Od sutra nam je skuplje gledanje televizije, sufrofanje po internetu, kućno osvetljenje, kupanje, kuvanje a nekome i grejanje, i to ne samo za zvaničnih 3,4 odsto
Od sutra, u februarskom obračunu pa nadalje, struju ćemo plaćati po novoj ceni. Poskupljenje je Agencija za energetiku odobrila u decembru prošle godine i tada je rečeno da će struja poskupeti „samo za 3,4 odsto“.
I nadležni iz Agencije i EPS nisu slagali, taj procenat je zaista za koliko se EPS-u dozvoljava da podigne svoju cenu po kojoj isporučuje struju domaćinstvima i drugim malim potrošačima u kategoriji garantovanog snabdevanja strujom.
Ali, što se građana tiče, to poskupljenje me u stvarnosti mnogo veće i prema računici 24sedam, ono iznosi više od 11 odsto.
Nova cena, koja će se računati od 1. februara 2021. godine, iznosi 7,867 dinara po kilovatčasu (oko 6,7 evrocenti) ali bez akcize i poreza. To je „gola“ EPS-ova cena na koju na kraju svaki domaćin plati još podosta stavki. Na tu osnovnu cenu za krajnji račun treba dodati famoznu kategoriju „obračunske snage“, pa „trošak garantovanog snabdevača“ (preimenovana nekadašnja “taksa na brojilo”), pa „naknadu za povlašćene proizvođače“ odnosno za one koji proizvode preskupu struju iz obnovljivih izvora (među kojima su i po zlu čuvene mini hidrocentrale).
Upravo naknada za „zelene“ proizvođače povećana je već u januarskim računima koji će nam uskoro stići i sada umesto pređašnjih 0,093 dinara po kilovatu utrošene struje plaćamo 0,437 dinara. Deluje sićušno ali to je poskupljenje od neverovatnih 437,5 odsto.
Na sve to dolazi akciza od 7,5 odsto a na nju još i porez na dodatu vrednost od 20 odsto.
Po našoj računici ona domaćinstva koja mesečno potroše 500 kilovatčasa, što je neki prosek za četvoročlanu porodicu u tanu od 60 kvadratnih metara (a da se ne greju na struju), dosadašnji račun od nekih 5.650 dinara će biti veći za 600 dinara. To svakako nije „samo 3,7 odsto“, već daje cenu od 13 dinara po kilovatu što je više od 11 procenata poskupljenja računa koji nam ispostavlja EPS.
Tu, pritom, nismo računali i veću taksu za RTS (299 dinara), koja nam od ove početka godine takođe dolazi na istom računu.
Poređenja radi, u decembru 2018. godine plaćali smo za 20 odsto manju cenu nego što ćemo od februara. Doduše, tada su nam i plate bile isto toliko manje, bar prema zvaničnoj statistici prosečnih zarada.
Povećanje cene struje je svakako neminovno jer ona je u Srbiji, treba to istine radi stalno isticati, i dalje socijalna a ne ekonomska kategorija. A sa „socijalnom cenom“ ne samo da se ne mogu graditi nove elektrane, već ni postojeće dovesti u prihvatljive ekološke okvire.
S tog stanovišta ova nova cena ti trebalo da, ukoliko EPS potroši povećanje na pravi način, doprinese da dišemo zdravije ali i da i mi i naša deca imamo struje kada god nam je potrebna i u narednim decenijama.
Srbiju nova cena, 6,7 evrocenti zvanično (a 11 evrocenti po našoj računici), smešta u Evropi na mesto između Moldavije i Mađarske. Za domaćinstva u EU najskuplja je struja u prvoj polovini prošle godine bila je u Nemačkoj (30 centi po kilovat-času), zatim Danskoj (28,3) i Belgiji (27,9). Najniže cene, i to tek trećinu one nemačke, imaju naše komšije Bugari, (9,97 evrocenti), zatim Mađari (10,3) i Estonci (1,24).
S druge strane, Danci imaju najskuplju struju, jer kod njih taksa čini čak dve trećine krajnje cene. U ceni za potrošača PDV učestvuje prosečno za EU-27 15,5 odsto, ali je raspon veliki – od 4,8 odsto na Malti do 21,2 odsto u Mađarskoj.
Naravno, uvek kada govorimo o poskupljenju struje u Srbiji, obavezno se povede rasprava i o „evropskim platama“ – glavnim argumentom protivnika (svakog) poskupljenja.
Ali, pisali smo to već, “evropske“, odnosno plate koje imaju Nemci ili Austrijanci, nemaju ni Crnogorci, Makedonci, Bosanci… pa ni Hrvati i Slovenci. A Slovenci plaćaju 14,5 evrocenti, Hrvati 13,01, a Portugalci i Kiprani, kao građani dve ubedljivo najsiromašnije zemlje EU, čak 21 evrocent.
Kao što smo napomenuli, u decembru 2018. godine kada smo struju stvarno plaćali 9,2 evrocenta plata nam je bila 427 evra, a sada ćemo sa platom od oko 520 evra da plaćamo struju 11,1 evrocent po kilovatu. To mu “dođe na isto” jer je povećanje u oba slučaja oko 20 odsto.
A prava cena struje je u stvari ekološka, jer taj trošak dobijanja struje za jedno društvo ogroman, a plaćaju ga generacije kroz zdravlje i, time povezane, više troškove zdravstva.
A kod nas se ona dobija uglavnom iz uglja. Prema računici nemačkog Ministarstva za životnu sredinu, pravi trošak dobijanja kilovat-časa struje iz mrkog uglja je 10,75 evrocenti po KWh, a iz hidroelektrane samo 0,18 evrocenti. Kod kamenog uglja cena je 8,94 evrocenta po kilovat-času, a iz nafte 8,06 evrocenti. Prirodni gas za sobom ostavlja ekološki trošak od 4,91 evrocenta, a biomasa od 3,84 centa. Trošak je, naravno, najmanji kod sunca kao izvora struje, 1,18 evrocenti, odnosno vetra, 0,26 evrocenti po kilovat-času.
Nemci nemaju cenu za lignit, najlošiju vrste uglja, koja je najzastupljenija u energetici u Srbiji. Ali taj kilovat je svakako najskuplji i teško da ga pokriva i najnovija „prevelika“ cena struje u Srbiji.
Elektroprivreda Srbije (EPS) mora da do 2027. godine uloži 4,6 milijardi evra u ekologiju i modernizaciju. Za sređivanje termoelektrana (TE) i ekologiju potrebno je 1,6 milijardi evra, za modernizaciju hidroelektrana (HE), vetroparkove i solarne elektrane 700 miliona evra. Neko to mora (sada) da plati, da zdravljem ne plaćaju naša deca i unuci.
Struja u Srbiji poskupljuje od danas za 3,4%, mada je ministarka Mihajlović ovih dana to demantovala. Prosečna plata u EPS je iznad 100.000 dinara. Cena struja u Srbiji je među najevtinijim u Evropi, a zato i prosečna plata u Srbiji je na dnu Evrope. Prosečna plata u EPS je iznad 100.000 dinara, u Srbiji neto 59.698 dinara (507,73 evra). Cena struje u Srbiji je među najevtinijim u Evropi, a zato i prosečna plata je na dnu Evrope. Broj zaposlenih u EPS je 29.000. Nepotrebni radnici nagomilani u administraciji, dok u proizvodnom delu skoro da i nema viškova, višak 7.500 zaposlenih, a po nekim izvorima čak 17.000. Broj direktora je oko 600, a posao bi mogli da obave manje od 100 njih. Upoređenja radi, češki ČEZ, koji je duplo produktivniji i radi u više država, ima 26.000 zaposlenih, Vodeći smo u Evropi po krađi struje, po gubicima struje u prenosu, po nenaplačenoj, a utrošenoj struji, niska energetska efikasnost termoelektrana (ispod 25%, u Evropi iznad 30%) i hidroelektrana. Na kraju, generalni direktor je pečenjar Grčić, kao da ova država nema pismenijeg i stručnijeg menadžera iz energetske struke od pečenjara. Energetska efikasnost toplana je reda veličina 50%, a ne bi trebala da bude ispod 80%, u svetu ide i do 90% Uzrok neobučenost operatera, loš kvalitet goriva, sagorevanje se odvija izvan propisanih i tehničkih normi.