Šest najneobičnijih tradicija za Božić

Šest najneobičnijih tradicija za Božić

24/12/2020

Autor: 

Info Press

Izvor: RTS

Foto: Pixabay

Božić će ove godine širom sveta “zahvaljujući” pandemiji biti proslavljen sasvim drugačije nego do sada. Koronavirus promenio je u velikoj meri način na koji se, obeležava najradosniji hrišćanski praznik. Tradicija se, međutim, ne menja tako često. Iako ih ima bezgranično mnogo, onoliko koliko ima i naroda, predstavljamo šest najneobičnijih božićnih običaja.

Tanakuj ili “kada krv ključa” u Peruu – Svake godine 25. decembra u provinciji Čumbivilkas održava se Takanakuj, što bi se na Kečua jeziku naroda sa Anda moglo prevesti sa “kada krv ključa”.

Reč je o tradicionalnim borbama bez rukavica čiji je cilj rešavanje sukoba sa pojedincem, prijateljem, članom porodice ili rešavanje teritorijalnih sukoba koji su se javljali tokom cele godine.

Drugačije rečeno, da se “zakopaju ratne sekire”. Stil borbe koji se koristi tokom proslave relativno je sličan borilačkim veštinama, uključuje udaranje nogama i rukama. Bez razlike u borbama učestvuju i muškarci i žene. 

Borci prozivaju protivnike imenom i prezimenom. Zatim odlaze do centra kruga i započinju borbu. Ruke obmotavaju tkaninom, slično bandažerima u boksu. Nije dozvoljeno gristi, udarati protivnika koji je na zemlji ili čupati za kosu.

Pobednik se bira na osnovu nokauta ili ga proglasi sudija. Na početku i na kraju borbe, protivnici moraju da se rukuju ili da se zagrle.

Vožnja rolerima na jutarnju misu u Karakasu – U nedelji uoči Božića, stanovnici Venecuelanci svakodnevno prisustvuju crkvenoj službi pod nazivom Misa de Aguinaldo (ranojutarnja misa).

U glavnom gradu, Karakasu običaj je da se na crkvenu službu putuje na rolerima.

Zapravo, to je toliko široko rasprostranjena praksa da su mnoge ulice u glavnom gradu zatvorene do 8 sati ujutro da bi se “bižićnim rolerašima” osigurao bezbedan prolaz.

Čuvaj se Mari Luid ako ne znaš da rimuješ – Narodni običaj Mari Luid ili “siva kobila” u Velsu za nekog ko nije deo tamošnje tradicije može delovati pomalo zastrašujuće.

Nekoliko ljudi nose lobanju konja koja izviruje ispod belog plašta i obilaze susedstvo. Kucaju na vrata i pozivaju domaćina da sivu kobilu pobedi u pesništvu i rimovanju.

Ako uspete da rimujete pesmu sa sivom kobilom pobedili ste, ako, pak, ne uspete, morate ih pozvati na ručak ili piće.

Meri Luid predstavlja regionalnu varijaciju tradicije “životinja sa kapuljačom” koja se javlja širom Velike Britanije.

Katalonski Caganer – “čovek koji vrši veliku nuždu” – Stalni deo postavke pastorlanih scena u katalonskim domovima za Božić je i figura Caganera, u bukvalnom prevodu “čoveka koji vrši veliku nuždu”.

Ta figura najrasprostranjenija u Andori, na severu Katalonije i Valensiji, ali se može naći i u drugim delovima Španije i Portugalu.

Prvi put se pojavio početkom 18. veka. Niko nije siguran u to šta tačno predstavlja, ali se prema jednom verovanju smatra da predstavlja sreću i želju za uspešnom novom godinom, jer se “pražnjenje” dovodi u vezu sa oplodnjom zemlje.

Prema drugoj teoriji Caganer predstavlja nestašluk koji živi u svima nama.

Obično je predstavljem u tipično seoskoj odeći tog kraja – bela košulja i tradicionalna crvena kapa, ali i sa spuštenim pantalonama.

Paja Patak – glavni junak Božića u Švedskoj – U Švedskoj se pauza nakon ručka pravi oko 15 časova. Tada se svi Šveđani okupe oko televizora.

Svi gledaju kako božićni voditelj na javnom servisu pali sveću i najavljuje Diznijev crtani film “Paja Patak i njegovi prijatelji vam žele srećan Božić”. Ta tradicija traje veoma dugo, od 1958. kada je crtani film prvi put emitovan.

Crtani film sa Pajom Patkom, koji je omiljeni Diznijev junak u Švedskoj, jeste splet inserata sa raznim Diznijevim likovima, kao što su Pepeljuga, bik Ferdinand, Miki Maus i mnogi drugi poznati crtani junaci. 

Redosled inserata se gotovo nikad nije promenio, a kada je 1982. godine umesto bika Ferdinanda pušten insert sa Ružnim pačetom, to je izazvalo masovne proteste širom Švedske. Sve se smirilo sledeće godine, kada je Ferdinand vraćen na male ekrane.

Ceo Japan večera u KFC-u – Menadžer poznatog lanca restorana brze hrane “KFC” Takeši Okavara osmislio je sedamdesetih godina prošlog veka marketinšku kampanju u kojoj je, po ugledu na američku tradiciju obroka od ćurke, ponudio Japanu “koficu za zabavu” sa piletinom.

Od tada, prema navodima Si-En-Ena oko 3,6 miliona japanskih porodica za Božić naručuje “KFC” koficu.

Najzauzetiji dan u restoranima tog lanca u zemlji izlazećeg sunca je 24. decembar, kada prodaja raste za pet do deset puta.

Ted Bestor, profesor socijalne antropologije sa Harvarda to objašnjava vrtoglavim usponom japanske ekonomije nakon Drugog svetskog rata.

“Ljudi su prvi put imali novca da se prepuste potrošačkoj kulturi. Budući da su SAD u to vreme bile kulturna sila, postojalo je ogromno interesovanje za zapadnu modu, hranu, putovanja u inostranstvo – Japan se zaista otvarao”, naveo je Bestor.

,

Napišite komentar za ovaj članak

spisak dosadašnjih komentara za ovaj članak

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena * zvezdicom.
Info Press zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara.
Komentare koji sadrže govor mržnje, uvrede i psovke, kao i komentare koji se ne odnose na vest, ne objavljujemo.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Spisak dosadašnjih komentara za članak "Šest najneobičnijih tradicija za Božić". 
Podelite vaše mišljenje sa nama. Pošaljite komentar klikom na dugme - napišite komentar.

pročitaj još sličnih vesti

30 fantastičnih jevrejskih poslovica i izreka: iz njih možemo mnogo naučiti

Jevrejski narod je mudar. O pronicljivom umu Jevreja govore i legende – i to sa razlogom. Oštroumne i duhovite izreke i poslovice “dece Mojsija” pomažu boljem razumevanju mudrosti ovoga sveta. Pa, vi prosudite i sami:… […]

“Dara iz Jasenovca” ipak u trci za Oskara: Objavljena lista mogućih kandidata za najbolji film 2020.

Američka Akademija filmskih umetnosti i nauka objavila je listu od čak 366 filmova koji su pogodni kandidati za razmatranje za najbolji film godine, ostvarenje koje će 25. aprila dobiti Oskara, prilikom 93. dodele prestižnih nagrada. Na listi tih filmova nalazi se… […]

Kako sve traćimo slobodno vreme

Većinu vremena provodimo na poslu. Ulažemo novac na usavršavanje, na kupovinu najnovijih alata koji će nam pomoći u radu, isprobavamo različite tehnike povećanja produktivnosti, u nadi da će nam to pomoći da što… […]

Filmski program Doma kulture u Čačku

U Velikoj sali Doma kulture u Čačku, danas i sutra biće prikazani igrano-animirani film “Tom i Džeri” i film “Noćna smena”. Igrano-animirani film “Tom i Džeri” je na repertoaru od 16, a “Noćna… […]

Nova kritika „Dare iz Jasenovca“: Film koji zaslužuje poštovanje

Dara iz Jasenovca“ je vrlo dobro snimljen film i jedan je od prvih značajnih filmova koji se bavi nepravdama i zločinima koji su počinjeni u hrvatskim logorima tokom Drugog svetskog rata i njihovom… […]

Kliknite ovde za sve vesti iz zabave

pretraži sajt

Broj pregleda

Brojač
20

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

najnovije vesti

Podelite objavu

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.

Zapratite nas na fejsbuku

VRATITE SE NA POČETAK STRANE

Impresum  •  Marketing  •  Kontakt informacije  •  Uslovi korišćenja  •  Politika privatnosti  •  Deklaracija o kolačićima  •  Pristup podacima 

2021 © Info Press - Sva prava zadržana. Web design by Real Media Factory

Šest najneobičnijih tradicija za Božić

24/12/2020
Autor:
Info Press
Izvor: RTS
Foto: Pixabay

Božić će ove godine širom sveta “zahvaljujući” pandemiji biti proslavljen sasvim drugačije nego do sada. Koronavirus promenio je u velikoj meri način na koji se, obeležava najradosniji hrišćanski praznik. Tradicija se, međutim, ne menja tako često. Iako ih ima bezgranično mnogo, onoliko koliko ima i naroda, predstavljamo šest najneobičnijih božićnih običaja.

Tanakuj ili “kada krv ključa” u Peruu – Svake godine 25. decembra u provinciji Čumbivilkas održava se Takanakuj, što bi se na Kečua jeziku naroda sa Anda moglo prevesti sa “kada krv ključa”.

Reč je o tradicionalnim borbama bez rukavica čiji je cilj rešavanje sukoba sa pojedincem, prijateljem, članom porodice ili rešavanje teritorijalnih sukoba koji su se javljali tokom cele godine.

Drugačije rečeno, da se “zakopaju ratne sekire”. Stil borbe koji se koristi tokom proslave relativno je sličan borilačkim veštinama, uključuje udaranje nogama i rukama. Bez razlike u borbama učestvuju i muškarci i žene. 

Borci prozivaju protivnike imenom i prezimenom. Zatim odlaze do centra kruga i započinju borbu. Ruke obmotavaju tkaninom, slično bandažerima u boksu. Nije dozvoljeno gristi, udarati protivnika koji je na zemlji ili čupati za kosu.

Pobednik se bira na osnovu nokauta ili ga proglasi sudija. Na početku i na kraju borbe, protivnici moraju da se rukuju ili da se zagrle.

Vožnja rolerima na jutarnju misu u Karakasu – U nedelji uoči Božića, stanovnici Venecuelanci svakodnevno prisustvuju crkvenoj službi pod nazivom Misa de Aguinaldo (ranojutarnja misa).

U glavnom gradu, Karakasu običaj je da se na crkvenu službu putuje na rolerima.

Zapravo, to je toliko široko rasprostranjena praksa da su mnoge ulice u glavnom gradu zatvorene do 8 sati ujutro da bi se “bižićnim rolerašima” osigurao bezbedan prolaz.

Čuvaj se Mari Luid ako ne znaš da rimuješ – Narodni običaj Mari Luid ili “siva kobila” u Velsu za nekog ko nije deo tamošnje tradicije može delovati pomalo zastrašujuće.

Nekoliko ljudi nose lobanju konja koja izviruje ispod belog plašta i obilaze susedstvo. Kucaju na vrata i pozivaju domaćina da sivu kobilu pobedi u pesništvu i rimovanju.

Ako uspete da rimujete pesmu sa sivom kobilom pobedili ste, ako, pak, ne uspete, morate ih pozvati na ručak ili piće.

Meri Luid predstavlja regionalnu varijaciju tradicije “životinja sa kapuljačom” koja se javlja širom Velike Britanije.

Katalonski Caganer – “čovek koji vrši veliku nuždu” – Stalni deo postavke pastorlanih scena u katalonskim domovima za Božić je i figura Caganera, u bukvalnom prevodu “čoveka koji vrši veliku nuždu”.

Ta figura najrasprostranjenija u Andori, na severu Katalonije i Valensiji, ali se može naći i u drugim delovima Španije i Portugalu.

Prvi put se pojavio početkom 18. veka. Niko nije siguran u to šta tačno predstavlja, ali se prema jednom verovanju smatra da predstavlja sreću i želju za uspešnom novom godinom, jer se “pražnjenje” dovodi u vezu sa oplodnjom zemlje.

Prema drugoj teoriji Caganer predstavlja nestašluk koji živi u svima nama.

Obično je predstavljem u tipično seoskoj odeći tog kraja – bela košulja i tradicionalna crvena kapa, ali i sa spuštenim pantalonama.

Paja Patak – glavni junak Božića u Švedskoj – U Švedskoj se pauza nakon ručka pravi oko 15 časova. Tada se svi Šveđani okupe oko televizora.

Svi gledaju kako božićni voditelj na javnom servisu pali sveću i najavljuje Diznijev crtani film “Paja Patak i njegovi prijatelji vam žele srećan Božić”. Ta tradicija traje veoma dugo, od 1958. kada je crtani film prvi put emitovan.

Crtani film sa Pajom Patkom, koji je omiljeni Diznijev junak u Švedskoj, jeste splet inserata sa raznim Diznijevim likovima, kao što su Pepeljuga, bik Ferdinand, Miki Maus i mnogi drugi poznati crtani junaci. 

Redosled inserata se gotovo nikad nije promenio, a kada je 1982. godine umesto bika Ferdinanda pušten insert sa Ružnim pačetom, to je izazvalo masovne proteste širom Švedske. Sve se smirilo sledeće godine, kada je Ferdinand vraćen na male ekrane.

Ceo Japan večera u KFC-u – Menadžer poznatog lanca restorana brze hrane “KFC” Takeši Okavara osmislio je sedamdesetih godina prošlog veka marketinšku kampanju u kojoj je, po ugledu na američku tradiciju obroka od ćurke, ponudio Japanu “koficu za zabavu” sa piletinom.

Od tada, prema navodima Si-En-Ena oko 3,6 miliona japanskih porodica za Božić naručuje “KFC” koficu.

Najzauzetiji dan u restoranima tog lanca u zemlji izlazećeg sunca je 24. decembar, kada prodaja raste za pet do deset puta.

Ted Bestor, profesor socijalne antropologije sa Harvarda to objašnjava vrtoglavim usponom japanske ekonomije nakon Drugog svetskog rata.

“Ljudi su prvi put imali novca da se prepuste potrošačkoj kulturi. Budući da su SAD u to vreme bile kulturna sila, postojalo je ogromno interesovanje za zapadnu modu, hranu, putovanja u inostranstvo – Japan se zaista otvarao”, naveo je Bestor.

Napiši komentar

komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena * zvezdicom. Info Press zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara. Komentare koji sadrže govor mržnje, uvrede i psovke, kao i komentare koji se ne odnose na vest, ne objavljujemo.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Spisak dosadašnjih komentara za članak "Šest najneobičnijih tradicija za Božić". Podelite vaše mišljenje sa nama. Pošaljite komentar klikom na dugme - napišite komentar.

Pročitaj slične vesti

30 fantastičnih jevrejskih poslovica i izreka: iz njih možemo mnogo naučiti

Jevrejski narod je mudar. O pronicljivom umu Jevreja govore i legende – i to sa razlogom. Oštroumne i duhovite izreke i poslovice “dece Mojsija” pomažu boljem razumevanju mudrosti ovoga sveta. Pa, vi prosudite i sami:… […]

“Dara iz Jasenovca” ipak u trci za Oskara: Objavljena lista mogućih kandidata za najbolji film 2020.

Američka Akademija filmskih umetnosti i nauka objavila je listu od čak 366 filmova koji su pogodni kandidati za razmatranje za najbolji film godine, ostvarenje koje će 25. aprila dobiti Oskara, prilikom 93. dodele prestižnih nagrada. Na listi tih filmova nalazi se… […]

Kako sve traćimo slobodno vreme

Većinu vremena provodimo na poslu. Ulažemo novac na usavršavanje, na kupovinu najnovijih alata koji će nam pomoći u radu, isprobavamo različite tehnike povećanja produktivnosti, u nadi da će nam to pomoći da što… […]

Pogledaj sve vesti

pretraži sajt

Zapratite nas na fejsbuku

redakcija@infopress.rs

Marketing@infopress.rs

VRATITE SE NA POČETAK STRANE
angle-double-up