Ni posle 8 godina svi Srbi nemaju izabranog lekara

Ni posle više od 8 godina kako je u Srbiji uveden izabrani lekar, njega nemaju svi građani Srbije. To je dokazalo Istraživanje o zdravlju stanovništva u 2019. godini, koje je uradio Republički zavod za statistiku Srbije, u saradnji sa Institutom za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.

Istraživanje je pokazalo i da je više od polovine Srbije prekomerno uhranjeno, da nam deca slabo jedu voće i povrće, da se malo dece bavi fizičkim aktivnostim, kao i malo žena ide na skrinige.

Ovo istraživanje je urađeno anketiranjem 14.643 ispitanika i to, 13.178 starosti 15 i više godina, i 1.465 dece uzrasta od 5 do 14 godina u 5.114 domaćinstava. Konačni rezultati biće objavljeni u aprilu aprilu 2021. godine.

Ono je pokazalo da izabranog lekara opšte medicine ili pedijatra u državnoj zdravstvenoj ustanovi imalo 90,6 stanovnika, dok 5,6 odsto navelo da ima izabranog lekara u privatnoj praksi.

Zabrinjava podatak da svaki osmi stanovnik, odnosno 11,8 odsto njih, u regionu južne i istočne Srbije nema izabranog lekara u državnoj zdravstvenoj ustanovi – navodi se u rezultatima ovog istraživanja.

Kada je o zubarima reč, izabranog stomatologa ima tek 28,5 odsto stanovništva, što je manje od trećine, a Srbi radije idu kod privatnog. Naime, šest puta više njih izabralo je stomatologa u privatnoj praksi – 86,2 odsto, nego u državnoj zdravstvenoj ustanovi – 13,8 odsto.

Tek svaki treći stanovnik Srbije, tačnije 39,4 odsto, posetio je izabranog stomatologa u godini koja je prethodila Istraživanju – pokazuju podaci.

U godini koja je prethodila istraživanju, nešto manje od dve trećine stanovništva (64,9 odsto) posetilo je lekara opšte medicine ili pedijatra, dok je 41,3 odsto bilo kod lekara specijaliste.Dve trećine stanovništva smatralo je da je dobrog zdravlja, i to znatno više u Beogradu i u populaciji radno aktivnog stanovništva. Sa druge strane, svaki deseti stanovnik ocenio je svoje zdravlje kao loše.

Znatno više u populaciji starosti 65 i više godina – 27,4 odsto, i to u južnoj i istočnoj Srbije  13,5 odsto. Muškarci su imali pozitivniju sliku o svom zdravlju u odnosu na žene. 71,3 odsto muškaraca ocenilo je svoje zdravstveno stanje kao dobro, a to je učinilo 62,1 odsto žena. Da ima neku dugotrajnu bolest ili zdravstveni problem kazalo je 43,6 odsto, dok je 20,3 odsto izjavilo da je u poslednjih šest meseci bilo zbog toga ograničeno u obavljanju svakodnevnih aktivnosti – pokazuju rezultati o zdravlju stanovništva.

Pet najučestalijih bolesti ili stanja koja su mučila odrasle bili su visok krvni pritisak (31,4 odsto), bol u donjem delu leđa (18,2 odsto), bol u vratnom delu kičme (12,8 odsto), povišen holesterol (11,5 odsto) i koronarna bolest ili angina pektoris (9,4 odsto). 8,3 odsto njih je mučila šećerna bolest, a 7,5 odsto alergija.

Znatno više su ove hronične bolesti mučile žene, osim dijabetesa.

– Zbog ličnih zdravstvenih problema sa posla je odsustvovalo svako šesto zaposleno lice (16,4 odsto), a prosečno odsustvovanje sa posla je iznosilo 37 dana. Žene su češće i odsustvovale sa posla zbog zdravstvenih problema, njih 19,6 odsto, i stanovnici Beograda – 19,1 odsto – pokazalo je istraživanje o zdravlju stanovništva Srbije u 2019. godini.Prema rezultatima Istraživanja, tek svaka treća žena (34,6 odsto) izjavila je da je u toku života obavila mamografski pregled dojki. Nešto su bolji rezultati kada govorimo o ranom otkrivanju karcinoma grlića materice. 

 U ciljnoj populaciji za rano otkrivanje raka dojke, od 50 do 69 godina, mamografski pregled u poslednje dve godine uradilo je 30,1 odsto žena. Najveći obuhvat žena ovim pregledom bio je u Vojvodini – 35,5 odsto. Preventivni pregled za rano otkrivanje karcinoma grlića materice (Papanikolau test) u poslednje tri godine koje su prethodile Istraživanju obavilo je nešto manje od dve trećine žena (67,4 odsto) žena starosti od 25 do 64 godine – pokazuju rezultati istraživanja.

Istraživanje je pokazalo da je svakodnevno ili povremeno puši 31,9 odsto stanovnika starosti 15 i više godina. Svakodnevno je pušio svaki četvrti stanovnik Srbije, i dalje je veći procenat pušača među muškarcima. U populaciji mladih starosti od 15 do 19 godina svaki sedmi (14,4 odsto) izjavio je da konzumira neki od duvanskih proizvoda.Na osnovu izmerene vrednosti indeksa telesne mase, u Srbiji je 2019. godine bilo 40,4 odsto normalno uhranjenog stanovništva, dok je nešto više od polovine (57,2 odsto) bilo prekomerno uhranjeno, odnosno predgojazno (36,4odsto) i gojazno (20,8 odsto).

U 2019. godini tek svaki treći stanovnik starosti 15 i više godina hodao je u kontinuitetu manje od pola sata dnevno. Navika dnevnog pešačenja je zastupljenija kod muškaraca nego kod žena.

Sa druge strane, dve petine stanovništva (41,1 odsto) prilikom obavljanja bilo kakvog posla uglavnom sedi ili stoji, a to je zastupljeno više kod žena.

Istraživanje je pokazalo da svako drugo dete u Srbiji uzrasta od 5 do 14 godina svakodnevno konzumira voće (52,3 odsto) i povrće (53,9 odsto), dok ostala deca voće i povrće konzumiraju nedovoljno ili ga nikada
ne konzumiraju.

Više od četiri petine dece ovog uzrasta (82,5 odsto) svakodnevno konzumira bar jednu šolju mleka ili mlečnih proizvoda – jogurt, kiselo mleko, bela kafa ili kakao.

Nešto više od dve trećine, 68,5 odsto, bavi se najmanje jednom nedeljno rekreativnim fizičkim aktivnostima u slobodno vreme, odnosno van školskih aktivnosti.

#istraživanje, #izabrani lekar

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.