka i trajanja te aure“, naglašava doktor Srđan Sretenović.

Kako sprečiti i lečiti migrenu

Uvreženo je mišljenje da je ren dobar u borbi protiv migrenozne glavobolje, ali doktor Sretenović otkriva da njegove blagodeti u ovom slučaju nisu dokazane.

Ali ekstrakt povratića i biljke lopuh imaju određene sastojke u sebi koji mogu da preveniraju samu glavobolju, ali to su više pomoćna lekovita sredstva.

Naravno, postoje i lekovi za prekid glavobolja mada kod nas i u Evropi nisu tako česti, a nedavno se pojavila i potpuno nova linija lekova za prevenciju migrenskih bolova, navodi dr Srđan Sretenović.

Napiši komentar

komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena * zvezdicom. Info Press zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara. Komentare koji sadrže govor mržnje, uvrede i psovke, kao i komentare koji se ne odnose na vest, ne objavljujemo.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Spisak dosadašnjih komentara za članak "Migrena nije glavobolja, ona je više od glavobolje". Podelite vaše mišljenje sa nama. Pošaljite komentar klikom na dugme - napišite komentar.

Najnoviji oglasi

AMSS auto škola nagrađuje kandidate

AMSS AUTO ŠKOLA nagrađuje 50 novoupisanih kandidata sa 10% popusta na cenu kompletne obuke za B kategoriju. Više informacija možete dobiti putem telefona 032/344-227 i 069/870-13-94, kao i na našoj adresi Moravska 11.Vaša… […]

Otvoren novi Caffe&pizza bar “Centar”

Na gradskom  šetalištu u  Čačku danas je otvoren novi ugostiteljski objekat- kafe bar „Centar”.  Kao i u ostali  ugostiteljski objekti sa baštom zbog aktuelne epidemiološke situacije  i kafe bar „Centar”  za sada radi… […]

Caffe “Žoc” zapošljava radnike

Kafić Žoc oglašava konkurs za zapošljavanje više lica na pozicijama konobara. U nastavku teksta možete videti sve uslove konkursa. Poslodavac: Caffe “Žoc”Adresa: Miloša Obilića 20, ČačakTelefon: 0616643329Opis posla: konobarBroj traženih izvršilaca: konobar (3)… […]

Pogledaj sve oglase

Pročitaj slične vesti

Oprez sa suplementima- postoje dobre i loše kombinacije

Veliki brij ljudi, u proteklih godinu dana sve više uzima suplemente, neki zato što su im to lekari preporučili u borbi sa kovidom 19, neki zato što su sami želeli, da bi popravili… […]

Veći broj preminulih u odnosu na juče

U Srbiji je danas evidentirano još 3.154 zaraženih koronavirusom, a preminulo je još 38 osoba. Testirano je ukupno 15.213, a na respiratorima je 247 osoba. *** U Srbiji je juče evidentirano još 3.572… […]

Šta bi se desilo sa vašim telom, ako biste spavali bez jastuka?

Spavanje sa jastukom možda nije najbolji način za odmor, jer to može uticati na vaše telo i raspoloženje. Prvi jastuci za koje znamo potiču iz Mesopotamije. Bili su napravljeni od kamena, a mogli… […]

Pogledaj sve vesti

pretraži sajt

Zapratite nas na fejsbuku

redakcija@infopress.rs

Marketing@infopress.rs

VRATITE SE NA POČETAK STRANE
angle-double-up