31/01/2021
Autor:
Info Press
Izvor: 24 sedam
Foto: Info Press
Od sutra nam je skuplje gledanje televizije, sufrofanje po internetu, kućno osvetljenje, kupanje, kuvanje a nekome i grejanje, i to ne samo za zvaničnih 3,4 odsto Od sutra, u februarskom obračunu pa nadalje, struju ćemo plaćati po novoj ceni. Poskupljenje je Agencija za energetiku odobrila u decembru prošle godine i tada je rečeno da će struja poskupeti „samo za 3,4 odsto“. I nadležni iz Agencije i EPS nisu slagali, taj procenat je zaista za koliko se EPS-u dozvoljava da podigne svoju cenu po kojoj isporučuje struju domaćinstvima i drugim malim potrošačima u kategoriji garantovanog snabdevanja strujom. Ali, što se građana tiče, to poskupljenje me u stvarnosti mnogo veće i prema računici 24sedam, ono iznosi više od 11 odsto. Nova cena, koja će se računati od 1. februara 2021. godine, iznosi 7,867 dinara po kilovatčasu (oko 6,7 evrocenti) ali bez akcize i poreza. To je „gola“ EPS-ova cena na koju na kraju svaki domaćin plati još podosta stavki. Na tu osnovnu cenu za krajnji račun treba dodati famoznu kategoriju „obračunske snage“, pa „trošak garantovanog snabdevača“ (preimenovana nekadašnja “taksa na brojilo”), pa „naknadu za povlašćene proizvođače“ odnosno za one koji proizvode preskupu struju iz obnovljivih izvora (među kojima su i po zlu čuvene mini hidrocentrale). Upravo naknada za „zelene“ proizvođače povećana je već u januarskim računima koji će nam uskoro stići i sada umesto pređašnjih 0,093 dinara po kilovatu utrošene struje plaćamo 0,437 dinara. Deluje sićušno ali to je poskupljenje od neverovatnih 437,5 odsto. Na sve to dolazi akciza od 7,5 odsto a na nju još i porez na dodatu vrednost od 20 odsto. Po našoj računici ona domaćinstva koja mesečno potroše 500 kilovatčasa, što je neki prosek za četvoročlanu porodicu u tanu od 60 kvadratnih metara (a da se ne greju na struju), dosadašnji račun od nekih 5.650 dinara će biti veći za 600 dinara. To svakako nije „samo 3,7 odsto“, već daje cenu od 13 dinara po kilovatu što je više od 11 procenata poskupljenja računa koji nam ispostavlja EPS. Tu, pritom, nismo računali i veću taksu za RTS (299 dinara), koja nam od ove početka godine takođe dolazi na istom računu. Poređenja radi, u decembru 2018. godine plaćali smo za 20 odsto manju cenu nego što ćemo od februara. Doduše, tada su nam i plate bile isto toliko manje, bar prema zvaničnoj statistici prosečnih zarada. Povećanje cene struje je svakako neminovno jer ona je u Srbiji, treba to istine radi stalno isticati, i dalje socijalna a ne ekonomska kategorija. A sa „socijalnom cenom“ ne samo da se ne mogu graditi nove elektrane, već ni postojeće dovesti u prihvatljive ekološke okvire. S tog stanovišta ova nova cena ti trebalo da, ukoliko EPS potroši povećanje na pravi način, doprinese da dišemo zdravije ali i da i mi i naša deca imamo struje kada god nam je potrebna i u narednim decenijama. Srbiju nova cena, 6,7 evrocenti zvanično (a 11 evrocenti po našoj računici), smešta u Evropi na mesto između Moldavije i Mađarske. Za domaćinstva u EU najskuplja je struja u prvoj polovini prošle godine bila je u Nemačkoj (30 centi po kilovat-času), zatim Danskoj (28,3) i Belgiji (27,9). Najniže cene, i to tek trećinu one nemačke, imaju naše komšije Bugari, (9,97 evrocenti), zatim Mađari (10,3) i Estonci (1,24). S druge strane, Danci imaju najskuplju struju, jer kod njih taksa čini čak dve trećine krajnje cene. U ceni za potrošača PDV učestvuje prosečno za EU-27 15,5 odsto, ali je raspon veliki – od 4,8 odsto na Malti do 21,2 odsto u Mađarskoj. Naravno, uvek kada govorimo o poskupljenju struje u Srbiji, obavezno se povede rasprava i o „evropskim platama“ – glavnim argumentom protivnika (svakog) poskupljenja. Ali, pisali smo to već, “evropske“, odnosno plate koje imaju Nemci ili Austrijanci, nemaju ni Crnogorci, Makedonci, Bosanci… pa ni Hrvati i Slovenci. A Slovenci plaćaju 14,5 evrocenti, Hrvati 13,01, a Portugalci i Kiprani, kao građani dve ubedljivo najsiromašnije zemlje EU, čak 21 evrocent. Kao što smo napomenuli, u decembru 2018. godine kada smo struju stvarno plaćali 9,2 evrocenta plata nam je bila 427 evra, a sada ćemo sa platom od oko 520 evra da plaćamo struju 11,1 evrocent po kilovatu. To mu “dođe na isto” jer je povećanje u oba slučaja oko 20 odsto. A prava cena struje je u stvari ekološka, jer taj trošak dobijanja struje za jedno društvo ogroman, a plaćaju ga generacije kroz zdravlje i, time povezane, više troškove zdravstva. A kod nas se ona dobija uglavnom iz uglja. Prema računici nemačkog Ministarstva za životnu sredinu, pravi trošak dobijanja kilovat-časa struje iz mrkog uglja je 10,75 evrocenti po KWh, a iz hidroelektrane samo 0,18 evrocenti. Kod kamenog uglja cena je 8,94 evrocenta po kilovat-času, a iz nafte 8,06 evrocenti. Prirodni gas za sobom ostavlja ekološki trošak od 4,91 evrocenta, a biomasa od 3,84 centa. Trošak je, naravno, najmanji kod sunca kao izvora struje, 1,18 evrocenti, odnosno vetra, 0,26 evrocenti po kilovat-času. Nemci nemaju cenu za lignit, najlošiju vrste uglja, koja je najzastupljenija u energetici u Srbiji. Ali taj kilovat je svakako najskuplji i teško da ga pokriva i najnovija „prevelika“ cena struje u Srbiji. Elektroprivreda Srbije (EPS) mora da do 2027. godine uloži 4,6 milijardi evra u ekologiju i modernizaciju. Za sređivanje termoelektrana (TE) i ekologiju potrebno je 1,6 milijardi evra, za modernizaciju hidroelektrana (HE), vetroparkove i solarne elektrane 700 miliona evra. Neko to mora (sada) da plati, da zdravljem ne plaćaju naša deca i unuci.
Napišite komentar za ovaj članak
spisak dosadašnjih komentara za ovaj članak
Najnoviji oglasi
Izdajem stan stan u kvalitetnoj novogradnji kog hotela Morava u Čačku. Stan je kompletno namešten, površine 35 m2. Informacije možete dobiti na: 064/ 148 03 77 064 /510 78 33
Za sve naše klijente odobravamo posebne mesečne popuste i akcije kao i stalne popuste za penzionere, lica sa troje i više dece kao i za nezaposlena lica, popust 28%.
U našim poslovnicama u Bavaria centar Preljina i Bavaria Team Čačak, Vašu registraciju mozete platiti na više mesečnih rata putem čekova gradjana, putem administrativne zabrane.
JKP „VODOVOD“ Čačak
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje raspisao je oglas za upućivanje penzionera na rehabilitaciju za 2024. godinu, a pravo da konkurišu za desetodnevni besplatni boravak u banjama i lečilištima u Srbiji imaju korisnici čija penzija iznosi do 39.850 dinara i imaju prebivalište u Srbiji.
pročitaj još sličnih vesti
Na stočnim pijacama širom Srbije cena prasadi već duže vreme prilično je visoka u poređenju sa tovljenim svinjama . Kilogram prasadi težine oko 25 kilograma žive vage košta od 500 do 650 dinara. Cena tovljenih svinja težine od 80 do 120 kilograma iznosi od 220 do 350 dinara po kilogramu.
U Kulturnom centru u Gornjem Milanovcu održana je konferencija pod nazivom Preduzetništvo bez granica- žene koje menjaju svet. Organizator i pokrovitelj skupa je Udruženje žena preduzetnica Šumadije i Zapadne Srbije i prema njihovim rečima cilj je da se osnaže i umreže žene. Konferencija je održana uz podršku opštine Gornji Milanovac i Privredne komore Srbije.
U Startap centru Naučno tehnološkog parka u Čačku održan je info dan povodom javnog poziva za četvrti krug dodele bespovratnih sredstava u okviru StarTech projekta ,, Novi krug do zvezda za inovatore”.
Projekat Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) “Bolja energija” i grad Užice uspešno su organizovali radionicu za preko dvadeste mladih učenika pod nazivom “Bolja energija, za bolju budućnost!”
Filijala Užice Nacionalne službe za zapošljavanje organizuje sajam zapošljavanja u prostorijama Gradskog kulturnog centra u Užicu, u četvrtak, 18. aprila 2024. godine, sa početkom u 12 časova.
pretraži sajt
Broj pregleda
Pregleda do sada
Hvala što pratite naš portal.
najnovije vesti
Podelite objavu
Kliknite na znak plus
Podelite vest na društvenim mrežama.
Zapratite nas na fejsbuku
redakcija@infopress.rs
Marketing@infopress.rs
Impresum • Marketing • Kontakt informacije • Uslovi korišćenja • Politika privatnosti • Deklaracija o kolačićima • Pristup podacima
Od sutra nam je skuplje gledanje televizije, sufrofanje po internetu, kućno osvetljenje, kupanje, kuvanje a nekome i grejanje, i to ne samo za zvaničnih 3,4 odsto Od sutra, u februarskom obračunu pa nadalje, struju ćemo plaćati po novoj ceni. Poskupljenje je Agencija za energetiku odobrila u decembru prošle godine i tada je rečeno da će struja poskupeti „samo za 3,4 odsto“. I nadležni iz Agencije i EPS nisu slagali, taj procenat je zaista za koliko se EPS-u dozvoljava da podigne svoju cenu po kojoj isporučuje struju domaćinstvima i drugim malim potrošačima u kategoriji garantovanog snabdevanja strujom. Ali, što se građana tiče, to poskupljenje me u stvarnosti mnogo veće i prema računici 24sedam, ono iznosi više od 11 odsto. Nova cena, koja će se računati od 1. februara 2021. godine, iznosi 7,867 dinara po kilovatčasu (oko 6,7 evrocenti) ali bez akcize i poreza. To je „gola“ EPS-ova cena na koju na kraju svaki domaćin plati još podosta stavki. Na tu osnovnu cenu za krajnji račun treba dodati famoznu kategoriju „obračunske snage“, pa „trošak garantovanog snabdevača“ (preimenovana nekadašnja “taksa na brojilo”), pa „naknadu za povlašćene proizvođače“ odnosno za one koji proizvode preskupu struju iz obnovljivih izvora (među kojima su i po zlu čuvene mini hidrocentrale). Upravo naknada za „zelene“ proizvođače povećana je već u januarskim računima koji će nam uskoro stići i sada umesto pređašnjih 0,093 dinara po kilovatu utrošene struje plaćamo 0,437 dinara. Deluje sićušno ali to je poskupljenje od neverovatnih 437,5 odsto. Na sve to dolazi akciza od 7,5 odsto a na nju još i porez na dodatu vrednost od 20 odsto. Po našoj računici ona domaćinstva koja mesečno potroše 500 kilovatčasa, što je neki prosek za četvoročlanu porodicu u tanu od 60 kvadratnih metara (a da se ne greju na struju), dosadašnji račun od nekih 5.650 dinara će biti veći za 600 dinara. To svakako nije „samo 3,7 odsto“, već daje cenu od 13 dinara po kilovatu što je više od 11 procenata poskupljenja računa koji nam ispostavlja EPS. Tu, pritom, nismo računali i veću taksu za RTS (299 dinara), koja nam od ove početka godine takođe dolazi na istom računu. Poređenja radi, u decembru 2018. godine plaćali smo za 20 odsto manju cenu nego što ćemo od februara. Doduše, tada su nam i plate bile isto toliko manje, bar prema zvaničnoj statistici prosečnih zarada. Povećanje cene struje je svakako neminovno jer ona je u Srbiji, treba to istine radi stalno isticati, i dalje socijalna a ne ekonomska kategorija. A sa „socijalnom cenom“ ne samo da se ne mogu graditi nove elektrane, već ni postojeće dovesti u prihvatljive ekološke okvire. S tog stanovišta ova nova cena ti trebalo da, ukoliko EPS potroši povećanje na pravi način, doprinese da dišemo zdravije ali i da i mi i naša deca imamo struje kada god nam je potrebna i u narednim decenijama. Srbiju nova cena, 6,7 evrocenti zvanično (a 11 evrocenti po našoj računici), smešta u Evropi na mesto između Moldavije i Mađarske. Za domaćinstva u EU najskuplja je struja u prvoj polovini prošle godine bila je u Nemačkoj (30 centi po kilovat-času), zatim Danskoj (28,3) i Belgiji (27,9). Najniže cene, i to tek trećinu one nemačke, imaju naše komšije Bugari, (9,97 evrocenti), zatim Mađari (10,3) i Estonci (1,24). S druge strane, Danci imaju najskuplju struju, jer kod njih taksa čini čak dve trećine krajnje cene. U ceni za potrošača PDV učestvuje prosečno za EU-27 15,5 odsto, ali je raspon veliki – od 4,8 odsto na Malti do 21,2 odsto u Mađarskoj. Naravno, uvek kada govorimo o poskupljenju struje u Srbiji, obavezno se povede rasprava i o „evropskim platama“ – glavnim argumentom protivnika (svakog) poskupljenja. Ali, pisali smo to već, “evropske“, odnosno plate koje imaju Nemci ili Austrijanci, nemaju ni Crnogorci, Makedonci, Bosanci… pa ni Hrvati i Slovenci. A Slovenci plaćaju 14,5 evrocenti, Hrvati 13,01, a Portugalci i Kiprani, kao građani dve ubedljivo najsiromašnije zemlje EU, čak 21 evrocent. Kao što smo napomenuli, u decembru 2018. godine kada smo struju stvarno plaćali 9,2 evrocenta plata nam je bila 427 evra, a sada ćemo sa platom od oko 520 evra da plaćamo struju 11,1 evrocent po kilovatu. To mu “dođe na isto” jer je povećanje u oba slučaja oko 20 odsto. A prava cena struje je u stvari ekološka, jer taj trošak dobijanja struje za jedno društvo ogroman, a plaćaju ga generacije kroz zdravlje i, time povezane, više troškove zdravstva. A kod nas se ona dobija uglavnom iz uglja. Prema računici nemačkog Ministarstva za životnu sredinu, pravi trošak dobijanja kilovat-časa struje iz mrkog uglja je 10,75 evrocenti po KWh, a iz hidroelektrane samo 0,18 evrocenti. Kod kamenog uglja cena je 8,94 evrocenta po kilovat-času, a iz nafte 8,06 evrocenti. Prirodni gas za sobom ostavlja ekološki trošak od 4,91 evrocenta, a biomasa od 3,84 centa. Trošak je, naravno, najmanji kod sunca kao izvora struje, 1,18 evrocenti, odnosno vetra, 0,26 evrocenti po kilovat-času. Nemci nemaju cenu za lignit, najlošiju vrste uglja, koja je najzastupljenija u energetici u Srbiji. Ali taj kilovat je svakako najskuplji i teško da ga pokriva i najnovija „prevelika“ cena struje u Srbiji. Elektroprivreda Srbije (EPS) mora da do 2027. godine uloži 4,6 milijardi evra u ekologiju i modernizaciju. Za sređivanje termoelektrana (TE) i ekologiju potrebno je 1,6 milijardi evra, za modernizaciju hidroelektrana (HE), vetroparkove i solarne elektrane 700 miliona evra. Neko to mora (sada) da plati, da zdravljem ne plaćaju naša deca i unuci.
Napiši komentar
komentari
Najnoviji oglasi
Izdaje se stan kod hotela “Morava” u Čačku
Izdajem stan stan u kvalitetnoj novogradnji kog hotela Morava u Čačku. Stan je kompletno namešten, površine 35 m2. Informacije možete dobiti na: 064/ 148 03 77 064 /510 78 33
BAVARIA TEAM ČAČAK I BAVARIA CENTAR PRELJINA – AMSS
Za sve naše klijente odobravamo posebne mesečne popuste i akcije kao i stalne popuste za penzionere, lica sa troje i više dece kao i za nezaposlena lica, popust 28%.
BAVARIA TEAM ČAČAK I BAVARIA CENTAR PRELJINA – AMSS
U našim poslovnicama u Bavaria centar Preljina i Bavaria Team Čačak, Vašu registraciju mozete platiti na više mesečnih rata putem čekova gradjana, putem administrativne zabrane.
Pročitaj slične vesti
Cena prasadi na pijacama I dalje raste. Tovljenici znatno jeftiniji
Na stočnim pijacama širom Srbije cena prasadi već duže vreme prilično je visoka u poređenju sa tovljenim svinjama . Kilogram prasadi težine oko 25 kilograma žive vage košta od 500 do 650 dinara. Cena tovljenih svinja težine od 80 do 120 kilograma iznosi od 220 do 350 dinara po kilogramu.
Gornji MIlanovac domaćin konferencije posvećene ženskom preduzetništvu
U Kulturnom centru u Gornjem Milanovcu održana je konferencija pod nazivom Preduzetništvo bez granica- žene koje menjaju svet. Organizator i pokrovitelj skupa je Udruženje žena preduzetnica Šumadije i Zapadne Srbije i prema njihovim rečima cilj je da se osnaže i umreže žene. Konferencija je održana uz podršku opštine Gornji Milanovac i Privredne komore Srbije.
,, Novi krug do zvezda za inovatore”
U Startap centru Naučno tehnološkog parka u Čačku održan je info dan povodom javnog poziva za četvrti krug dodele bespovratnih sredstava u okviru StarTech projekta ,, Novi krug do zvezda za inovatore”.
pretraži sajt
Zapratite nas na fejsbuku
redakcija@infopress.rs
Marketing@infopress.rs
