Najnovije vesti:


Kako klimatske promene utiču na poljoprivredu u Srbiji?

Kako klimatske promene utiču na poljoprivredu u Srbiji?

24/05/2020

Autor: 

Info Press

Izvor: Klima101.rs/Danas Online

Foto: Pixabay

Poljoprivreda predstavlja privrednu delatnost koja je neotuđivo vezana za klimu, pa samim tim od nje najviše i zavisi.

Kako se klima menja, tako se menjaju i njeni uticaji na poljoprivrednu proizvodnju.

Biljna proizvodnja u Srbiji već je suočena sa brojnim izazovima koje joj klimatske promene priređuju. Primera radi, ekstremno visoke temperature, kojih je iz godine u godinu sve više, utiču veoma stresno na biljke, što se često ogleda u smanjenom prinosu ili lošijem kvalitetu ploda, piše Sreten Filipović za portal Klima101.rs.

Zabeležene su i situacije kada su zasadi izloženi veoma dugim sušnim periodima koji se završe tako što se jednomesečne padavine sruče na useve u roku od samo par dana.

Kasni prolećni mraz, kao i pojava mraza nakon ranog ulaska biljaka u period vegetacije zbog toplih zima, predstavljaju jedan od najvećih problema za voćare u Srbiji pošto ova pojava zna da u potpunosti uništi pupoljke i znatno umanji plodonošenje.

Ova pojava uz već pomenute ekstremno visoke temperature zadaje dodatnu glavobolju voćarima i zato što teško može biti ublažen uticaj koji imaju na biljke.

Direktne štete, nažalost, nisu i jedini problemi koje klimatske promene priređuju poljoprivrednicima. Sve češće se dešava da se setva ili žetva moraju odlagati jer ekstremne suše ili ekstremne padavine jednostavno ne dozvoljavaju pravovremeni izlazak na njivu.

Još jedna bitna posledica klimatskih promena, koja pogađa sve poljoprivredne useve u Srbiji jeste pojava novih invazivnih vrsta korova i štetočina, kao i pojava novih bolesti biljaka. Zahvaljujući klimatskim promenama mnogim insektima poput krompirovog moljca, braon i zelene smrdibube, žilogriza i dr. stvoreni su pogodni uslovi za nastanjivanje na našim prostorima.

Ako ste pomislili da je samo biljna proizvodnja pogođena negativnim uticajima, nažalost, moram vas razočarati. Promene klime pogađaju i stočarstvo podjednako kao i biljnu proizvodnju.

Za stočarstvo je teže utvrditi direktne posledice, ali ono što se zasigurno zna jeste da klimatski činioci poput temperature i vlažnosti vazduha u značajnoj meri utiču na zdravlje i proizvodne osobine domaćih životinja.

Dodatno, ako usled klimatskih nepogoda podbaci ratarska proizvodnja i domaće životinje će automatski imati manje hrane, a pojava suša može stvoriti probleme sa napajanjem domaćih životinja što se već i dešavalo na Pešterskoj visoravni.

Deo poljoprivrede koji najviše trpi zbog klimatskih promena jeste održiva poljoprivredna proizvodnja, poput organske i integralne proizvodnje.

Mnoge autohtone sorte biljaka kao što su futoški kupus ili paprika somborska i autohtone rase životinja poput ovce cigaje i pramenke ili svinja mangulica, moravke i resavke koje su adaptirane na klimatske uslove naših krajeva, sa promenom klime nalaze se pred velikim izazovima. Gubitak genetičkih resursa predstavlja stalnu pretnju sa dolazećim promenama u klimi.

, ,

Napišite komentar za ovaj članak

spisak dosadašnjih komentara za ovaj članak

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena * zvezdicom.
Info Press zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara.
Komentare koji sadrže govor mržnje, uvrede i psovke, kao i komentare koji se ne odnose na vest, ne objavljujemo.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Spisak dosadašnjih komentara za članak "Kako klimatske promene utiču na poljoprivredu u Srbiji?". 
Podelite vaše mišljenje sa nama. Pošaljite komentar klikom na dugme - napišite komentar.

pročitaj još sličnih vesti

Ove godine u Miokovcima neće biti održana manifestacija "Dani srpske kajsije"

Udruženje Miokovačka kajsija saopštilo je danas da se zbog pogoršanja epidemiološke situacije i uvođenja vanredne situacije ove godine neće održati manifestacija Dani srpske kajsije. "Zbog novonastale situacije i epidemije koronavorusa u Srbiji, manifestacija… [...]

Kazna do milion dinara za poslodavce koji ne donesu plan primene mera za sprečavanje epidemije

Pravilnik koji stupa na snagu 11. jula daje poslodavcima rok od 30 dana da donesu plan primene mera za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti. Taj plan je "sastavni deo akta o proceni… [...]

Savez samostalnih sindikata Srbije procenjuje da će bez posla ostati od 250.000 do 300.000 radnika

Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) procenjuje da će na jesen zbog posledica pandemije virusa kovid-19 na privredu bez posla u Srbiji ostati od 250.000 do 300.000 radnika, rekao je sekretar Veća SSSS Zoran… [...]

Berba malina u jeku, koliko mogu da zarade berači

U jeku je berba maline u valjevskom kraju. Proizvođači su zadovoljni cenom, koja je premašila dve stotine dinara po kilogramu, ali je prinos kod većine malinara dva do tri puta manji nego što… [...]

Čačansko preduzeće Elsat započinje proizvodnju led reklamnih panela u novosagrađenim pogonu u Prislonici

Posle gotovo 30 godina kompletna proizvodnja Elsata iz Ljubića biće preseljna u Prislonicu. Proizvodnja  led reklamnih displeja biće organizovana u  objektu  površine 1700 kvadratnih metara. "U ovom delu Evrope , na Balkanu ovo… [...]

Kliknite ovde za sve vesti iz privrede

pretraži sajt

Broj pregleda

Brojač
13

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

najnovije vesti

Podelite objavu

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.

Zapratite nas na fejsbuku

VRATITE SE NA POČETAK STRANE

Impresum  •  Marketing  •  Kontakt informacije  •  Uslovi korišćenja  •  Politika privatnosti  •  Deklaracija o kolačićima  •  Pristup podacima 

2019 © Info Press - Sva prava zadržana. Web design by Real Media Factory

Kako klimatske promene utiču na poljoprivredu u Srbiji?

24/05/2020
Autor:
Info Press
Izvor: Klima101.rs/Danas Online
Foto: Pixabay

Poljoprivreda predstavlja privrednu delatnost koja je neotuđivo vezana za klimu, pa samim tim od nje najviše i zavisi.

Kako se klima menja, tako se menjaju i njeni uticaji na poljoprivrednu proizvodnju.

Biljna proizvodnja u Srbiji već je suočena sa brojnim izazovima koje joj klimatske promene priređuju. Primera radi, ekstremno visoke temperature, kojih je iz godine u godinu sve više, utiču veoma stresno na biljke, što se često ogleda u smanjenom prinosu ili lošijem kvalitetu ploda, piše Sreten Filipović za portal Klima101.rs.

Zabeležene su i situacije kada su zasadi izloženi veoma dugim sušnim periodima koji se završe tako što se jednomesečne padavine sruče na useve u roku od samo par dana.

Kasni prolećni mraz, kao i pojava mraza nakon ranog ulaska biljaka u period vegetacije zbog toplih zima, predstavljaju jedan od najvećih problema za voćare u Srbiji pošto ova pojava zna da u potpunosti uništi pupoljke i znatno umanji plodonošenje.

Ova pojava uz već pomenute ekstremno visoke temperature zadaje dodatnu glavobolju voćarima i zato što teško može biti ublažen uticaj koji imaju na biljke.

Direktne štete, nažalost, nisu i jedini problemi koje klimatske promene priređuju poljoprivrednicima. Sve češće se dešava da se setva ili žetva moraju odlagati jer ekstremne suše ili ekstremne padavine jednostavno ne dozvoljavaju pravovremeni izlazak na njivu.

Još jedna bitna posledica klimatskih promena, koja pogađa sve poljoprivredne useve u Srbiji jeste pojava novih invazivnih vrsta korova i štetočina, kao i pojava novih bolesti biljaka. Zahvaljujući klimatskim promenama mnogim insektima poput krompirovog moljca, braon i zelene smrdibube, žilogriza i dr. stvoreni su pogodni uslovi za nastanjivanje na našim prostorima.

Ako ste pomislili da je samo biljna proizvodnja pogođena negativnim uticajima, nažalost, moram vas razočarati. Promene klime pogađaju i stočarstvo podjednako kao i biljnu proizvodnju.

Za stočarstvo je teže utvrditi direktne posledice, ali ono što se zasigurno zna jeste da klimatski činioci poput temperature i vlažnosti vazduha u značajnoj meri utiču na zdravlje i proizvodne osobine domaćih životinja.

Dodatno, ako usled klimatskih nepogoda podbaci ratarska proizvodnja i domaće životinje će automatski imati manje hrane, a pojava suša može stvoriti probleme sa napajanjem domaćih životinja što se već i dešavalo na Pešterskoj visoravni.

Deo poljoprivrede koji najviše trpi zbog klimatskih promena jeste održiva poljoprivredna proizvodnja, poput organske i integralne proizvodnje.

Mnoge autohtone sorte biljaka kao što su futoški kupus ili paprika somborska i autohtone rase životinja poput ovce cigaje i pramenke ili svinja mangulica, moravke i resavke koje su adaptirane na klimatske uslove naših krajeva, sa promenom klime nalaze se pred velikim izazovima. Gubitak genetičkih resursa predstavlja stalnu pretnju sa dolazećim promenama u klimi.

Napiši komentar

komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena * zvezdicom. Info Press zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara. Komentare koji sadrže govor mržnje, uvrede i psovke, kao i komentare koji se ne odnose na vest, ne objavljujemo.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Spisak dosadašnjih komentara za članak "Kako klimatske promene utiču na poljoprivredu u Srbiji?". Podelite vaše mišljenje sa nama. Pošaljite komentar klikom na dugme - napišite komentar.

Pročitaj slične vesti

Ove godine u Miokovcima neće biti održana manifestacija "Dani srpske kajsije"

Udruženje Miokovačka kajsija saopštilo je danas da se zbog pogoršanja epidemiološke situacije i uvođenja vanredne situacije ove godine neće održati manifestacija Dani srpske kajsije. "Zbog novonastale situacije i epidemije koronavorusa u Srbiji, manifestacija… [...]

Kazna do milion dinara za poslodavce koji ne donesu plan primene mera za sprečavanje epidemije

Pravilnik koji stupa na snagu 11. jula daje poslodavcima rok od 30 dana da donesu plan primene mera za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti. Taj plan je "sastavni deo akta o proceni… [...]

Savez samostalnih sindikata Srbije procenjuje da će bez posla ostati od 250.000 do 300.000 radnika

Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) procenjuje da će na jesen zbog posledica pandemije virusa kovid-19 na privredu bez posla u Srbiji ostati od 250.000 do 300.000 radnika, rekao je sekretar Veća SSSS Zoran… [...]

Pogledaj sve vesti

pretraži sajt

Zapratite nas na fejsbuku

redakcija@infopress.rs

Marketing@infopress.rs

VRATITE SE NA POČETAK STRANE
angle-double-up