Suša požnjela žitarice, neophodno ulaganje u sisteme za navodnjavanje

Izuzetno visoke temperature i suša nepovoljno su uticali na rod žitarica, posebno soje, a očekuje se i manji prinos kukuruza. U poslednjih 10 godina ovo je četvrta sušna, kažu stručnjaci. Kako se predviđaju sve toplija leta, sistemi za navodnjavanje su preko potrebni.

Poljoprivrednik Radomir Vukomanović iz okoline Kraljeva kukuruz koji proizvodi koristi za ishranu krava. Ove godine prinos će mu biti i do 40 posto manji nego lane.

“Bio je dobar kukuruz u početku, posle je suša naišla. Neki deo je propao, a neki deo drži se. Zavisi gde je njiva. I opet nije kukuruz kako bi trebalo da bude”, kaže Vukomanović.

Ništa bolje neće proći ni ostali proizvođači u tom kraju, jer u najkritičnijem periodu za razvoj kukuruza nije bilo kiše. Uz to, danima su vladale tropske temperature.

“Krezubost klipova, mali klipovi kako ih mi zovemo pabirci. To će biti slika sa najvećeg broja naših njiva na ovom području. Za ovaj kukuruz preporuka bi bila da se što pre spremi u nekoj vrsti silaže kako bi se donekle sačuvao taj energetski kvalitet i konzumna svojstva za životinje”, objašnjava nenad nešović iz Poljoprivredne stručne službe Kraljeva.

Na dobre prinose u čitavoj zemlji mogu da računaju samo ratari koji imaju zalivne sisteme, a takvih je veoma malo.

“Institut je zasnovao proizvodnju na oko 2.000 hektara i uglavnom je ta proizvodnja u uslovima navodnjavanja što će sigurno obezbediti dovoljne količine semena ZP kukuruza. Tome treba dodati i naše zalihe i shodno tome jedna sigurnost kada je u pitanju proizvodnja semena hibrida kukuruza”, navodi Željko Kitović sa Instituta za kukuruz Zemun Polje.

Ukoliko se vremenske prilike ne pogoršaju rod će biti oko šest miliona tona, dva miliona tona manji nego prošle godine. Posle podmirenja domaćih potreba, za izvoz bi ostalo oko milion i 600 hiljada tona. Prognoze za soju su još nepovoljnije.

“Mi ove godine ne očekujemo da će prinosi soje preći dve tone po hektaru na nivou zemlje. To znači da ćemo u odnosu na prethodnu godinu kada smo imali rod od oko 700.000 tona soje biti srećni ako budemo imali pola miliona tona”, ističe direktorka udruženja “Žita Srbije” Sunčica Savović.

Nedostatak padavina i tropske temperature najbolje podnosi suncokret. Očekuje se da rod bude sličan prošlogodišnjem. Najavljena kiša mogla bi tek neznatno da pomogne nekim biljkama.

“Pre svega mislim na soju, što se tiče ratarskih kultura. Povrtarske kulture koje su aktuelne paprika, kupus… Za voće mogu da dođu padavine u poslednjem momentu i da donekle poprave utisak. Narednih dana se očekuje zahlađenje sa padavinama. Posle toga bi trebalo da bude suvlje vreme, ali sa temperaturama koje su u granicama proseka za drugi deo avgusta”, kaže Srđan Milakara iz RHMZ-a.

Budućnost i srpske i svetske poljoprivrede je u navodnjavanju. Od 2017. do 2019. preko Razvojnog fonda Abu Dabija uloženo je 19,7 miliona evra u revitalizaciju postojećih i izgradnju novih sistema za zalivanje.

“Prošle godine iz istog fonda ugovoreno je novih 13 projekata u vrednosti od 24,6 miliona evra, a do kraja godine ugovorićemo novih 13 za 34,6 miliona evra, što će u sumi za sve ove projekte dati tehničke mogućnosti da se navodnjava novih 115.000 hektara”, objašnjava v.d. direktora Republičke direkcije za vode u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Nataša Milić.

Prošle godine i Evropska banka za obnovu i razvoj odobrila nam je 30 miliona evra kredita za unapređenje sistema za navodnjavanje. Radi se i na elektrifikaciji polja, kako bi se smanjili troškovi zalivanja.

#prinosi, #suša, #žitarice

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.