“Miholjsko leto” za kraj septembra i početak oktobra

Meteorolog Nedeljko Todorović rekao je  da će poslednjih dana septembra i početkom oktobra maksimalne temperature biti iznad dvadeset pet stepeni. To odgovara kriterijumima letnjih temperatura – to je ono što se naziva “miholjsko leto”, rekao je Todorović i najavio da se prvi mraz može očekivati sredinom oktobra . Doktor Petar Otašević iz Instituta Dedinje je istakao da nagle promene temperature mogu predstavljati dodatno opterećenje za organizam.

Jesen je počela jutros u dva časa i pet minuta, a ovo jutro donelo je znatno niže temperature u odnosu na prethodne dane. Posle dugog, toplog i veoma sušnog leta, pred nama je period koji često donosi velike temperaturne oscilacije – od svežih i prohladnih jutara do znatnog zagrevanja tokom dana.

Meteorolog Nedeljko Todorović je objasnio da će temperature u narednom periodu postepeno opadati, u skladu s kalendarom.

“Sunce nisko na nebu slabije zagreva površinu tla, samim tim i prizemni vazduh, tako da temperature padaju polako”, rekao je.

Prosečna maksimalna temperatura početkom septembra iznosila je oko dvadeset šest stepeni, krajem meseca biće oko dvadeset dva, a u oktobru će se kretati od dvadeset jedan do petnaest stepeni, pri čemu je oktobar mesec s najizraženijim padom prosečnih temperatura. Pad će se nastaviti i u novembru, sa petnaest na devet, odnosno osam stepeni.

Kada je reč o dnevnim temperaturnim oscilacijama, Todorović kaže da one zavise od stanja atmosfere – veće su po vedrom i sunčanom vremenu, a manje kada ima oblaka i kiše, a razlikuju se i po nadmorskoj visini i naseljenosti mesta.

Prvi sneg pred početak jeseni

Na pitanje kako objašnjava da je, samo dan pre početka jeseni, zabeležen snežni pokrivač, odgovorio je da vremenske prilike ne idu strogo po astronomskom kalendaru.

“Mi računamo septembar u meteorologiji i klimatologiji, septembar je prvi jesenji mesec. Decembar je prvi zimski mesec, a sneg prosečno padne krajem novembra”, objasnio je, dodajući da razlika prosečne temperature u našem podneblju iznosi deset stepeni, što čini ovakve oscilacije očekivanim.

Najavio je da prva nedelja jeseni neće biti previše promenljiva, već da će karakter vremena biti uglavnom stabilan.

“Svaki peti ili šesti dan bude neko prolazno zahlađenje s nešto malo kiše, ali tri-četiri dana uzastopno je ipak prijatno, toplo i sunčano vreme”, rekao je, najavivši da će poslednjih dana septembra i početkom oktobra maksimalne temperature biti iznad dvadeset pet stepeni, što odgovara kriterijumima letnjih temperatura – najava onoga što se naziva “miholjsko leto”.

Na pitanje da li će jesen biti toplija u odnosu na prosek, odgovorio je da se očekuje nastavljanje trenda nadprosečnih temperatura iz prethodnih meseci, te da se sredinom oktobra, posebno u manjim mestima i okolini Beograda, očekuje prvi mraz, dok bi se u drugoj polovini novembra mogao pojaviti i sneg.

“Sad je vrlo brz prelazak iz letnje situacije ka zimi”, zaključio je Todorović.

Nagle promene vremena i organizam

Doktor Petar Otašević iz Instituta Dedinje je istakao da nagle promene temperature mogu predstavljati dodatno opterećenje za organizam. “Naš organizam to percipira kao situaciju na koju treba da se navikne i mi normalno imamo odgovarajuće fiziološke mehanizme kojima se naše telo prilagođava promeni temperature”, objasnio je.

Posebno su ugrožene starije osobe, deca i ljudi sa hroničnim bolestima, kod kojih su mehanizmi adaptacije usporeni.

Savetuje da se u ovakvim periodima prilagodi način oblačenja, da se, ukoliko smeta niska jutarnja temperatura, izbegava izlazak u ranim jutarnjim časovima, a da se redovna terapija, posebno kod osoba lečenih od hipertenzije, usklađuje isključivo u dogovoru s lekarom.

“Mi svake godine prolazimo manje-više kroz iste ili slične scenarije, tako da se dogovorite unapred”, naglasio je Otašević, podsećajući da su mnogi pacijenti tokom leta smanjivali terapiju zbog niskog pritiska, pa je sada treba ponovo prilagoditi.

Lekar savetuje da svako “sluša svoje telo” i obrati pažnju na simptome poput umora, vrtoglavice, nesvestice ili bolova u grudima, koji su češći upravo u prelaznim periodima između godišnjih doba, i da u slučaju takvih tegoba potraži sistematski pregled.

Kada je reč o povratku fizičkoj aktivnosti posle leta, preporučuje postepenost, a osobama starijim od četrdeset godina, ili onima sa faktorima rizika za kardiovaskularne bolesti, savetuje prethodnu konsultaciju s lekarom. Osobama s hipertenzijom preporučuje češće merenje pritiska, posebno ako osete glavobolju u predelu potiljka, zvonjenje u ušima ili vrtoglavicu, jer to može biti znak skoka pritiska.

#jesen, #miholjskoleto, #oktobar, #septembar

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.