Sedam decenija KK Železničar

Čačanski rasadnik košarke ni na pragu osme decenije nije vremešan! Dečaci na terenima ovoga kluba još uvek sanjaju, igraju i bore se ne bi li nastavili stopama koje su utabali Dragan Kićanović, Dragan Đukić, Vlade Androić, Radislav Ćurčić, Branko Jorović…

Bilo nekada u gradu košarke… Bilo, jeste, a i danas se pripoveda. Ako ne znate, KK Železničar osnovan je 1949. godine u Čačku. Ovaj klub od prvoga dana važio je ne samo za rasadnik, već za mesto na kome se valjalo dokazati ne bi li se zaslužilo košarkaško “majstorsko pismo”. Pričali su o tome Dragan Kićanović, Željko Obradović i mnogi drugi velikani, što ovom prilikom navodimo na startu priče o klubu u kome se godinama posebna pažnja posvećivala radu sa mlađim kategorijama, po čemu je Želova škola košarke bila posebno prepoznatljiva na prostorima bivše Jugoslavije, Srbije i šire.

Brojni uspesi škole košarke KK Železničara su najbolji pokazatelji: Pioniri – drugo mesto u Srbiji (1974, 1978); Kadeti – prvaci SFRJ (1972), prvaci Srbije (1974), drugo (1986) i treće mesto (1980); Juniori – prvaci SFRJ (1976), drugo (1988) i četvrto mesto (1977), trostruki prvaci Srbije (1975, 1977, 1989) i treće mesto (1994).

U „Želovoj“ školi košarke stasala su mnoga velika igračka imena, koja su igrala za „A“ reprezentaciju Jugoslavije i Srbije. Pomenućemo Dragana Kićanovića (sa reprezentacijom osvojio pet zlatnih, tri srebrne i dve bronzane medalje na olimpijadi, svetskim i evropskim prvenstvima, najbolji košarkaš Evrope 1980. i 1982. godine). Potom, Radisava Ćurčića (sa reprezentacijom osvojio zlatnu medalju na svetskom prvenstvu 1990. u Argentini, prvi Čačanin koji je igrao u NBA ligi), Dragana Đukića, Vladimira Androića, Miloša Bohinjca, Zorana Biorca (kadetski prvak Evrope) …

Bez KK „Železničara“ i njegove škole, koja je bila sinonim vrhunskog rada sa mlađim kategorijama na prostorima nekadašnje SFRJ, košarka u Čačku ne bi mogla biti ono što je postala.

Ove godine KK Železničar slavi 70 godina postojanja. U svojoj dugoj istoriji seniorski tim je dva puta igrao kvalifikacije za Prvu Saveznu ligu SFRJ (1954, 1976), od 1971. do 1988/89. bio je član Druge Savezne lige SFRJ. U godini jubileja klub je osvojio prvo mesto u Prvoj srpskoj ligi – Zapad i izborio plasman u viši rang Drugu mušku ligu KSS. Predvođeni sjajnim trenerima Željkom Bugarčićem, profesorom Milanom Vučićevićem i legendom čačanske košarke Savom Kovačevićem sve selekcije KK Železničara su beležile sjajne rezultate u sezoni 2018/2019.

Kompanija MOZZART je u svojoj akciji „100 terena za jednu igru“ kao 50. košarkaško igralište obnovila i svečano otvorila čuveni “Želov” teren.

Igralište kraj železničke stanice, koje proslavlja svoj 70. rođendan, iznedrilo je veliki broj evrpskih igrača!

U proleće, 1949. godine jedna grupa železničara iz Čačka i okoline vredno je radila na čišćenju dela terena na kome su rasle topole i vrbe. Topole i vrbe su počupane, a zemljanu površinu je zamenila šljaka. Postavljeni su koševi sa tablama od lima. Na tom terenu su dočekani prvi gosti, juniori čačanskog Borca. Tako je nastalo „Želovo“ košarkaško igralište. U isto vreme je nastao i KK Železničar, a jedan od prvih osnivača, igrača i trenera kluba je bio Milovan Vulović. Ubrzo je šljaku smenila betonska podloga na kojoj se igralo sve do sedamdesetih godina prošlog veka, da bi šezdeset i neke teren bio asfaltiran.

Pre dve godine, tačnije 31. avgusta, zahvaljujući kompaniji MOZZART i akciji „Sto terena za jednu igru“, „Želovo“ asfaltirano igralište je zamenila savremena, specijalna, podloga. Ono što se nije menjalo još od nastanka igrališta su betonske konstrukcije koje su jedinstvene ne samo u Srbiji, već i šire. I dan danas predstavljaju zaštitni znak „Želovog“ terena. Na „Želovom“ su pre skoro sedamdeset godina počeli da se okupljaju dečaci iz celog grada, a igralište je vrlo brzo iznedrilo veliki broj dobrih igrača. Dovoljno je reći da su mogli da pariraju čačanskom Borcu koji je u to vreme bio jedan od boljih timova u regionu i zemlji.

„Želovo“ ne bi bilo to što je danas da nije imalo dobra rukovodstva kluba. Posle 1968. godine oformljene su nove Uprave gde su veliki doprinos dali Žiko Luković, Toma Ćirović, Žiko Nikić, Ljubomir Sikora, Dragan Filipović, Nebojša Jovanović i Miloš Velimirović, Dušan Vulović…

Po rečima Miloša Bohinjca, dugogodišnjeg igrača, trenera i funkcionera, KK Železničar je imao sjajne trenere. Jedan od njih je Predrag Prevo Vučićević, sa kojim je košarka dobila jednu novu dimenziju jer nije bio samo trener, već i vaspitač. Vodio je klub koji je godinama bio na zavidnom nivou. Tu su i Milan Peca Petronijević, Aco Janjić, Ratko Joksić Tetreb…

„Želovo“ igralište je iznedrilo i veliki broj vrsnih košarkaša kao što su Dragan Kićanović, Radisav Ćurčić (NBA karijera), Vladimir Androić, prvi saradnik u Fenerbahčeu, najtrofejnijeg trenera Evrope Željka Obradovića, Miodrag Marjanović Marjan, Radoslav Šljivić, Predrag Miloradović, Milan Petronijević, Zoran Biorac, Nikola Mišović Rokli, Tomislav Đelošević Đamila, Boško Bugarčić, Stojan Kačar, Slobodan Medojević Medo, Savo Kovačević, Draško Vučetić, Dražen Jeremić, Dobrilo Jojić, Zoran Radisavčević, Milan Smiljanić, Nikola Radmanovac, Dragan Stanojević, Milutin Ječmenica Tuta, Nikola Jovanović, Saša Savić, Nenad Bukumirović, Vladan Tutunović, Aleksandar Bjelić, Vojo Popović, Slobodan Radovanović, Milenko Radojičić, braća Zoran i Goran Zelenović, Dejan Tomašević, Ivan Gemaljević, Saša Ocokoljić, Dragan Basarić, Srđan Jeković svojevremeno pomoćnik Trifi u Zvezdi, Darko Peruničić uspešni trener u zemunskoj Mladosti, Vlade Delevski, Blagoje Pavlović, Dejan Kolarević, Ivan Raketić, Aleksandar Đorđević bivši direktor BIA, Dejan Ranković, Miloš Pejanović, Ivan Dukanac, Nenad Bogdanović, Branko Jorović… Zanimljivo je da je „Žele“ imao igrače koji su bili reprezentativci iako klub nikada nije uspeo da uđe u Prvu „A“ Saveznu ligu. Uvek smo bili u vrhu prve „B“ lige, dva puta smo se borili za ulazak u Prvu „A“ ligu, ali oba puta smo izgubili sa pola koša i ostajali u nižem rangu“, podvukao je Bohinjac.

Milan Petronijević, takođe jedan od igrača i trenera stare plejade seća se „Želovih“ većih uspeha i sjajnih igrača.

„Prvi značajan rezultat koji je „Žele“ postigao je osvojena juniorska titula prvaka Srbije, 1970. godine. Tada su igrali Kićanović, Biorac, Petronijević… Kićo i Biorac su igrali za kadetsku reprezentaciju Jugoslavije koju je vodio trener Mirko Novosel, a 1971. godine su doneli titulu prvaka Evrope. Žele je imao odlične mlađe selekcije jer je model po kome je klub sarađivao sa nastavnicima fizičkog vaspitanja u osnovnim školama bio više nego plodan. Kadeti su 1972. godine bili prvaci Jugoslavije i to je bila najveća titula u istoriji čačanskog sporta“, kazao je Petronijević.

Dve godine kasnije su bili prvaci Srbije. Kapitensku traku je tada nosio Vladimir Androić. Juniorska selekcija je ponela titulu šampiona Jugoslavije 1976. godine , a igrači koji su bili zaslužni za njeno osvajane su bili Draško Vučetić, Vlade Androić, Savo Kovačević. Juniorske selekcije se mogu pohvaliti i osvajanjem trostruke titule prvaka Srbije. Kasnije, 1988. godine , „Želovi“ juniori su bili jugoslovenski vicešampioni, ispred Partizana i Olimpije, a prvo mesto je pripalo domaćem Zadru. Za tim „Žela“ su igrali Nenad Bukumirović, Saša Savić, Nikola Jovanović… a predvodili su ih treneri Bohinjac i Petronijević. Najbolji igrač turnira je bio „Želov“ centar Nikola Jovanović, ali je titula najboljeg, nakon glasanja, ipak otišla domaćem igraču, Arijanu Komazecu.

Retki su klubovi koji su svoj teren u ovakvom zdanju dočekali posle 70 godina postojanja. O čačanskoj košarci se priča sa velikim respektom. Čačak je imao KK Borac u Prvoj Saveznoj ligi i KK Železničar u Drugoj Saveznoj ligi. Pa, to nije imao ni jedan grad u Srbiji ne računajući Beograd. Veliki broj reprezentativaca je ponikao u KK Železničar iz Čačka. Za staru Jugoslaviju su igrali Dragan Kićanović, Dragan Đukić, Vlade Androić, Radislav Ćurčić, Branko Jorović… Juniorski reprezentativci su bili Dragan Kićanović, Zoran Biorac, Dragan Basarić, Ivan Gemaljević. Aleksandar Bijelić, Slobodan Radovanović, a za kadete su igrali Dragan Kićanović, Zoran Biorac i Draško Vučetić koji je nosio i kapitensku traku. Kasnijih godina za reprezentaciju Srbije igrali su Branislav Jovašević i Slobodan Zoćević. Svi su se pitali i čudili kako je moguće da iz jednog malog grada poniknu tako veliki asovi koji su stigli i do NBA lige, Radisav Ćurčić kao igrač, a Darko Rajaković kao trener Oklahome, Finiks Sansa, koji je svojevremeno asistirao Petronijeviću u Želu. Bio je član stručnog štaba selektora Saše Đorđevića u poslednjem mandate.

„Prvo sam “stažirao” kod čuvenog trenera Milana Pece Petronijevića, ali sam ubrzo dobio šansu da samostalno vodim kadete i juniore Borca. Usledio je prelazak u Beograd i višegodišnji rad sa mlađim selekcijama Crvene zvezde koji je urodio plodom, doneo mi je par titula u tadašnjoj državi. Zatim sam praktično bio prvi trener, neamerikanac, koji je dobio priliku da vodi jedan klub iz Razvojne i NBA lige. Nakon te dve godine glavni trener Oklahome Skot Bruks me pozvao u njegov tim. Ostao sam pomoćnik i nakon dolaska Bilija Donovana i to je bila četvrta sezona u stručnom štabu Oklahome“, istakao je Rajaković koji je sad u Finiksu.

Jedan od naših najboljih košarkaša svih vremena koji je ponikao na terenu KK Železničar je Dragan Kićanović koji se rado seća svojih početaka.

“Pun sam emocija. Rođen sam ovde i na ovom igralištu sam napravio prve košarkaške korake. Zahvalan sam kompaniji Mozzart u ime svih prethodnih, a i budućih generacija. „Želovo“ igralište je zaslužilo ovakav teren. Ovde se udiše poseban vazduh. Imao sam sreću i čast da mi prvi trener bude Predrag Prevo Vučićević koji nam je bio i vaspitač i drugi roditelj. Kićanović će svoje silne medalje donirati Muzeju košarke čije se otvaranje planira u Čačku“.

Poznato lice sa „Želovog“ terena je i Radisav Ćurčić. Iako je KK Železničar bio rasadnik košarkaša koji su odlazili u KK Borac, a onda dalje u veće domaće i inostrane klubove, Ćurčić je preskočio Borac i napravio NBA karijeru. Uspešno je nastupao za Dalas i u to vreme postao jedan od retkih Srba koji su igrali najjaču ligu na svetu. Igrao je u Makabiju, uzeo više titula, Fenerbahčeu, a o košarkaškom terenu KK Železničar je rekao sledeće.

„Dovoljno je reći da je taj teren dao jednog od najboljih igrača svih vremena, Dragana Kićanovića. Da ne nabrajam ostale vrhunske igrače u to vreme“.

Za KK Železničar je jednu sezonu igrao i proslavljeni Radmilo Mišović koji se godinu dana pre toga oprostio od košarke i KK Borac za koji je igrao. Da ne zaboravimo da je već afirmisani igrač Željko Obradović, budući reprezentativac, rado igrao basket na Želovom, pa se i požalio.

„Dođeš, odigraš basket, izgubiš od nekih klinaca i po tri sata u bifeu čekaš svoj red“.

Igrači Železničara su uglavnom kasnije prelazili u KK Borac, ali je bilo igrača koji se nisu odvajali od „Želovog“ dresa kao što su Radoslav Šljivić, Miodrag Marjanović, Tomislav Đelošević Ćamila. Sećajući se nekih prošlih vremena, sadašnji funkcioner čačanskog Žela Miloš Bohinjac podvlači.

„U Čačku se od 1988. godine, a na inicijativu Dragana Kićanovića na terenu KK Železničar održava turnir u basketu koji nosi naziv po jednom od najboljih košarkaških trenera grada, Predragu Prevu Vučićeviću. Ove godine se odigrao 32. Turnir koji od početka ni jednom nije prekinut. U ranijem periodu nije bilo igrača iz Čačka koji nije odigrao i ovaj memorijalni turnir u basketu. Prvi održani turnir su osvojili seniori koji su prestali aktivno da igraju košarku: Mirko Drobnjak, Miloš Bohinjac, Radivoje Živković i Vlade Androić“.

Želovci su imali sjajan šut što potvrđuje i statistika datih poena po jednoj utakmici. Na listi košgetera vodi, ko bi drugi, do Kićan koji je na jednom meču, tad nije bilo trojki, dao čak 91 poen. Preko 40 poena po meču davali su Petronijević, Bohinjac, Medojević, Androić, Šljivić, Drobnjak, Z. Zelenović, Pavlović, Marjanović, Ćurčić, Lešević, Jovanović, Ječmenica…u dresu železničke reprezentacije Bohinjac je ubacio, na jednoj utakmici 127 poena.

I par rečenica o Želovom legendarnom lekaru, doktoru Ljubiši Dmitroviću. Od 1974. godine je lekar ovog kluba i svojevremeno je uveo puno savremenih inovacija u radu sa igračima. Doktor Ljubiša je čak sedam puta bio i oficijalni lekar mlađih reprezentativnih selekcija i sa tih akcija šest puta se vraćao u Čačak sa zlatnim medaljama. Imao je zadovoljstvo Dr. Dmitrović da sarađuje sa tadašnjim kadetima Divcem, Kukočem, Rađom, Sašom Obradovićem…kasnije Danilovićem, Komazecom, Alihodžićem. Sa Draženom Petrovićem i Dankom Cvjetičaninom, Beograđanin koji je sa suprugom Vecom radni vek proveo u Čačku, uzeo je srebrnu medalju.

Preksinoć u hali KK Borca Železničar – Sloga 62:66.

#čačak, #žele, #železničar

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.