Dalijeva Gala: Žena koja je stvorila velikana

Dalijeva Gala: Žena koja je stvorila velikana

26/12/2020

Autor: 

Info Press

Izvor: Telegraf.rs

Foto: Profimedia/AFP

Salvador Dali je u potpunosti bio svoja umetnost. Živeo je u stilu svog stvaranja, uvek na ivici, uvek u strahu od prestajanja. Kohezija njegove bolesti, talenta, intelekta, i ambicija dovela ga je u sam umetnički vrh. Priče koje su ostale za Dalijem tvore sliku njegovog života u izmaglici slave i moći, onirične opijenosti i umetnosti tako bizarne i stravične, egocentrične i depresivne, mazohističke i genijalne.

Priča velikog Dalija započinje sa pričom o jednoj ljubavi. O jednoj ženi i braku, o vernoj pratilji i muzi. O njenoj beskrajnoj brizi i negovanju Dalijevog uma, o upornosti i veri koja je dovela do ostvarenja i uspeha slavnog umetnika.

Uticaj Gale na Dalijevu umetnost

Gala je bila deset godina starija od Dalija. Upoznali su se kada je njemu bilo 26 godina. Ona je prepoznala njegov veliki talenat i osetila umetničku dušu, a zatim odlučila da da sve od sebe kako bi ostvarila potpuni potencijal dveju jednakosti.

Kada su se venčali, Dali je bio samo još jedan siromašan i neznani umetnik. Slikao je i crtao po svemu što je video, a njegova umetnost bila je haos. Tek po dolasku Gale u njegov život nastupila je disciplina i stremljenje ka stvarnom slikarstvu, ali i drugim oblicima prave umetnosti.

Govorila mu je da mora da slika kao stari majstori uljem i na platnu, i on je tako i započeo koračati svojim nadrealizmom. Isprva Dalijeve slike, iako dobro dočekane od strane tadašnjih kritičara, nisu uopšte bile prodavane, te je Gala sama putovala po Španiji i noseći ih sa sobom, pokušavala svuda da proda slike svog muža.

Boravak u Americi

Godine 1939. oni odlaze u Ameriku, u potragu za slavom. Dali se odmah dopao Amerikancima. Bio je pravi šoumen. Gala i on su bili savršen par ekscentrika, posmatran kroz prizmu šire publike. Priređivali su maskenbale koji su opčinjavali Holivud.

Hičkok ga je angažovao da naslika viziju sna za film Začaran, a Volt Dizni mu je tražio da radi na animiranom filmu koji će prikazati svetlo nadrealizma i približiti pravac javnosti. Destino je kratak animirani film objavljen tek 2003. godine pošto je u vreme kada je nastao bio suviše nadrealan da bi bio prikazan.

Njegove slike počinju da se prodaju tek 1943. kada su mu bogati bračni par iz Kolorada, Rejnold i Elenor Mors, videvši na izložbi njegova dela, postali doživotni pokrovitelji. Od tada cene njegovih slika rastu.

Gala – menadžer Salvadora Dalija

Salvador Dali penje se u sam vrh i njegovo ime uskoro postaje veće od svih mu savremenika. Gala je bila ključni element njegovog uspeha. Bila je vodilja, stub oslonac, prema Dalijevom mišljenju – njegova kraljica. Kako je i sama govorila, ona je vodila računa o životu, a on se starao o umetnosti.

Prodavanje slika, računi, novac, ugovori, sve što Dali nije umeo – radila je Gala – pod stalnim pritiskom njegove slave živela je i brinula o svemu. On je bio potpuno nesposoban za stvarni svet, nije znao vrednost novca, i nije razlikovao valute. Jedna anegdota govori o tome kako je taksisti platio sto dolara umesto deset, ne znajući uopšte koliko je to.

Kriza u braku

Kriza u braku nastaje kada Gala najednom u tamnoj senci svog muža stiče reputaciju žene sa kojom se ne treba šaliti, žene uvek spremne za sukob. Stara požuda prema mlađim muškarcima ponovo se javlja i ona započinje svoje afere, koje Daliju nisu smetale.

Njihov odnos vrtoglavo se menja, i pod mračnom piramidom slave zajedno i bespovratno odlaze u pervertirane stvarnosti. Dali i Gala sa maskenbala prelaze na priređivanje orgija. Ludost traje, Gala i Salvador postaju sve dalji, ali površinski posmatrano na toj velikoj pozornici, ostaju savršen par.

Vraćaju se u Španiju, pod izgovorom da je Dali izgubio inspiraciju, da ne može da stvara i da mu treba dom. U jednom selu kupuju malu kuću misleći kako će se povući od sveta i uspostaviti staru ljubav punu umetnosti i razumevanja. Međutim, to se pokazalo kao greška. Gala je želela samoću i smiraj, zadvoljstvo i užitak, a Dali pažnju i život u svetlu svoje slave.

Dalijeva afera sa Amandom Lir

Gala počinje da živi nezavisno od Dalija i sve češće odlazi na putovanja sama. Neskriveno zavodi mladiće i sa njima vodi otvorene afere. Dali je uvek govorio kako je to divno i kako ga fascinira, što je jedna stara žena i dalje sposobna da zavodi mlade. Nije prestajao da je voli.

U toku boravka u Parizu 1965. godine, Salvador Dali se i sam upušta u aferu sa tada čuvenom manekenkom Amandom Lir sa kojom provodi narednih petnaest godina. Gala je prihvatila Amandu i, jedno vreme, njih troje su putovali zajedno i čudili javnost svuda gde bi se pojavili. Konačno, Gala traži od Dalija da joj kupi obećanu vilu u Pubolu i da je ostavi na miru. On je održao reč i Gala zauvek odlazi.

Njen odlazak pogodio je Dalija više nego što je to isprva pokazao. Ostao je sa Amandom, ali je i dalje idealizovao svoju kraljicu. Ona je za njega uvek ostala nedostižna boginja, majka i vodilja, spas i utočište. Zabranila mu je posete i rekla da može da dolazi samo kada dobije pismeni poziv. Jedini stub koji ga je držao najednom se izmakao.

Dalijev život bez Gale

Po ulasku u sedamdesetu godinu, Dali oboleva od Parkinsonove bolesti, koja direktno utiče na njegovo slikanje. Kada je Gala to čula bila je ljuta. Govorila je za njega da je beskoristan, da ne treba da postoji ako ne slika. Postala je gramziva i uplašena za svoju budućnost i u Daliju, pored sve ljubavi koju su nekada delili, videla je izvor novca.

Gala nekoliko godina kasnije umire i Dali se uskoro sasvim povlači u sebe i ne napušta tamne prostorije svog zamka. Odbijao je da pije vodu i time umalo dozvao smrt. Njegovo ponašanje protumačeno je kao suicidno i pojavile su se glasine da je već dva puta pokušao da se ubije. U dvorcu izbija požar i Dalija ponovo jedva spašavaju. Pet meseci ostaje u bolnici, a u posetu mu dolazi čak i španski kralj Huan Karlos.

Poslednje godine provodi u privatnim odajama svog muzeja, u potpunoj tami i teškoj depresiji. Čovek čudesnih brkova i genijalno ludačkog pogleda, koji je nekad uzimao svu pažnju, sada je bio samo tamna senka koja šapuće mračne reči. Godine 1988. zbog naglog slabljenja srca ponovo se vraća u bolnicu. Naredne godine, u toku svoje omiljene predstave Tristan i Izolda, veliki umetnik umire, bez Gale.

, ,

Napišite komentar za ovaj članak

spisak dosadašnjih komentara za ovaj članak

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena * zvezdicom.
Info Press zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara.
Komentare koji sadrže govor mržnje, uvrede i psovke, kao i komentare koji se ne odnose na vest, ne objavljujemo.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Spisak dosadašnjih komentara za članak "Dalijeva Gala: Žena koja je stvorila velikana". 
Podelite vaše mišljenje sa nama. Pošaljite komentar klikom na dugme - napišite komentar.

pročitaj još sličnih vesti

Projekcija filma: „Srpska crkva od Svetog kralja Stefana Uroša Prvog do Karađorđa“

Projekcija filma „Srpska crkva od Svetog kralja Stefana Uroša Prvog do Karađorđa“ biće održana u Gradskom kulturnom centru u sredu 06. januara u 16 časova. Ulaz na projekciju je slobodan. Projekcija 5 dokumentaraca… […]

Priznanje za 30.Memorijal Nadežde Petrović

Za najbolju autorsku izložbu savremene likovne umetnosti u protekloj godini, dobio je prestižno priznanje 30.  Memorijal Nadežde Petrović pod nazivom: „Na jug, na jug! Idemo na jug!”. Priznanje  dodeljuje Društvo istoričara umetnosti Srbije. Nagrada je… […]

Klblk jedn dn, “Vranjski rečovnik” otkriva jezički mikorokosmos tog grada

Jug Srbije prepoznatljiv je po specifičnom govoru, ali malo je pisaca koji čuvaju stare reči i izraze od zaborava. Jedan od zavičajnih pisaca u Vranju je Srba Đorđević, neguje kadimlijski, pradedovski jezik kojim… […]

106 godina od rođenja Branka Ćopića, čita li ga neko danas?

Pre 106 godina u podgrmečkom selu Hašani rođen je Branko Ćopić, “najzdraviji sin srpskog jezika, najduži osmeh Beograda”, kako ga je opisao akademik Matija Bećković, opraštajući se od njega. Ko danas čita i… […]

Preminuo reditelj Dušan Jovanović

Veliki reditelj, dramaturg i esejista Dušan Jovanović preminuo je u 82. godini, javili su slovenački mediji. Jovanović, koji je rođen 1. oktobra 1939. godine u Beogradu, važio je za jednog od najplodnijih jugoslovenskih… […]

Kliknite ovde za sve vesti iz kulture

pretraži sajt

Broj pregleda

Brojač
14

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

najnovije vesti

Podelite objavu

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.

Zapratite nas na fejsbuku

VRATITE SE NA POČETAK STRANE

Impresum  •  Marketing  •  Kontakt informacije  •  Uslovi korišćenja  •  Politika privatnosti  •  Deklaracija o kolačićima  •  Pristup podacima 

2019 © Info Press - Sva prava zadržana. Web design by Real Media Factory

Dalijeva Gala: Žena koja je stvorila velikana

26/12/2020
Autor:
Info Press
Izvor: Telegraf.rs
Foto: Profimedia/AFP

Salvador Dali je u potpunosti bio svoja umetnost. Živeo je u stilu svog stvaranja, uvek na ivici, uvek u strahu od prestajanja. Kohezija njegove bolesti, talenta, intelekta, i ambicija dovela ga je u sam umetnički vrh. Priče koje su ostale za Dalijem tvore sliku njegovog života u izmaglici slave i moći, onirične opijenosti i umetnosti tako bizarne i stravične, egocentrične i depresivne, mazohističke i genijalne.

Priča velikog Dalija započinje sa pričom o jednoj ljubavi. O jednoj ženi i braku, o vernoj pratilji i muzi. O njenoj beskrajnoj brizi i negovanju Dalijevog uma, o upornosti i veri koja je dovela do ostvarenja i uspeha slavnog umetnika.

Uticaj Gale na Dalijevu umetnost

Gala je bila deset godina starija od Dalija. Upoznali su se kada je njemu bilo 26 godina. Ona je prepoznala njegov veliki talenat i osetila umetničku dušu, a zatim odlučila da da sve od sebe kako bi ostvarila potpuni potencijal dveju jednakosti.

Kada su se venčali, Dali je bio samo još jedan siromašan i neznani umetnik. Slikao je i crtao po svemu što je video, a njegova umetnost bila je haos. Tek po dolasku Gale u njegov život nastupila je disciplina i stremljenje ka stvarnom slikarstvu, ali i drugim oblicima prave umetnosti.

Govorila mu je da mora da slika kao stari majstori uljem i na platnu, i on je tako i započeo koračati svojim nadrealizmom. Isprva Dalijeve slike, iako dobro dočekane od strane tadašnjih kritičara, nisu uopšte bile prodavane, te je Gala sama putovala po Španiji i noseći ih sa sobom, pokušavala svuda da proda slike svog muža.

Boravak u Americi

Godine 1939. oni odlaze u Ameriku, u potragu za slavom. Dali se odmah dopao Amerikancima. Bio je pravi šoumen. Gala i on su bili savršen par ekscentrika, posmatran kroz prizmu šire publike. Priređivali su maskenbale koji su opčinjavali Holivud.

Hičkok ga je angažovao da naslika viziju sna za film Začaran, a Volt Dizni mu je tražio da radi na animiranom filmu koji će prikazati svetlo nadrealizma i približiti pravac javnosti. Destino je kratak animirani film objavljen tek 2003. godine pošto je u vreme kada je nastao bio suviše nadrealan da bi bio prikazan.

Njegove slike počinju da se prodaju tek 1943. kada su mu bogati bračni par iz Kolorada, Rejnold i Elenor Mors, videvši na izložbi njegova dela, postali doživotni pokrovitelji. Od tada cene njegovih slika rastu.

Gala – menadžer Salvadora Dalija

Salvador Dali penje se u sam vrh i njegovo ime uskoro postaje veće od svih mu savremenika. Gala je bila ključni element njegovog uspeha. Bila je vodilja, stub oslonac, prema Dalijevom mišljenju – njegova kraljica. Kako je i sama govorila, ona je vodila računa o životu, a on se starao o umetnosti.

Prodavanje slika, računi, novac, ugovori, sve što Dali nije umeo – radila je Gala – pod stalnim pritiskom njegove slave živela je i brinula o svemu. On je bio potpuno nesposoban za stvarni svet, nije znao vrednost novca, i nije razlikovao valute. Jedna anegdota govori o tome kako je taksisti platio sto dolara umesto deset, ne znajući uopšte koliko je to.

Kriza u braku

Kriza u braku nastaje kada Gala najednom u tamnoj senci svog muža stiče reputaciju žene sa kojom se ne treba šaliti, žene uvek spremne za sukob. Stara požuda prema mlađim muškarcima ponovo se javlja i ona započinje svoje afere, koje Daliju nisu smetale.

Njihov odnos vrtoglavo se menja, i pod mračnom piramidom slave zajedno i bespovratno odlaze u pervertirane stvarnosti. Dali i Gala sa maskenbala prelaze na priređivanje orgija. Ludost traje, Gala i Salvador postaju sve dalji, ali površinski posmatrano na toj velikoj pozornici, ostaju savršen par.

Vraćaju se u Španiju, pod izgovorom da je Dali izgubio inspiraciju, da ne može da stvara i da mu treba dom. U jednom selu kupuju malu kuću misleći kako će se povući od sveta i uspostaviti staru ljubav punu umetnosti i razumevanja. Međutim, to se pokazalo kao greška. Gala je želela samoću i smiraj, zadvoljstvo i užitak, a Dali pažnju i život u svetlu svoje slave.

Dalijeva afera sa Amandom Lir

Gala počinje da živi nezavisno od Dalija i sve češće odlazi na putovanja sama. Neskriveno zavodi mladiće i sa njima vodi otvorene afere. Dali je uvek govorio kako je to divno i kako ga fascinira, što je jedna stara žena i dalje sposobna da zavodi mlade. Nije prestajao da je voli.

U toku boravka u Parizu 1965. godine, Salvador Dali se i sam upušta u aferu sa tada čuvenom manekenkom Amandom Lir sa kojom provodi narednih petnaest godina. Gala je prihvatila Amandu i, jedno vreme, njih troje su putovali zajedno i čudili javnost svuda gde bi se pojavili. Konačno, Gala traži od Dalija da joj kupi obećanu vilu u Pubolu i da je ostavi na miru. On je održao reč i Gala zauvek odlazi.

Njen odlazak pogodio je Dalija više nego što je to isprva pokazao. Ostao je sa Amandom, ali je i dalje idealizovao svoju kraljicu. Ona je za njega uvek ostala nedostižna boginja, majka i vodilja, spas i utočište. Zabranila mu je posete i rekla da može da dolazi samo kada dobije pismeni poziv. Jedini stub koji ga je držao najednom se izmakao.

Dalijev život bez Gale

Po ulasku u sedamdesetu godinu, Dali oboleva od Parkinsonove bolesti, koja direktno utiče na njegovo slikanje. Kada je Gala to čula bila je ljuta. Govorila je za njega da je beskoristan, da ne treba da postoji ako ne slika. Postala je gramziva i uplašena za svoju budućnost i u Daliju, pored sve ljubavi koju su nekada delili, videla je izvor novca.

Gala nekoliko godina kasnije umire i Dali se uskoro sasvim povlači u sebe i ne napušta tamne prostorije svog zamka. Odbijao je da pije vodu i time umalo dozvao smrt. Njegovo ponašanje protumačeno je kao suicidno i pojavile su se glasine da je već dva puta pokušao da se ubije. U dvorcu izbija požar i Dalija ponovo jedva spašavaju. Pet meseci ostaje u bolnici, a u posetu mu dolazi čak i španski kralj Huan Karlos.

Poslednje godine provodi u privatnim odajama svog muzeja, u potpunoj tami i teškoj depresiji. Čovek čudesnih brkova i genijalno ludačkog pogleda, koji je nekad uzimao svu pažnju, sada je bio samo tamna senka koja šapuće mračne reči. Godine 1988. zbog naglog slabljenja srca ponovo se vraća u bolnicu. Naredne godine, u toku svoje omiljene predstave Tristan i Izolda, veliki umetnik umire, bez Gale.

Napiši komentar

komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena * zvezdicom. Info Press zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara. Komentare koji sadrže govor mržnje, uvrede i psovke, kao i komentare koji se ne odnose na vest, ne objavljujemo.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Spisak dosadašnjih komentara za članak "Dalijeva Gala: Žena koja je stvorila velikana". Podelite vaše mišljenje sa nama. Pošaljite komentar klikom na dugme - napišite komentar.

Pročitaj slične vesti

Projekcija filma: „Srpska crkva od Svetog kralja Stefana Uroša Prvog do Karađorđa“

Projekcija filma „Srpska crkva od Svetog kralja Stefana Uroša Prvog do Karađorđa“ biće održana u Gradskom kulturnom centru u sredu 06. januara u 16 časova. Ulaz na projekciju je slobodan. Projekcija 5 dokumentaraca… […]

Priznanje za 30.Memorijal Nadežde Petrović

Za najbolju autorsku izložbu savremene likovne umetnosti u protekloj godini, dobio je prestižno priznanje 30.  Memorijal Nadežde Petrović pod nazivom: „Na jug, na jug! Idemo na jug!”. Priznanje  dodeljuje Društvo istoričara umetnosti Srbije. Nagrada je… […]

Klblk jedn dn, “Vranjski rečovnik” otkriva jezički mikorokosmos tog grada

Jug Srbije prepoznatljiv je po specifičnom govoru, ali malo je pisaca koji čuvaju stare reči i izraze od zaborava. Jedan od zavičajnih pisaca u Vranju je Srba Đorđević, neguje kadimlijski, pradedovski jezik kojim… […]

Pogledaj sve vesti

pretraži sajt

Zapratite nas na fejsbuku

redakcija@infopress.rs

Marketing@infopress.rs

VRATITE SE NA POČETAK STRANE
angle-double-up