Šljiva ranka se vraća u srpske voćnjake

Ako zaživi ideja Strukovne sekcije za poljoprivredu Udruženja „Unija Čačak 2000″, stare sorte šljive, koje su skoro nestale, ponovo bi se mogle naći u čačanskim voćnjacima. U planu je da se u očuvanje autohtonih sorti šljive uključe i dve vodeće naučne institucije u gradu, Institut za voćarstvo i Agronomski fakultet.

U okviru Udruženja „Unija Čačak 2000″ održan je skup čačanskih voćara i proizvođača rakije s ciljem da se sačuvaju stare sorte šljive. Na obroncima Kablara još uvek postoje takvi voćnjaci.

„U svom voćnjaku imam oko 800 stabala šljive, od toga je 200 drenovke, odnosno crvene ranke, kako je neki još zovu. Zagovornik sam da u svakom voćnjaku treba da ima starih sorata jer je od njih kvalitet rakije najbolji. Na Kablaru ima nekoliko domaćinstava u kojima se gaje stare sorte. Očekujem da će nakon ovog skupa stare sorte oživeti”, izjavio je Vladan Čvrkić, voćar i proizvođač rakije od autohtonih sorti šljive iz Rožaca sa Kablara.

Inicijativa o očuvanju starih sorti šljive u Čačku postoji već godinama. Ideja da se na jednom mestu okupe voćari, proizvođači rakija i naučni radnici rodila se kada su svi zajednički uvideli da se oplemenjivanjem biljaka ne mogu sačuvati sve njene osobine, ukus naročito.

„Pre više od 20 godina nauka je shvatila da se oplemenjivanjem šljive gube neke njene veoma važne osobine, naročito taj specifičan milje ukusa. Sazrelo je mišljenje da su ster sorte važne, ne samo zbog ekonomskog, već i sa aspekta biološke raznovrsnosti. Naučno je potvrđeno da autohtone sorte nose biohemijske i organoleptičke specifičnosti”, kazao je Velimir Mitrović, jedan od inicijatora za očuvanje starih sorti šljive.

Cilj nekoliko entuzijasta, članova „Unije Čačak 2000″, jeste da Strukovna sekcija za poljoprivredu, preraste u udruženje u kome će članovi biti naučni radnici Instituta za voćarstvo i Agronomskog fakulteta, stručnjaka za gajenje šljiva i proizvodnju rakije.

„Moj zadatak je da koordiniram kako bi ova grupa preparsla u udruženje. Institut bi trebalo da izvrši selekciju naših ahutohtonih sorti i krene sa proizvodnjom sadnog materijala, dok bi fakultet bi pratio proces proizvodnje rakije”, zaključuje Milić Popović, suvlasnik firme Interfud 60.  

Ranka je naša najznačajnija rakijska stara sorta šljive, u narodu poznata i kao šumadinka. Autohtone sorte su još i trnovača, crnošljiva, belošljiva i metlaš, a još uvek ih sporadično ima u voćnjacima Zapadne Srbije. Za sve ove sorte je katakteristično da su otpornije na bolesti u odnosu na novostvorene sorte.

#čačak, #šljive, #sorte

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.