Svi koji imaju veze sa organizovanjem proslava, kulturnih manifestacija, noćnim izlascima – poslednja dva dana smenjivali su se u Vladi Srbije. Razgovara se o modalitetima pomoći najpogođenijim delatnostima. Konsultacije će se nastaviti i narednih dana, kada se očekuju konkretnija rešenja.
Štetu koju trpe zbog koronavirusa sabrali su za RTS.
Miša Relić iz Udruženja klubova i noćnih barova kaže da mu je pad prometa 85,7 posto, ili negde oko 75 miliona dinara za proteklu godinu.
“Procena je da je gubitak jednog “Ivent centra” negde oko milion dinara mesečno”, rekao je Boško Bubanja iz Udruženja “Ivent industrija”.
Lako je izračunati, teško podneti. I ovog vikenda prazne su stolice namenjene mladoj, mladoženji, kumovima i gostima. A, umesto da je juče pripremao objekat za slavlje vlasnik je, zajedno sa vlasnikom jednog noćnog kluba zastupao sebe i kolege pred predstavnicima države. Za početak, prepoznati su kao neko kome treba pomoći. Na sledećem sastanku očekuju konkretnija rešenja.
“Direktna finansijska pomoć “Ivent centrima” koji imaju ogromne troškove, ne samo “Ivent centri”, nego i ovi drugi imaju ogromne troškove – i plate, i porezi i doprinosi i takse”, navodi Boško Bubanja.
I dodaje da jedan prosečan “Ivent centar” plaća samo smeće na mesečnom nivou 50 hiljada dinara, jer se računa po kvadraturi, a ne rade, i imaju smeće kao prosečno domaćinstvo jer posla nema.
Miša Relić je naveo da u ovom trenutku duguje državi za period kad mu je država zabranila da radi – 80 hiljada evra.
“Ja bih bio zadovoljan da držai ne dugujem ništa – sad da li će država moći u toj meri da nam pomogne ili ne – ne znam, ali za mene je neprihvatljivo da plaćam rentu za lokal u kome ne radim, zabranjen mi je rad, neprihvatljivo mi je da plaćam doprinose za radnike koji ne rade – ne zato što ja neću nego zato što mi je zabranjen rad”, objašnjava Ralić.
Za istim stolom, ali ne kafanskim, bili su i muzičari. Očekuju da će država imati sluha za stihove koje pred publikom nisu odsvirali mesecima.
“Izgubili smo mnogo, jer se dosta ulaže, u opremu, u sebe, u auto, u gorivo, put. Dosta se izgubilo jer mi smo u proseku imali tri svirke nedeljno tj, vikend svirke, na mesečnom nivou to je bila jedna pristojna plata”, ističe Aleksandar Tomović – Tomke, muzičar iz Kraljeva.
Među onima koji su barem prepoznati kao najugroženiji, nisu baš svi čija zarada zavisi od proslava i okupljanja. U Udruženju “Ivent industrija” navode primer salona venčanica i fotografa.
“Iako je fotografima dozvoljen rad, indirektno je svima ugroženo, jer ne postoje događaji koje možemo da fotografišemo. Jedina pomoć koja bi značila našoj delatnosti jeste otvaranje invent industrije uz poštovanje svih mera protiv koronavirusa”, smatra fotografkinja Aleksandra Pantović.
A, pre nego što to bude moguće ministar finansija – za kog predstavnici Udruženja kažu da je imao čvrst stav – danas kaže da je država uvek izlazila u susret i nalazila najprihvatljivije rešenje za sve. Kome će sada i kako znaće se, zaključuje, narednih dana.
Nije mi lako jer imam mali restoran i trpim gubitke,ne samo sto ne mogu da radim normalno,vec imam i manje gostiju ,jer ljudi izbegavaju da izlaze zbog situacije.Sve mere opreza u restoranu sam preduzeo pocevsi od distance stolova,higijene,cak sam ugradio i ruski fotokataliticki aparat za preciscavanje vazduha,alergena i duvanskog dima unutar restorana.Nadam se da ce nam drzava pomoci,ali uvek polazim od sebe * najvaznije je zdravlje.Zahvalan sam i ono malo gostiju sto posete moj restoran,mada se sve vise svodi da dodju na jednu kaficu ili jedno picence.