Sa povećanjem akciza moguć nov rast cena goriva, kafe, cigareta, grejanja na gas

Vlada Srbije je od 1. februara povećala akcize na gorivo, alkoholna pića, kafu, tečnosti za punjenje elektronskih cigareta, nikotinske vrećice, duvanske prerađevine, prirodni gas za krajnju potrošnju i komprimovani prirodni gas.
Reč je o uobičajenom povećanju, jer se akcize uglavnom u februaru ili maju usklađuju sa prošlogodišnjom inflacijom. Podsetimo, inflacija u Srbiji je na kraju prošle godine iznosila 4,3 odsto.

Povećanje akciza će uticati na dalji rast cena akcizne robe i da će dodatno operetiti kućne budžete prosečnog domaćinstva u Srbiji.

Na najvećem dobitku, dodaju naši sagovornici, biće državni budžet iz kojeg će se dalje finansirati izgradnja puteva, objekata za izložbu „EXPO“ i ostalih planiranih projekata.

Koji su novi iznosi akciza?
Prema podacima iz Službenog glasnika, iznos akcize na olovni benzin porastao je sa 71,47 na 74,54 dinara po litru, zatim akciza na bezolovni benzin sada iznosi 70,11 dinara po litru, a bila je 67,22.

Vrednost akcize gasnih ulja porasla je sa 69,12 na 72,09 dinara po litru, kerozina sa 80,58 na 84,04 dinara po kilogramu, tečnog naftnog gasa sa 52,49 na 54,75 dinara po kilogramu, biogoriva i biotečnosti sa 62,54 na 65,23 dinara po litru.

Kada je reč o alkoholnim pićima, akciza na jaka alkoholna pića porasla je sa 53.746,20 na 56.057,29 dinara, na niskoalkoholna pića sa 26,89 na 28,05 dinara po litru, a na pivo sa 30,72 na 32,04 dinara po litru.

Iznos akcize na neprženu kafu iznosi 112,71 dinar po kilogramu, a bio je 108,06 dinara po kilogramu. Akciza na prženu kafu skočila je sa 135,07 na 140,88 dinara po kilogramu.

Akciza na nikotinske vrećice porasla je za 4.842 na 5.050,21 dinar po kilogramu. Iznos akcize na cigarete iz uvoza i one proizvedene u zemlji od 1. januara je 103,65 dinara po paklici, a od 1. jula ove godine ponovo će porasti na 105,40 dinara.

Nova akciza na prirodni gas za pogon vozila iznosi 1.231,32 dinara po megavat-času, a za grejanje 71,04 dinara po megavat-času. Ove akcize prošle godine iznosile su 1.180,59 dinara po megavat-času, odnosno 68,11 dinara po megavat-času.

Od 1. februara ove godine uvedena je prvi put i naplata akciza na komprimovani prirodni gas koja će iznositi 1.231,36 dinara po megavat-času.

„Svaki trošak poskupljuje robu“
Na pitanje da li će povećanje akciza uticati na povećanje cena ove robe, profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić rekao je za Danas da svako povećanje bilo kog troška, što akcize svakako jesu, mora u većoj ili manjoj meri da poveća i cene robe.

„Generalno nema nikakve dileme da bilo kakvo povećanje cena, odakle god da dolazi, da li je na to uticala država kroz povećanje akciza, poreza na promet ili su uticali trgovci zbog marže ili su uticali proizvođači zbog porasta troškova, to utiče i na krajnju cenu“, rekao je Savić.

Ističe da država kada donosi budžet procenuje u odnosu na rashode koliko joj je novca potrebno i za redovna finansiranja, kao što su na primer isplate penzija i plata u javnom sektoru, ali i finansiranja izgradnje infrastrukturnih projekata.

„Kada je visoka investiciona aktivnost, na primer grade se putevi, gradi se sada EXPO, država u takvim situacijama može da povećava svoje prihode povećavajući akcize ili poreze kako bi finansirala izgradnju“, naveo je Savić.

Međutim, upozorava da država mora dobro da balansira između investicija, odnosno novca koji se ulaže u infrastrukturne projekte, i toga da povećanje akciza, poreza i ostalih nameta ne ugrožava životni standard građana.

„Teško da će neki trgovac da smanji svoju maržu, a da prihvati povećanje akcize“, ukazao je Savić i dodao da i trgovci, osim države, moraju da vode računa i da ne podižu cene iznad onoga koliko je država podigla.

„E sada, problem je kod nas što mi imamo dominantne trgovce koji mogu da se dogovaraju, kako je to i ustanovljeno, jer nema konkurentske borbe među njima da se oni bore za potrošača, a jedan od načina borbe je snižavanje cena. Kada to izostane, kada nema tržišne bore, nego ima dogovaranja ili sleđenja što rade manji trgovinski lanci, onda dobijemo u prodavnicama takve cene kakve dobijemo“, objasnio je Savić za Danas.

Na pitanje da li u novembru možemo ponovo očekivati povećanje akciza, Savić kaže da je to trenutno teško proceniti i dodaje da ne veruje da će država na takav način ići sa obezbeđivanjem sredstava u budžetu.

„Država mora da vodi računa, naročito zbog složenih okolnosti koje danas imamo. Imate neke zahteve koji su politički, a kada povlačite u ekonomskom smislu poteze koji značajno utiču na standarad i građana i trgovca i proizvođača onda naravno to je još jedan razlog za nezadovoljstvo“, rekao je Savić.

Zbog toga je uveren da država neće do kraja godine ponovo podizati akcize, već da će se za planirane investicije zaduživati.

I ekonomista Saša Đogović smatra da nema nikakve dileme da će povećanje akciza uticati na rast cena svih akciznih proizvoda.

„Treba imati u vidu da je cena kafe dodatno porasla zbog rasta cena na berzi usled nepovoljnih vremenskih prilika koji su smanjili ponudu kafe na svetskom tržištu, što je dodatno povećalo cenu kafu i na našem tržištu, a akcize će to dodatno da opterete“, dodaje Đogović.

Svakako će, kako kaže, na ovaj način budžet biti na dobitku, ne samo zbog akciza na kafu, već i akciza na gorivo, jer je tu, ističe, glavni generator punjenja budžeta.

#akcize, #povećanje, #rastcena

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.