Roman vere i nepokora u Užicu

U porti crkve Svetog Marka u Užicu, u okviru duhovne tribine koju vodi protojerej  Dušan Tomić, predstavljena je knjiga „Na temelju vere i nepokora“ autorke Mileve Lele Aleksić.  Reč je o istorijskom romanu koji kroz veru i istrajnost osvetljava značajne događaje iz prošlosti. Tribina je okupila veliki broj vernika i ljubitelja pisane reči.

Istorijski roman “Na Temelju vere i nepokora Mileve Lele Aleksić, predstavljen je užičkoj publici, kao autorkino četvrto delo. Knjiga prožeta veroma, sećanjem iI snagom duha, promovisana je u okviru duhovne tribune.

Autorka je istakla da roman nosi poruku nepokolevljivosti u veri, ljubavi prema korenima i odgovornosti prema precima:

-Ova knjiga je posvećena vascelom srpskom rodu. Ona prati tešku, ali slavnu istoriju kroz oslobodilačke ratove, Balkanske razove, Prvi svetski rat, kao I stradanja I iskušenja tokom komunističkog I postkomunističko perioda. Knjiga je nastavak mojih prethodnih dela. Prva moje knjiga je “Sa ognjišta postojbine” I nastavlja da prati sudbine mojih junaka, olsonjenih na temeljne vrednosti vere, slobode I nepokornosti. Druga knjiga je putopis, pod nazivom “Odjek predačkih zaveštanja”. Nastala je iz duhovne potrebe da se pohode svetinje svih pravoslavnih zemalja. Od crnogorsko- primorskih manastira, preko svetinja Svetog Kosmeta, srpskih manasitra i velikih lavri Rusije iI Ukrajine, pa sve do Svete Zemlje i Italije- svuda gde je doprla slobodarska noga I duh našeg naroda. Na tom putu bila sam i misionar, i svedok, i na neki način predstavnik stpskog roda. Duhovnost našeg naroda nosila me kroz svetinje i kroz vreme, u ime vere, predaka i zaveta. Zadržavam se na svojoj poslednjoj knjizi “Na temelju vere I nepokora” koja je istkana lirksim perom, iako nosi tešku, mučnu tematiku. Oplemenjena lirikom, ova knjiga prati stradanja srpskog naroda, od albanske gologote, preko bitke na Ceru i Mačkovom kamenu, do svih onih mesta na kojima se nrado branio verom, čašću i krvlju.

Trudila sam se da smoji junaci ne ogreše dušu, ni prema prijateljima, ni prema neprijateljima, ni prema saobrcima. Ova knjiga je, u najdubljem smislu poslanica mom srpskom rodu, da pamti, da poštuje i da ostane uspravan- priča na početku razgovora Mileva Lela Aleksić.

Autorka je istakla da roman nosi poruku nepokolebljivosti u veri, ljubavi prema korenima i odgovornosti prema precima:

-Ova knjia je, u suštini, jedna duhovna bujica, neprekinuti tok iz duše, koji se izlivao bez prestanka od prve do poslednje stranice. Pisala sam je danonožno, gotovo 15 meseci,bez zasotoja. Sve je teklo kao voda koja je dugo u meni bila zdržavana. Na temelju istorijske činjenice gradila sam likove, njihovu sudbinu, njihove istine. Sve što sam godinama nosila u sebi,kroz kazivanja mojih predaka, posebno mog dede, solunskog ratnika, konačno je nasal svoje mestu u rečima. U knjizi sam, možda najteže I najemotivnije, pomenula svog delu Ljubomira Jankovića iz Skržuti.  Taj trenutak nosim duboko u srcu. Krenuo je u rat tek nakon što mu se rodio prvi sin. Kako mi je govorio: „Krenuo sam da ginem znajući da mi se kuća neće ugasiti.“ Iz Skržuti se sjurio pravo prema vojsci, prema Ceru… Taj čin, ta rečenica, utemeljila je mene – i moj odnos prema duhovnosti, prema otečestvu, prema rodu. Ova knjiga nosi moju poruku srpskom rodu: Budimo brat bratu. Zagrlimo se bratski, u ljubavi. Malo nas je. Oprostimo jedni drugima. Stanimo pod jedan duhovni i nacionalni barjak. Budimo snaga jedni drugima- istkla je na kraju Aleksić.

Promocija istorijskog romana „Na temelju vere i nepokora“,  održana je u okviru duhovne tribune koju vodi protojerej Dušan Tomić u porti crkve Svetog Marka:

-Danas je zaista posebna radost. Sabrali smo se ovde blagoslovom Njegovog Visokopreosveštenstva, našeg vladike i mitropolita žičkog Justina, koji je blagoslovio da se održi promocija knjige naše drage sestre u Hristu, gospođe Mileve Aleksić. Reč je o knjizi “Na temelju vere i nepokora” – njenoj četvrtoj po redu. Kao njen paroh, sa ponosom mogu da kažem da je gospođa Mileva naša parohijanka i da svedoči kako se vera, tradicija i ljubav prema otadžbini mogu utkati u svaku reč i svaku stranicu jednog književnog dela. Ona svojim radom i stvaralaštvom čuva od zaborava ono što se u ovom vremenu, nažalost, sve češće zaboravlja – naše korene, našu tradiciju, naš identitet.Posebno je važno istaći da Mileva svoj verski identitet ne crpi izdaleka, već upravo ovde – u ovom našem hramu. Ova crkva je, rekao bih, njeno duhovno gnezdo. Tu se napaja blagodaću, duhovnim nektarima, liturgijskim zajedništvom – i iz tog bogatstva ona ne zadržava za sebe, već umnožava darove koje joj je Gospod dao.

Ova knjiga je upravo plod tog unutrašnjeg života – roman koji svedoči o velikoj brizi, ljubavi i odgovornosti prema onima koji su svoje živote davali za opstanak roda, da bi generacije koje dolaze imale temelj, svetlost i smernicu.- rekao je protojerej Tomić.

Protojerej Dušan Tomić je istakao da ovakva dela čuvaju sećanja na naše korene, jačaju veru, identitet i podstiču nas da gradimo budućnost:

-Sestra Mileva ponosno i bez rezerve u svom pripovedanju insistira da se sačuva ono najsvetije, a to je naš identitet, to su naši  koreni to je naša vera. Vera koja naš narod uvek i svagda. Nekada smo kao narod bili nesvesni koliko nas je ta vera održala i sačuvala , ne samo od duhovnog uništenja i nestanka, nego i od biološkog.  Nadam se da ćete svi imati prilike da ovu knjigu držite u svojim rukama. A kada je budete čitali – zbunićete se. Kao što sam se i ja zbunio prvi put kada sam je uzeo. Jer izrazi, rečenice, celokupni pokušaj da sve bude autentično i energično – zaista zbunjuju. Ali zbunjuju na onaj dobar, uzvišen način. Naša draga sestra uložila je ogroman trud da autentično prikaže život i iskušenja Matije Despotovića, čoveka koji je živeo u vremenu kada je naš narod bio pod turskim zulumom. Te scene, ti opisi, izazivaju iskonske emocije. Jer iskušenja i udari koje su ti gorštaci doživljavali, bili su udari na dušu i na srce čoveka. Ako bismo to preneli u današnji kontekst, rekao bih da bi takva iskušenja bila teško izdržljiva za nas, koji danas, manje-više, živimo u nekom komforu. Ali upravo taj autentični Srbin, gorštak, kako ga doživljavam, jeste za nas jedan duhovni kapital. Jedan kredit koji dobijamo od svojih predaka. I kroz tu našu srpsku genetiku, kroz sećanje na takve prizore i na takva iskušenja, trebalo bi da budemo ohrabreni – da izdržimo i mi ova naša današnja iskušenja.

Zato je velika čast što je naša sestra izabrala da prva promocija ove knjige bude baš ovde, u našem hramu. Jer ovo delo, iako njeno po autorstvu, ona je više puta svedočila – iskreno, ponizno i sa srcem – da oseća da je to delo svih nas ovde sabranih. I u pravu je. Jer mi smo sabrani ovde kao braća i sestre, i to nikada ne smemo da zaboravimo.

Mislim da je upravo to jedna od najvećih borbi i izazova današnjeg vremena – da svedočimo da jesmo i ostajemo braća i sestre. Da li možemo da zamerimo nešto svojoj sestri? Možemo. Da li možemo jedni drugima da zamerimo? Možemo. Ali poenta je prevazići to. Preći preko. Rasti. Opraštati. I baš ovakvi događaji nas podsećaju na to – da sve činimo sa ljubavlju, iskreno, iz srca.

I zato budimo danas svi ponosni. Na ovu knjigu, na našu sestru, na naš narod i na nas same – jer smo sabrani, jer verujemo, jer svedočimo- poručio je protojerej Dušan Tomić.-

Roman „Na temelju vere i nepokora“ predstavlja značajan doprinos očuvanju duhovne i istorijske baštine, Ovo delo podseća na snagu korena I nepokolebljivost duha kroz vekove.

#roman

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.