Srbija bi mogla da ima 300 banja – Zašto još nije iskorišćen potencijal geotermalnih izvora

Srbija bi mogla da ima 300 banja – Zašto još nije iskorišćen potencijal geotermalnih izvora

25/01/2021

Autor: 

Info Press

Izvor: Mediaportal

Foto: Info Press

Srbija na osnovu studija koje su urađene ima potencijal geotermalnih izvora koji je dosad korišćen uglavnom za grejanje ali postoji mnogo veći potencijal ako se posmatra proizvodnja hrane, struje… Skoro je sigurno da bi ozbilјnija ispitivanja dublјih slojeva pokazala da je prirodno bogatstvo geotermalnim izvorima i mnogo veće nego što se misli, piše za Agrosmart Branislav Gulan, publicista i član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije.


Procenjuje se da bi Srbija koja, prema podacima ima čak 360 izvorišta termalnih i termomineralnih voda (temperatura banjskih voda kreće se od 14 do 98 stepeni) mogla da ima bar 300 banja (ima ih 39) i još pet klimatskih mesta sa zdavim vazduhom (Divčibare, Ivanjica, Rudnik, Zlatibor i Zlatar). Nјihova iskorišćenost je tek 10%. Ali, osim tog prirodnog potencijala za privlačenje turista, pre svega, onih iz inostranstva, potrebno je ulagati u izgradnju velnes, odnosno sportsko – rekreacionih centara. Srbija sada raspolaže sa 23 rehabilitaciona centra u kojima troškove lečenja bolesnika uglavnom pokriva država. To je ogroman neiskorišćeni resurs. Dakle, geotermalna energija jedan je od najvećih ali neiskorišćenih prirodnih resursa Srbije. Potencijal toplih podzemnih voda temperature od 10 do 150 stepeni Celzijusa, jednak je sagorevanju 200.000 tona nafte godišnje! Iako je jedan od najvećih resursa u Srbiji geotermalna energija, njeni potencijali su neiskorišćeni.

Primeri: toplane, koje u sezoni za energente potroše 320 miliona evra mogle bti da prepolove troškove. Veliki projekti pokrenuti su najviše u Vojvodini i Beogradu. Studija koju je Rudarsko – geološki fakultet uradio za potrebe Ministarstva nauke pokazuje da Srbija može da iskoristi više od 2.000 megavata tolotne snage samo od vode čija je temperatura do 20 stepeni. To je oko dve trećine kapaciteta obrenovačkih elektrana. Ušteda u struji i novcu je ogromna. Stručnjaci kažu da nisu potrebna neka značajna ulaganja i da se investicija u grejanju odnosno hlađenju i korišćenju geotermalnih voda isplati za godinu ili dve.

Vojvođanska vlada je 2011. godine sa lokalnim samoupravama pokrenula konkretne projekte u Kikindi, Senti, Temerinu… Najvažniji posao je skloplјen sa NIS-om. Zajedničko preduzeće, kako je tada dogovoreno, radiće na korišćenju termalnih voda iz postojećh 78 bušotina. Profesor Rudasko-geološkgo fakulteta u Beogradu Dejan Milenić, kaže da bi se sa geotermalnim potencijalom u Beogradu moglo grejati 50.000 stanova! Krajem 2013. godine Vlada Vojvodine razgovarala je sa predstavnicima francuske kompanije Elektric de Strasbour (ES) o eksploataciji geotermalnih voda na području Vojvodine. Kako je tada istaknuto u Vojvodini je izrađen geotermalni atlas sa veoma preciznim podaciam o više od 70 bušotina. Prema istraživanjima do kraja 2013. godine utvrđeno je da je potencijal geotermalnih voda u Vojvodini pet puta veći od ukupne potrošnje toplotne energije. Najveći broj geotermalnih izvora koristi se za banjski turizam.

Interesovanje
Ili noviji podatak, od početka 2013. godine. Šest velikih specijalizovanih firmi iz Nemačke traži partnere u Srbiji za investiranje u geotermalne izvore energije, pod kojom se porazumeva energija koja može da se preuzme iz podzemnih voda, zemlјišta i stena. Čelnici kompanije Geotermenon istakli su da se ta kompanija bavi geotermalnim projektima više od dve decenije širom sveta i da su došli u Srbiju kao perpsektivnu zemlјu u toj oblasti. Spremni su i za javno privatno partnerstvo u ovoj oblasti. Reč je o kapitalnim i dugoročnim projektima te bi Srbija u budućnosti mogla da proizvodi struju za većinu svojih potreba iz geotermalnih izvora. I kompanija 360 plus konsalt je specijalizovana za dubinska geološka istraživanja i upravlјanje projektima, a oni su, takođe zainteresovani za investiranje u Srbiji. Trenutno ispituju srpsko tržište, kakvi su uslovi, zakonodavni okviri, ali su i u potrazi za partnerima.
Srbija je tek u povoju u ovoj oblasti, ali bi, zbog centralnog položaja na Balkanu, mogla zajedno sa Nemačkom da nastupa sa projektima u susednim zemlјama.
Bušotine
Bušotina termalne vode postoji u Jagodini, a gradonačelnik je bio obećao da će tu biti izgrađena banja. Jagodina je sa izgradnjom Akva parka, ZOO vrta, Muzeja voštanih figura, postala turistički grad koji godišnje poseti 400.000 do 500.000 turista, a banja će biti osnov za razvoj zdravstvenog turizma i za znatno povećanje broja gostiju. Stručnjaci Hidroopreme iz Šapca, posle nekoliko meseca bušenja, pronašli su termo mineralnu vodu u Jagodini, temperature 37 stepeni Celzujsovih, na dubini od 400 metara, a vrednost projekta je 21.000.000 dinara. Geotermalno istraživanje, bušenje u cilјu iznalaženja kaptiranja i eksploatacije termalnih podzemnih voda na lokalitetu Akva parka počelo je 28.oktobra 2013. godine, uz dozvolu Ministarstva prirodnih resursa i prostornog planiranja, a projekat je uradio Hidrogeocentar iz Leštana. Već je saopšteno da će voda u “Jagodinskoj banji” lečiti najmanje sedam bolesti.
Pre nekoliko godina potpisan je Sporazum u Vranju o saradnji sa mađarsko-austrijskom kompanijom SWR, o izgradnji postrojenja za zagrevanje plastenika i drugih objekata koji koriste obnovlјive izvore energije. Kompanija koja se bavi korišćenjem geotermalne energije odabrala je Vranjsku Banju zbog geotermalne vode čija je temepratura od 94 do 110 stepeni Celzijusovih. Planiraju da naprave staklenike na oko tri hektara zemlјišta koje obezbeđuje grad, a uposliće 240 lјudi. Investicija je vredna oko 100 mil EUR.
Na širem području jugozapadne Srbije proteklih godina istraživana je lekovitost dvadesetak banja i voda. Projekat nosi naziv “Lekoviti i čudotvorni izvori”. Svi ti izvori i danas žive (nalaze se od mokrogorske Bele vode, toplih banja kod Priboja i arilјskog sela Visoka Savinog izvora u Ovčarsko – kablarskoj klisuri i Savine vode u Hisardžiku, pa do Jovanove vode na Zelonoj gori, Staparske banje, spleta izvora na Kamenoj gori…) Svi ti izvori i danas žive, lјudi ih posećuju bez obzira kakva im je pristupačnost. Oni veruju u lekovitost tih voda, pa ih koriste za oči, kožna, kardiovaskularna, koštana i razna druga obolenja. Najčešće su izvori posvećeni muškim svecima, i to najpre Svetom Savi i Svetom Jovanu Krstitelјu. Tu su i verovanja u u božansku moć iscelјenja na tim izvorima.
Neiskorišćena geotermalna voda
Neiskorišćena dragocena voda otiče, a samo u Vojvodini ima 50 lokaliteta gde je moguće geotermalne vode iskoristiti u lekovite svrhe ili izgraditi banje. To pokazuje studija koju je uradio beogradski Rudarsko-geološki fakultet. Energetski gledano, kada bi Srbija iskoristila samo deset odsto geotermalnog potencijala, mogla bi da zameni jednu trećinu energije koju potroši na grejanje. Temperatura geotermalnih voda na području Vojvodine je od 25 do 80 stepeni. Korist od tog velikog prirodnog potencijala mogu imati građani, a idealan je za razvoj zdravstvenog turizma.
– Ceo koncept nije zamišljen tako da sada svuda otvaramo neke ogromne banje. Zapravo, svaka lekovita pojava, koju je naš fakultet sa Medicinskim fakultetom determinisao može biti ili javna česma ili javno kupatilo, velnes i spa ili sportsko-rekreativni centar ili na kraju krajeva specijalna bolnica – kaže Dejan Milenić.
U koje projekte će ulagati odlučivaće lokalne zajednice na čijoj su teritoriji izvori. Rezultati istraživanja geotermalnih resursa dostupni su i investitorima.
– Na lokalnim samoupravama je da odrede model ulaganja, da li će to biti direktne investicije, koncesije ili privatno-javna partnerstva. Ovo je prvi korak, a drugi da to uputimo prema svetskoj, a prevashodno domaćoj investicionoj javnost – ukazuje pokrajinski sekretar za privredu i turizam Ivan Đoković.
Geotermalni izvori mogli bi da donesu i veliku energetsku uštedu zamenjujući gas ili ugalj. Pojedinačne zgrade taj potencijal već koriste, a Bogatić će biti prva opština u Srbiji čija će toplana koristiti bogate mačvanske termalne izvore. Spremaju se projekti i za druge gradove.
– Pored toplotne, moram da napomenem da smo počeli sa projektima za proizvodnju električne energije. I to je zapravo naredna faza. Dakle, jako je puno bivših ugašenih vulkana koji su i dalje vreli u podzemlju. Mogu davati temperature podzemnim vodama i preko 100 stepeni – dodaje profesor Milenić.
Srbija ima najviše geotermalnih izvora u Evropi
Srbija ima najviše geotermalnih izvora i bunara u Evropi u odnosu na broj stanovnika. Snaga podzemnih voda Beograda je dovoljna da greje najmanje 50 hiljada stanova u glavnom gradu kao i desetine državnih institucija. Međutim, ovako značajan potencijal za zagrevanje objekata i banjski turizam u Srbiji se malo koristi. Iako postoje zakonske regulative, otkrivena ali i potencijalna nalazišta, te činjenica da se takva investicija vraća za tri do pet godina, što je znatno brže nego u poljoprivredi, kompanije se ipak sporo odlučuju da pređu na taj tip energije, a koju zemlja, inače, nudi besplatno.
Zlatna koka
Vojvodina je, po rečima “zlatna koka” ovog dela Evrope u smislu potencijala za korišćenje geotermalnih resursa, kako za dobijanje toplotne energije tako i za dobijanje električne energije. Srbija zna sa čime raspolaže, ističe Ana Vranješ, jer su u proteklih pet godina izrađene strateški važne studije.
– Otkriven je potencijal energije u visini od 250 miliona tona ekvivalenata nafte, a treba znati da trošimo na nivou cele Srbije energiju u visini od 15 miliona tona ekvivalenata nafte.
Da Vojvodina može da bude Island, nauka nema dilemu, godišnje se u Srbiji ugradi oko hiljadu toplotnih pumpi, najviše u domaćinstva, te smo u tom pogledu, kaže Vranješ, vodeća zemlja u regionu, ali još daleko od Nemačke, SAD, Islanda, Norveške…
– Najveći broj bušotina ima temperaturu do 100 stepeni, a Rudarski fakultet trenutno radi na ispitivanju koje su to lokacije na kojima je moguće da postoje temperature veće od 100 stepeni za dobijanje električne energije -objašnjava ona. Brojke kažu da Srbija ima čak 238 otkrivenih izvorišta termalnih i termomineralnih voda, a u zemlji bi moglo da postoji čak 300 banja. Međutim, svega deset odsto termomineralnih izvora u Srbiji je iskorišćeno.
U Srbiji je do pe nekoliko godina bilo izbušeno 128 hidrogeotermalnih bušotina, od čega je 81 u Panonskom basenu i 47 u drugim reonima. Međutim, to ne znači da se one i koriste. Geotermalni izvori temperature 30 do 70 stepeni se najviše koriste u banjama. Skoro polovina tih resursa je u baneologiji, a ostali deo za agrukulturu, grejanje staklenika, uzgoj riba dok se manji deo koristi za zagrevanje objekata javne namene. Uloga države ključna u planiranju eksploatacije kao i u obezbedjivanju subvencija za one koji žele da ovaj potencijal koriste. Područje Beograda ima ogroman potencijal, pre svega leva obala Save, Novi Beograd, ali nije nemoguće da se na sistem za dajinsko grejanje Beograda, za deset godina uključe i tople podzemne vode.
Jedan od svetlih primera opština u Srbiji koja se opredelila za upotrebu tople vode za grejanje opštinskih objekata je i Bogatić kod Šapca, za šta je opština izdvojila 2,7 mil EUR, a godišnje će štedeti 150.000 EUR. Upravo je započeo projekat u Bogatiću i to će biti prvi geotermalni daljinski sistem grejanja u Srbiji gde će se koristiti geotermalna voda temperature 70 stepeni. Srbija je bila preuzela obavezu da do 2020. godine poveća učešće obnovljivih izvora energije sa sadašnjih 21,2% na 27% u bruto finalnoj potrošnji i 10% učešca biogoriva u sektoru saobraćaja. To još niej ostvareno. Međutim, ukoliko se dosadašnjom brzinom bude ulagalo u obnovljive izvore enrgije, biće potrebne decenije da se nađemo na listi prvih 20 zemalja u svetu, među kojima su Island (gde se podzemna energija koristi za grejanje 87% domova), SAD, Nemačka, Nikaragva, Filipini, Rusija… Kada je reč o zgradama i kućama u velikim gradovima, pa čak i centralnim zonama grada, geotermalne sonde mogu da se ugrade u podrume i dvorišta kako bi se objekti zagrevali. Ali, najčešće u ovom slučaju nije reč o zagrevanju podzemnim vodama već o korišćenju energije stena. Cela investicija za građane izađe oko jedan evro po vatu potrošene struje kako bi se zagrejao objekat. Dakle, po računu za struju znate koliko objekat troši i na taj način se može napraviti računica o isplativosti”, objašnjava ona.
Investicija se isplati, ističe, posle druge, treće godine što zavisi od površine i namene objekta, a nakon toga kreće period zarade odnosno uštede.Inače, budžeti za istraživanje i realizaciju geotermalnih projekata u Srbiji proteklih decenija su skoro prepolovljeni, a veliki broj postojećih geotermalnih objekata je trenutno zatvoren, dok kod određenog broja objekata termalna voda slobodno otiče na površinu terena. Da Srbija može da nauči mnogo od komšija, pokazuje i primer Mađarske gde ima oko 1.300 termalnih izvora i 197 kvalifikovanih lekovitih voda, a njihova iskorišćenost je čak 80 do 90%.
Poređenje Mađarske i Srbije
U Mađarskoj, recimo, postoji blizu 1.300 termalnih izvora i 197 kvalifikovanih lekovitih voda, a njihova iskorišćenost je 80 – 90%! Za razliku od Mađarske, u našoj državi preduzeće zainteresovano za geotermalnu vodu mora da plati bušotine, odnosno korišćenje geotermalne vode, plaća u energetskom paritetu sa zemnim gasom. Mađari imaju veliko iskustvo u korišćenju geotermalnih voda za zagrevanje staklenika i plastenika, još od 1967. godine. Mađarska država finansirala je bušenje zemlјišta i davala polјoprivrednim preduzećima na eksploataciju bušotine, sa minimalnim obavezama prema državi. Zbog toga je danas geotermalna voda kao energent malo jeftinija od zemnog gasa (15 do 20 odsto). U našoj državi preduzeće zainteresovano za geotermalnu vodu mora da plati bušenje zemlјišta, a eksploataciju bušotine, odnosno korišćenje geotermalne vode, plaća u energetskom paritetu sa zemnim gasom. Ukoliko je geotermalna voda visoko mineralizoana (preko dva grama u litru) onda mora da se buši nova bušotina da bi se iskorišćena voda vraćala u zemlјu. Geotermalna voda u Mađarskoj plaća se 7,92, a zemni gas 10,2 evra po kvadratnom metru grejne površine.
Cena geotermalne vode do je 0,332 EUR po kubnom metru. Jedna bušotina je koštala 127.800 EUR, dubine do 2.000 metara. Nije racionalno korišćenje geotermalne vode u toplije vreme, jer se nepotrebno gubi toplota, pošto ne može stalno da se zatvara i otvara bušotina… Kada se iskopa bušotina sa nižom temperaturom geotermalna voda onda je potrebno više novca da se uloži u grejnu instalaciju. Poseban problem je visoka mineraliizovanost geotermalnih voda, pri kojoj se vrlo brzo začepi grejna intalacija, zbog taloženja krečnjaka i soli u cevovodu. Ovo su iskustva blok Rišelovih plastenika firme Grodan u okolini Senteša u Mađarskoj. Jedan se nalazi 20 kilometara severno, a drugi 22 kilometra istočno od Senteša. U njima se proizvodi povrće i cveće. Nedavno je Vlada Vojvodine saopštila da je nedovolјno eksploatisan geotermalni potencijal, pa se pruža podrška za takve projekte. Od toga se očekuje i razvoj turizma, a energija se može koristiti za grejanje velikih sportskih hala i drugih budžetskih ustanova. Upotrebom geotermalnog potencijala za zagrevanje plastenika i staklenika, ili za zagrevanje objekata na polјoprivrednim gazdinstvima, smanjuje se potrošnja fosilnih goriva i cena grejanja ovih objekata, a takođe podstiče se razvoj povrtarstva i voćarstva u Vojvodini

,

Napišite komentar za ovaj članak

spisak dosadašnjih komentara za ovaj članak

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena * zvezdicom.
Info Press zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara.
Komentare koji sadrže govor mržnje, uvrede i psovke, kao i komentare koji se ne odnose na vest, ne objavljujemo.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Spisak dosadašnjih komentara za članak "Srbija bi mogla da ima 300 banja – Zašto još nije iskorišćen potencijal geotermalnih izvora". 
Podelite vaše mišljenje sa nama. Pošaljite komentar klikom na dugme - napišite komentar.

pročitaj još sličnih vesti

Pored 60 evra, stižu i DODATNE PARE OD DRŽAVE! Spisak samo što nije napravljen, a ono što je sigurno jeste da će biti PODUGAČAK

Pored 60 evra, koliko će od države dobiti svi punoletni građani koji se prijave, nezaposleni u Srbiji mogu računati i na dodatnu pomoć. Izvesno je da bi više stotina hiljada ljudi, u okviru… […]

Cveće iz rasadnika Petrović spremno za 8. Mart

Slobodan Petrović  iz  Stančića  kod  Čačka   već  20  godina bavi se proizvodnjom  cveća. U  bogatom  asortimanu  je  više od 50  vrsta  ukrasnih  uglavnom,   baštenskih i  balkonskih  biljaka. Rasad  cveća proizvodi  u  plasteniku  površine … […]

U Čačku boravila ministarka privrede Anđelka Atanasković

Na poziv članica Poslovnog udruženja žena ” Nadežda Petrović” u Čačku boravila  ministarka privrede Anđelka Atanasković. Ministarka  privrede najpre je posetila porodične firme Superboks i  Desert ,  koje vode uspešne poslovne žene. Preduzeće Superboks … […]

Plastenička proizvodnja jedna od najzahtevnijih u poljoprivredi

Početak je  marta  i   poljoprivrednici   koji se  bave  povrtarskom , plasteničkom  proizvodnjom  imaju  pune ruke  posla .  Zelena  salata je  stigla   za  prodaju , dok  je  spanać  odavno  na  tezgam , skoro  i… […]

Pšenica promrzla zbog hladnoće, hoće li to uticati na prinos

Pšenica je predhodne jeseni u Srbiji zasejana na oko 600.000 hektara. Sve do sredine februara pšenica je dobro izgledala da bi zbog naglog pada temperature praćene jakim jutarnjim mrazevima – požutela. Da li… […]

Kliknite ovde za sve vesti iz privrede

pretraži sajt

Broj pregleda

Brojač
24

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

najnovije vesti

Podelite objavu

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.

Zapratite nas na fejsbuku

VRATITE SE NA POČETAK STRANE

Impresum  •  Marketing  •  Kontakt informacije  •  Uslovi korišćenja  •  Politika privatnosti  •  Deklaracija o kolačićima  •  Pristup podacima 

2021 © Info Press - Sva prava zadržana. Web design by Real Media Factory

Srbija bi mogla da ima 300 banja – Zašto još nije iskorišćen potencijal geotermalnih izvora

25/01/2021
Autor:
Info Press
Izvor: Mediaportal
Foto: Info Press

Srbija na osnovu studija koje su urađene ima potencijal geotermalnih izvora koji je dosad korišćen uglavnom za grejanje ali postoji mnogo veći potencijal ako se posmatra proizvodnja hrane, struje… Skoro je sigurno da bi ozbilјnija ispitivanja dublјih slojeva pokazala da je prirodno bogatstvo geotermalnim izvorima i mnogo veće nego što se misli, piše za Agrosmart Branislav Gulan, publicista i član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije.


Procenjuje se da bi Srbija koja, prema podacima ima čak 360 izvorišta termalnih i termomineralnih voda (temperatura banjskih voda kreće se od 14 do 98 stepeni) mogla da ima bar 300 banja (ima ih 39) i još pet klimatskih mesta sa zdavim vazduhom (Divčibare, Ivanjica, Rudnik, Zlatibor i Zlatar). Nјihova iskorišćenost je tek 10%. Ali, osim tog prirodnog potencijala za privlačenje turista, pre svega, onih iz inostranstva, potrebno je ulagati u izgradnju velnes, odnosno sportsko – rekreacionih centara. Srbija sada raspolaže sa 23 rehabilitaciona centra u kojima troškove lečenja bolesnika uglavnom pokriva država. To je ogroman neiskorišćeni resurs. Dakle, geotermalna energija jedan je od najvećih ali neiskorišćenih prirodnih resursa Srbije. Potencijal toplih podzemnih voda temperature od 10 do 150 stepeni Celzijusa, jednak je sagorevanju 200.000 tona nafte godišnje! Iako je jedan od najvećih resursa u Srbiji geotermalna energija, njeni potencijali su neiskorišćeni.

Primeri: toplane, koje u sezoni za energente potroše 320 miliona evra mogle bti da prepolove troškove. Veliki projekti pokrenuti su najviše u Vojvodini i Beogradu. Studija koju je Rudarsko – geološki fakultet uradio za potrebe Ministarstva nauke pokazuje da Srbija može da iskoristi više od 2.000 megavata tolotne snage samo od vode čija je temperatura do 20 stepeni. To je oko dve trećine kapaciteta obrenovačkih elektrana. Ušteda u struji i novcu je ogromna. Stručnjaci kažu da nisu potrebna neka značajna ulaganja i da se investicija u grejanju odnosno hlađenju i korišćenju geotermalnih voda isplati za godinu ili dve.

Vojvođanska vlada je 2011. godine sa lokalnim samoupravama pokrenula konkretne projekte u Kikindi, Senti, Temerinu… Najvažniji posao je skloplјen sa NIS-om. Zajedničko preduzeće, kako je tada dogovoreno, radiće na korišćenju termalnih voda iz postojećh 78 bušotina. Profesor Rudasko-geološkgo fakulteta u Beogradu Dejan Milenić, kaže da bi se sa geotermalnim potencijalom u Beogradu moglo grejati 50.000 stanova! Krajem 2013. godine Vlada Vojvodine razgovarala je sa predstavnicima francuske kompanije Elektric de Strasbour (ES) o eksploataciji geotermalnih voda na području Vojvodine. Kako je tada istaknuto u Vojvodini je izrađen geotermalni atlas sa veoma preciznim podaciam o više od 70 bušotina. Prema istraživanjima do kraja 2013. godine utvrđeno je da je potencijal geotermalnih voda u Vojvodini pet puta veći od ukupne potrošnje toplotne energije. Najveći broj geotermalnih izvora koristi se za banjski turizam.

Interesovanje
Ili noviji podatak, od početka 2013. godine. Šest velikih specijalizovanih firmi iz Nemačke traži partnere u Srbiji za investiranje u geotermalne izvore energije, pod kojom se porazumeva energija koja može da se preuzme iz podzemnih voda, zemlјišta i stena. Čelnici kompanije Geotermenon istakli su da se ta kompanija bavi geotermalnim projektima više od dve decenije širom sveta i da su došli u Srbiju kao perpsektivnu zemlјu u toj oblasti. Spremni su i za javno privatno partnerstvo u ovoj oblasti. Reč je o kapitalnim i dugoročnim projektima te bi Srbija u budućnosti mogla da proizvodi struju za većinu svojih potreba iz geotermalnih izvora. I kompanija 360 plus konsalt je specijalizovana za dubinska geološka istraživanja i upravlјanje projektima, a oni su, takođe zainteresovani za investiranje u Srbiji. Trenutno ispituju srpsko tržište, kakvi su uslovi, zakonodavni okviri, ali su i u potrazi za partnerima.
Srbija je tek u povoju u ovoj oblasti, ali bi, zbog centralnog položaja na Balkanu, mogla zajedno sa Nemačkom da nastupa sa projektima u susednim zemlјama.
Bušotine
Bušotina termalne vode postoji u Jagodini, a gradonačelnik je bio obećao da će tu biti izgrađena banja. Jagodina je sa izgradnjom Akva parka, ZOO vrta, Muzeja voštanih figura, postala turistički grad koji godišnje poseti 400.000 do 500.000 turista, a banja će biti osnov za razvoj zdravstvenog turizma i za znatno povećanje broja gostiju. Stručnjaci Hidroopreme iz Šapca, posle nekoliko meseca bušenja, pronašli su termo mineralnu vodu u Jagodini, temperature 37 stepeni Celzujsovih, na dubini od 400 metara, a vrednost projekta je 21.000.000 dinara. Geotermalno istraživanje, bušenje u cilјu iznalaženja kaptiranja i eksploatacije termalnih podzemnih voda na lokalitetu Akva parka počelo je 28.oktobra 2013. godine, uz dozvolu Ministarstva prirodnih resursa i prostornog planiranja, a projekat je uradio Hidrogeocentar iz Leštana. Već je saopšteno da će voda u “Jagodinskoj banji” lečiti najmanje sedam bolesti.
Pre nekoliko godina potpisan je Sporazum u Vranju o saradnji sa mađarsko-austrijskom kompanijom SWR, o izgradnji postrojenja za zagrevanje plastenika i drugih objekata koji koriste obnovlјive izvore energije. Kompanija koja se bavi korišćenjem geotermalne energije odabrala je Vranjsku Banju zbog geotermalne vode čija je temepratura od 94 do 110 stepeni Celzijusovih. Planiraju da naprave staklenike na oko tri hektara zemlјišta koje obezbeđuje grad, a uposliće 240 lјudi. Investicija je vredna oko 100 mil EUR.
Na širem području jugozapadne Srbije proteklih godina istraživana je lekovitost dvadesetak banja i voda. Projekat nosi naziv “Lekoviti i čudotvorni izvori”. Svi ti izvori i danas žive (nalaze se od mokrogorske Bele vode, toplih banja kod Priboja i arilјskog sela Visoka Savinog izvora u Ovčarsko – kablarskoj klisuri i Savine vode u Hisardžiku, pa do Jovanove vode na Zelonoj gori, Staparske banje, spleta izvora na Kamenoj gori…) Svi ti izvori i danas žive, lјudi ih posećuju bez obzira kakva im je pristupačnost. Oni veruju u lekovitost tih voda, pa ih koriste za oči, kožna, kardiovaskularna, koštana i razna druga obolenja. Najčešće su izvori posvećeni muškim svecima, i to najpre Svetom Savi i Svetom Jovanu Krstitelјu. Tu su i verovanja u u božansku moć iscelјenja na tim izvorima.
Neiskorišćena geotermalna voda
Neiskorišćena dragocena voda otiče, a samo u Vojvodini ima 50 lokaliteta gde je moguće geotermalne vode iskoristiti u lekovite svrhe ili izgraditi banje. To pokazuje studija koju je uradio beogradski Rudarsko-geološki fakultet. Energetski gledano, kada bi Srbija iskoristila samo deset odsto geotermalnog potencijala, mogla bi da zameni jednu trećinu energije koju potroši na grejanje. Temperatura geotermalnih voda na području Vojvodine je od 25 do 80 stepeni. Korist od tog velikog prirodnog potencijala mogu imati građani, a idealan je za razvoj zdravstvenog turizma.
– Ceo koncept nije zamišljen tako da sada svuda otvaramo neke ogromne banje. Zapravo, svaka lekovita pojava, koju je naš fakultet sa Medicinskim fakultetom determinisao može biti ili javna česma ili javno kupatilo, velnes i spa ili sportsko-rekreativni centar ili na kraju krajeva specijalna bolnica – kaže Dejan Milenić.
U koje projekte će ulagati odlučivaće lokalne zajednice na čijoj su teritoriji izvori. Rezultati istraživanja geotermalnih resursa dostupni su i investitorima.
– Na lokalnim samoupravama je da odrede model ulaganja, da li će to biti direktne investicije, koncesije ili privatno-javna partnerstva. Ovo je prvi korak, a drugi da to uputimo prema svetskoj, a prevashodno domaćoj investicionoj javnost – ukazuje pokrajinski sekretar za privredu i turizam Ivan Đoković.
Geotermalni izvori mogli bi da donesu i veliku energetsku uštedu zamenjujući gas ili ugalj. Pojedinačne zgrade taj potencijal već koriste, a Bogatić će biti prva opština u Srbiji čija će toplana koristiti bogate mačvanske termalne izvore. Spremaju se projekti i za druge gradove.
– Pored toplotne, moram da napomenem da smo počeli sa projektima za proizvodnju električne energije. I to je zapravo naredna faza. Dakle, jako je puno bivših ugašenih vulkana koji su i dalje vreli u podzemlju. Mogu davati temperature podzemnim vodama i preko 100 stepeni – dodaje profesor Milenić.
Srbija ima najviše geotermalnih izvora u Evropi
Srbija ima najviše geotermalnih izvora i bunara u Evropi u odnosu na broj stanovnika. Snaga podzemnih voda Beograda je dovoljna da greje najmanje 50 hiljada stanova u glavnom gradu kao i desetine državnih institucija. Međutim, ovako značajan potencijal za zagrevanje objekata i banjski turizam u Srbiji se malo koristi. Iako postoje zakonske regulative, otkrivena ali i potencijalna nalazišta, te činjenica da se takva investicija vraća za tri do pet godina, što je znatno brže nego u poljoprivredi, kompanije se ipak sporo odlučuju da pređu na taj tip energije, a koju zemlja, inače, nudi besplatno.
Zlatna koka
Vojvodina je, po rečima “zlatna koka” ovog dela Evrope u smislu potencijala za korišćenje geotermalnih resursa, kako za dobijanje toplotne energije tako i za dobijanje električne energije. Srbija zna sa čime raspolaže, ističe Ana Vranješ, jer su u proteklih pet godina izrađene strateški važne studije.
– Otkriven je potencijal energije u visini od 250 miliona tona ekvivalenata nafte, a treba znati da trošimo na nivou cele Srbije energiju u visini od 15 miliona tona ekvivalenata nafte.
Da Vojvodina može da bude Island, nauka nema dilemu, godišnje se u Srbiji ugradi oko hiljadu toplotnih pumpi, najviše u domaćinstva, te smo u tom pogledu, kaže Vranješ, vodeća zemlja u regionu, ali još daleko od Nemačke, SAD, Islanda, Norveške…
– Najveći broj bušotina ima temperaturu do 100 stepeni, a Rudarski fakultet trenutno radi na ispitivanju koje su to lokacije na kojima je moguće da postoje temperature veće od 100 stepeni za dobijanje električne energije -objašnjava ona. Brojke kažu da Srbija ima čak 238 otkrivenih izvorišta termalnih i termomineralnih voda, a u zemlji bi moglo da postoji čak 300 banja. Međutim, svega deset odsto termomineralnih izvora u Srbiji je iskorišćeno.
U Srbiji je do pe nekoliko godina bilo izbušeno 128 hidrogeotermalnih bušotina, od čega je 81 u Panonskom basenu i 47 u drugim reonima. Međutim, to ne znači da se one i koriste. Geotermalni izvori temperature 30 do 70 stepeni se najviše koriste u banjama. Skoro polovina tih resursa je u baneologiji, a ostali deo za agrukulturu, grejanje staklenika, uzgoj riba dok se manji deo koristi za zagrevanje objekata javne namene. Uloga države ključna u planiranju eksploatacije kao i u obezbedjivanju subvencija za one koji žele da ovaj potencijal koriste. Područje Beograda ima ogroman potencijal, pre svega leva obala Save, Novi Beograd, ali nije nemoguće da se na sistem za dajinsko grejanje Beograda, za deset godina uključe i tople podzemne vode.
Jedan od svetlih primera opština u Srbiji koja se opredelila za upotrebu tople vode za grejanje opštinskih objekata je i Bogatić kod Šapca, za šta je opština izdvojila 2,7 mil EUR, a godišnje će štedeti 150.000 EUR. Upravo je započeo projekat u Bogatiću i to će biti prvi geotermalni daljinski sistem grejanja u Srbiji gde će se koristiti geotermalna voda temperature 70 stepeni. Srbija je bila preuzela obavezu da do 2020. godine poveća učešće obnovljivih izvora energije sa sadašnjih 21,2% na 27% u bruto finalnoj potrošnji i 10% učešca biogoriva u sektoru saobraćaja. To još niej ostvareno. Međutim, ukoliko se dosadašnjom brzinom bude ulagalo u obnovljive izvore enrgije, biće potrebne decenije da se nađemo na listi prvih 20 zemalja u svetu, među kojima su Island (gde se podzemna energija koristi za grejanje 87% domova), SAD, Nemačka, Nikaragva, Filipini, Rusija… Kada je reč o zgradama i kućama u velikim gradovima, pa čak i centralnim zonama grada, geotermalne sonde mogu da se ugrade u podrume i dvorišta kako bi se objekti zagrevali. Ali, najčešće u ovom slučaju nije reč o zagrevanju podzemnim vodama već o korišćenju energije stena. Cela investicija za građane izađe oko jedan evro po vatu potrošene struje kako bi se zagrejao objekat. Dakle, po računu za struju znate koliko objekat troši i na taj način se može napraviti računica o isplativosti”, objašnjava ona.
Investicija se isplati, ističe, posle druge, treće godine što zavisi od površine i namene objekta, a nakon toga kreće period zarade odnosno uštede.Inače, budžeti za istraživanje i realizaciju geotermalnih projekata u Srbiji proteklih decenija su skoro prepolovljeni, a veliki broj postojećih geotermalnih objekata je trenutno zatvoren, dok kod određenog broja objekata termalna voda slobodno otiče na površinu terena. Da Srbija može da nauči mnogo od komšija, pokazuje i primer Mađarske gde ima oko 1.300 termalnih izvora i 197 kvalifikovanih lekovitih voda, a njihova iskorišćenost je čak 80 do 90%.
Poređenje Mađarske i Srbije
U Mađarskoj, recimo, postoji blizu 1.300 termalnih izvora i 197 kvalifikovanih lekovitih voda, a njihova iskorišćenost je 80 – 90%! Za razliku od Mađarske, u našoj državi preduzeće zainteresovano za geotermalnu vodu mora da plati bušotine, odnosno korišćenje geotermalne vode, plaća u energetskom paritetu sa zemnim gasom. Mađari imaju veliko iskustvo u korišćenju geotermalnih voda za zagrevanje staklenika i plastenika, još od 1967. godine. Mađarska država finansirala je bušenje zemlјišta i davala polјoprivrednim preduzećima na eksploataciju bušotine, sa minimalnim obavezama prema državi. Zbog toga je danas geotermalna voda kao energent malo jeftinija od zemnog gasa (15 do 20 odsto). U našoj državi preduzeće zainteresovano za geotermalnu vodu mora da plati bušenje zemlјišta, a eksploataciju bušotine, odnosno korišćenje geotermalne vode, plaća u energetskom paritetu sa zemnim gasom. Ukoliko je geotermalna voda visoko mineralizoana (preko dva grama u litru) onda mora da se buši nova bušotina da bi se iskorišćena voda vraćala u zemlјu. Geotermalna voda u Mađarskoj plaća se 7,92, a zemni gas 10,2 evra po kvadratnom metru grejne površine.
Cena geotermalne vode do je 0,332 EUR po kubnom metru. Jedna bušotina je koštala 127.800 EUR, dubine do 2.000 metara. Nije racionalno korišćenje geotermalne vode u toplije vreme, jer se nepotrebno gubi toplota, pošto ne može stalno da se zatvara i otvara bušotina… Kada se iskopa bušotina sa nižom temperaturom geotermalna voda onda je potrebno više novca da se uloži u grejnu instalaciju. Poseban problem je visoka mineraliizovanost geotermalnih voda, pri kojoj se vrlo brzo začepi grejna intalacija, zbog taloženja krečnjaka i soli u cevovodu. Ovo su iskustva blok Rišelovih plastenika firme Grodan u okolini Senteša u Mađarskoj. Jedan se nalazi 20 kilometara severno, a drugi 22 kilometra istočno od Senteša. U njima se proizvodi povrće i cveće. Nedavno je Vlada Vojvodine saopštila da je nedovolјno eksploatisan geotermalni potencijal, pa se pruža podrška za takve projekte. Od toga se očekuje i razvoj turizma, a energija se može koristiti za grejanje velikih sportskih hala i drugih budžetskih ustanova. Upotrebom geotermalnog potencijala za zagrevanje plastenika i staklenika, ili za zagrevanje objekata na polјoprivrednim gazdinstvima, smanjuje se potrošnja fosilnih goriva i cena grejanja ovih objekata, a takođe podstiče se razvoj povrtarstva i voćarstva u Vojvodini

Napiši komentar

komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena * zvezdicom. Info Press zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara. Komentare koji sadrže govor mržnje, uvrede i psovke, kao i komentare koji se ne odnose na vest, ne objavljujemo.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Spisak dosadašnjih komentara za članak "Srbija bi mogla da ima 300 banja – Zašto još nije iskorišćen potencijal geotermalnih izvora". Podelite vaše mišljenje sa nama. Pošaljite komentar klikom na dugme - napišite komentar.

Pročitaj slične vesti

Pored 60 evra, stižu i DODATNE PARE OD DRŽAVE! Spisak samo što nije napravljen, a ono što je sigurno jeste da će biti PODUGAČAK

Pored 60 evra, koliko će od države dobiti svi punoletni građani koji se prijave, nezaposleni u Srbiji mogu računati i na dodatnu pomoć. Izvesno je da bi više stotina hiljada ljudi, u okviru… […]

Cveće iz rasadnika Petrović spremno za 8. Mart

Slobodan Petrović  iz  Stančića  kod  Čačka   već  20  godina bavi se proizvodnjom  cveća. U  bogatom  asortimanu  je  više od 50  vrsta  ukrasnih  uglavnom,   baštenskih i  balkonskih  biljaka. Rasad  cveća proizvodi  u  plasteniku  površine … […]

U Čačku boravila ministarka privrede Anđelka Atanasković

Na poziv članica Poslovnog udruženja žena ” Nadežda Petrović” u Čačku boravila  ministarka privrede Anđelka Atanasković. Ministarka  privrede najpre je posetila porodične firme Superboks i  Desert ,  koje vode uspešne poslovne žene. Preduzeće Superboks … […]

Pogledaj sve vesti

pretraži sajt

Zapratite nas na fejsbuku

redakcija@infopress.rs

Marketing@infopress.rs

VRATITE SE NA POČETAK STRANE
angle-double-up