Održan Prvi nacionalni sastanak o krompiru u Srbiji u Guči

U organizaciji Udruženja za krompir Srbije, u Guči je u petak, 8. avgusta, na dan
svečanog otvaranja 64. Dragačevskog sabora trubača, održan prvi nacionalni
sastanak o krompiru. Subvencionisanje korisnika sertifikovanog semena
krompira, prelevmani na uvoz konzumnog krompira i sezonske carine bile su samo
neke od tema ovog nacionalnog skupa o krompiru.
Pored rukovodstva Udruženja za krompir Srbije: prof. dr Zorana Broćića,
predsednika Skupštine, Boža Ivanovića, potpredsednika Skupštine, Živojina
Bijelića i dr Živka Bugarčića, predsednika i potpredsednika Izvršnog odbora,
Stevana Beljanskog i Mirka Gligorića, članova Izvršnog odbora, Milića
Domanovića, potpredsednika Nadzornog odbora i Dušan R. Ivanović, sekretara
Udruženja, prof. dr Gorana Dugalića sa Agronomskog fakulteta u Čačku,
proizvođača, trgovaca i uvoznika krompira iz Bačkog Maglića, Despotova,
Pivnica, Krupnja, Čačka, Zablaća, Kraljeva i Dragačeva, sastanku su
prisustvovali i Željko Radošević, državni sekretar u Ministarstvu
poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS, predstavnici JVP „Srbijavode“
Ivan Petrović, glavni inženjer za zaštitu od spoljnih voda, erozije i bujica i
Đurđa Bogićević, samostalni inženjer za vodno dobro, vodni režim i vodna akta,
oboje iz Radne jedinice Čačak, kao i predstavnici lokalne samouprave. Skupu je
trebalo da prisustvuje i predstavnik Ministarstva unutrašnje i spoljne
trgovine Republike Srbije, koji je iz objektivnih razloga otkazao svoj dolazak u
Guču.

Skup je otvorio prof. dr Zoran Broćić, podsetivši prisutne da je 1954. godine u
Guči osnovana Ogledna stanica za selekciju i proizvodnju krompira, koja nakon
određenog perioda rada prerasla u Zavod za krompir, da bi kasnije promenila
naziv u Centar za krompir. Tih davnih godina trasirani su dobri preduslovi za
stručni i naučni razvoj proizvodnje krompira. Kao rezultat selekcionog rada
Zavoda za krompir u Guči stvorene su četiri sorte krompira: „Dragačevka“ i
„Jelica“ 1975, „Univerzal“ 1994. i 1997. „Hibrid 8614“ 1997. godine.
Održavanjem prvog nacionalnog skupa o krompiru nastavlja se tradicija iz
sedamdesetih godina, kada su prvog dana Dragačevskog sabora trubača u Guči
održavani sastanci Savezne grupacije Jugoslavije za proizvodnju i promet
krompira, na kojima su se okupljali proizvođači, prerađivači i trgovci koji su
razgovarali o stanju u ovoj oblasti proizvodnje, kako bi se na osnovu relevantnih
podataka određivale otkupne cene krompira. Očigledno je da su nam ovakvi
skupovi danas i te kako potrebni, kako bismo razrešili probleme sa kojima se
susrećemo u ovoj oblasti – napomenuo je dr Broćić.
U ime lokalne samouprave, učesnike skupa je pozdravio Miloš Jovičić,
potpredsednik Opštine Lučani, ističući da je ove godine u opštinskom budžetu za
direktnu podršku poljoprivredi, što uključuje i proizvođače krompira,
planirano 60 miliona dinara i da će ovakva praksa biti nastavljena i u narednom
periodu.

Zbog značaja krompira u ishrani stanovništva, Ujedinjene nacije su proglasile
maj za Svetski dan krompira. Grupa stručnjaka za krompir uz podršku brojnih
privrednih organizacija iz Srbije, prošle i ove godine je u Guči organizovala
Prvo i Drugo obeležavanje Svetskog dana krompira u Srbiji. Ove godine na
Drugom o obeležavanji Svetskog dana krompira u Srbiji, osnovano je
reprezentativno Udruženje za, krompir Srbije sa 70 organizacija iz centralne
Srbije, Vojvodine, Kosova i Metohije i ovaj sastanak je prva aktivnost
novoosnovanog Udruženja – istakao je Dušan R. Ivanović, sekretar Udruženja za
krompir Srbije.
Milić Domanović, v. d. direktora Centra za krompir iz Guče i nekadašnji zamenik
predsednika Skupštine Savezne grupacije za unapređenje proizvodnje, prerade i
prometa krompira Jugoslavije iz 1980-tih godina, istakao je da je osnivanje
Udruženja za krompir Srbije bilo preko potrebno, između ostalog, i zbog
organizovanja ovakvih sastanaka, na kojima se otvaraju ključna pitanja o
proizvodnji ove značajne poljoprivredne kulture. On je naveo da su gotovo
nestale sve domaće srpske sorte krompira na tržištu, jer nisu izdržale
konkurenciju uvoznih i da izuzetak predstavlja „Dragačevski mesečar“, koji je
ozdravljen u Centru za krompir.
Sve veći problem u proizvodnji predstavlja suša, zatim uvoz semenskog,
konzumnog i industrijskog krompira, pomfrita, skroba i drugih proizvoda od ove
povrtarske kulture, u vrednosti od oko 80 miliona evra godišnje. Sa druge
strane, izvoz naše zemlje, u prvom redu čipsa i drugih proizvoda od krompira
iznosi oko 60 miliona evra, pa tako nastaje spoljnotrgovinski deficit Srbije
od 20 miliona evra – zaključio je Domanović.
Srbija je poslednjih godina postala redovan uvoznik više od 40.000 tona
konzumog, ali i industrijskog krompira za potrebe prerade u čips, jer fabrikama
nedeostaje skoro 20.000 tona sirovine. Cene na domaćem tržištu su prilično
mirne, a kvalitetan krompir proizvođači prodaju na veliko za 35 do 45 dinara po
kilogramu. Sa ovim cenama mogu biti zadovoljni samo proizvođači koji imaju
prinose preko 35 tona krompira po hektaru, a takvih proizvođača je malo. Nema
sumnje da će potrebe za uvozom konzumnog krompira ponovo premašiti 40.000 tona,
ali se nameće pitanje odakle će se krompir uvoziti i po kojim cenama. Nije
sporno da li tržištu Srbije treba krompir iz uvoza, već da li za koliko-toliko
zaustavljanje daljeg pada domaće proizvodnje treba uvesti prelevman ili
ograničenu sezonsku carinu na recimo period oktobar-januar, ili oktobar-
februar kako bi se domaća proizvodnja u kraćem periodu od 4-5 meseci zaštitila
od robe koja dolazi sa razvijenih tržišta gde su proizvođači pre više godina uz
podsticaje izuzetno dobro opremljeni sa mehanizacijom i skladištima, a uz to
imaju i neuporedivo povoljnije klimatske i meteorološke prilike za
proizvodnju krompira. Prema sadašnjim procenama vrlo je moguće da će se u
zemljama severo- zapadne Evrope, Poljske i Belorusije krompir nuditi po
damping cenama, odnosno znatno nižim od cene koštanja – objasnio je dr Živko
Bugarčić.
A da postoje veliki problemi u proizvodnji krompira naveo je i
poljoprivrednik Dejan Vučković iz Zablaća koji uzgaja krompir na oko 15 hektara.
Nekontrolisani uvoz krompira je okarakterisao kao najveću opasnost za ratare,
kao i sve izrazitiji uticaj klimatskih promena, koje uzimaju sve veći danak ovoj
proizvodnji.
Željko Radošević, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, zahvalio se
organizatorima na pozivu na ovako reprezentativan sastanak i istakao:
”Proizvodnja krompira u Srbiji zauzima 1/3 od svih povrtarskih useva i krompir
je važan proizvod za prehrambenu sigurnost našeg stanovništva. U ovoj godini
nije bilo dovoljno novca za subvencije korisnika sertifikovanog semena
krompira i radićemo zajedno na tome da se subvencije uvedu za narednu godinu.
Treba se bliže upoznati sa uslovima prelevmana i sezonskih carina, pre nego se
podnesu određeni zahtevi nadležnoj instituciji za zaštutu domaće proizvodnje i
potrošnje krompira. Podržavam da ovakav sastanak o krompiru u Srbiji bude
tradicionalan za vreme održavanja Dragačevskog sabora trubača u Guči. Pozivam
Udruženje za krompir Srbije da Ministarstvu poljoprivrede dostavi izveštaj sa
predlogom konkretnih mera za poboljšanje položaja proizvodnje i prometa
krompira u Srbiji”.
Državni sekretar Radošević je odgovarao na brojna pitanja i predloge učesnika
sastanka o mogućnostima pomoći Ministarstva poljoprivrede u zaustavljanju
smanjenja površina pod krompirom u Srbiji, problema u zabrani korišćenja
pesticida u zaštiti krompira od bolesti i štetočina, visokih taksi na prijavu
semenske proizvodnje krompira, problema sa velikom sušom…
Predstavnici „Srbijavoda“ Ivan Petrović i Đurđa Bogićević su istakli da je
jezero „Goli Kamen“ u Vučkovici izgrađeno za vodosnadbevanje dragačevskih
naselja, da ima kapcitet od oko milion kubnih litara vode, ali da do sada nije
korišćena voda iz njega, jer su žitelji priključeni na rzavski sistem
vodosnabdevanja. Postoji tehnička mogućnost korišćenja vode iz jezera za
navodnjavanje poljoprivrednih kultura, ali da bi se to realizovalo, pored
inicijative Udruženja za krompir Srbije, za dalji razvoj aktivnosti na ovakvom
projektu trebalo bi da se uključi lokalna samouprava. Takođe, kako je navedeno,
postoji i tehnička mogućnost stvaranja akumulacije u gornjem toku reke Bjelice,
koja bi imala ulogu zaštite od poplava, a voda iz nje bi mogla da se koristiti za
navodnjavanje poljoprivrednih kultura. Za ovakve projekte postoji Abu Dabi
razvojni fond, kao i drugi izvori finansiranja, a za to su potrebni projekti i
rešeni imovinsko pravni odnosi. Rukovodstvo „Srbijavoda“ poziva
predstavnike iz Dragačeva i drugih mesta u Srbiji na razgovor o potencijalnim
projektima vodosnadbevanja i navodnjavanja, rečeno je na skup

#guča, #krompir, #prvinacionalnisastanak, #srbija

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.