Obradović je Ostoji samo rekao – Ja sam od sada trener Partizana: Nije bilo potrebe da se vraćam, nisam ni odlazio

U trenucima kada je krajem juna objavljeno da je Željko Obradović odlučio da se vrati u Srbiju i preuzme Partizan, potvrđena je još jedna teorija o njegovoj velikoj ljubavi prema crno-belima.

Detalji ugovora nikome nisu bili potrebni, reč je o potvrdi velikih osećanja prema klubu sa kojim je podigao prvu titulu šampiona Evrope. 

A kako su zapravo tekli njegov transfer u Partizan i pregovori sa predsednikom Ostojom Mijailovićem, otkrio je u novom intervjuu za “Nedeljnik”.

Pre same priče o Partizanu, Obradović je komentarisao ponudu iz NBA lige i odluku da je odbije, jer su danas njegove ambicije – Partizan.

– Poznata je priča da sam u Huventud iz Partizana otišao kada me je Kićan pitao da li hoću da živim od vazduha, pošto u Partizanu nema para. Ja sam, potpuno sam iskren, razmišljao da ću zauvek ostati ovde. Nisam razmišljao o odlasku. I zato nije bilo potrebe da se vraćam. Nisam ni odlazio. Kada je počelo o tome da se priča, bio sam na svadbi baš kod Kićanovog sina. Tada me zove sin i pita da li je to istina. Rekoh mu: “Pobogu, Đorđe, pa tebi bih prvom javio.” I vrzmalo mi se po glavi od tog trenutka. Razmišljao sam o tome da li mi to treba. I mnogo češće, da li to želim. Kada sam shvatio da želim, rekao dam sebi: pa dobro, uradi onda to. Šta čekaš?! U međuvremenu me je pozvao Ostoja i rekao da takvi napisi nemaju nikakvog smisla i da bi trebalo da se vidimo. Tu sam bio saglasan sa njim. 

– Seli smo i ja sam ga pitao: “Šta ti hoćeš od mene?” On mi je odgovorio: “Želim da budeš trener Partizana.” Na moja tri zahteva u prva tri minuta on je potvrdno odgovorio i ja sam mu samo rekao – u redu, ja sam od sada trener Partizana. Gledao me je frapirano. Bila je tu i jedna druga stvar koja je sigurno uticala na moju odluku – kazao je Obradović, pa obrazložio koja:

– Beograd. On je moje opredeljenje. Nešto što bilo kakav novac isključuje iz računice. To je prilika da ponovo radim u klubu koji najviše volim, u gradu koji osećam svojim, okružen ljudima koji me vole.

Govorio je Obradović o filozofiji velikih trenera, te istakao da je Majkl Meloun prepoznao kako da razvija sposobnosti kod Nikole Jokića, koga smatra genijem. U Evropi je pak još odavno postojao  jedan čovek takvih ideja  – Dule Vujošević. A da li u Partizanu ima mesta za čoveka kome “grobari” i dan-danas kliču?

– Ove naše prostorije su nedovršene, ali će uskoro svi radovi biti okončani i ovo će postati mesto gde će se okupljati partizanovci sa velikim P. Ljudi koji su uložili svoj život u ovaj klub. Želja mi je da tu pijemo prvu jutarnju kafu, da tu razgovaramo o košarci i sledećim potezima. I naravno da su tu dobrodošli svi ljudi koji su odani Partizanu, a među njima je bez dileme i Dule Vujošević. O konkretnoj filozofiji za njega ja lično nisam razmišljao jer mi je kao njegovom prijatelju bilo važnije da se on oporavi i da bude dobro. Išao sam da ga posetim u Isntabulu tokom lečenja i drago mi je što sada izgleda bolje. Uostalo, pitanje da li u ovom Partizanu ima mesta za Duleta Vujoševića upravo je pitanje za njega – da li bi on voleo da radi u ovom Partizanu?

Pomenuo je Obradović i njihov prijateljski odnos, koji datira još od Željkovog dolaska među crno-bele, i istakao da su se u sekundi prepoznali:

– Od tada do danas naš odnos je ostao isti. To je čovek koji je mnoge stvari u košarci uradio prvi i čovek koji je dokazao svoj odnos prema Partizanu toliko puta. Vodio je i borbu koja je prevazilazila granice košarkaškog terena.

#željkoobradović

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.