Raspisan Javni poziv za premiju za mleko za prvi kvartal 2026. godine

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja raspisuje Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na premiju za mleko za prvi kvartal 2026. godine.

Zahtevi se podnose u periodu od 15. aprila do 15. maja 2026. godine, zaključno, putem platforme eAgrar, odnosno portala ePodsticaji.

Pravo na premiju za mleko ostvaruje pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva pod uslovom da je pre podnošenja zahteva za premiju za mleko po ovom Javnom pozivu u Registru poljoprivrednih gazdinstava izvršio obnovu registracije za 2026. godinu.

Premija se ostvaruje za kravlje, ovčije i kozje sirovo mleko proizvedeno i isporučeno u prvom kvartalu 2026. godine, odnosno u periodu od 1. januara do 31. marta 2026. godine.

Posle tri teške godine, voćnjaci se bude – bez mraza na vidiku, raste nada u dobar rod

Nakon nekoliko godina u kojima vremenske prilike nisu išle na ruku voćarima, ove zime i proleća bilo je dovoljno padavina i snega, a temperatura vazduha tokom aprila nije išla u debeli minus. Stručnjaci veruju da je rizik od kasnih prolećnih mrazeva prošao, dok će voćari s pažnjom gledati prognozu i narednih petnaestak dana. I jedni i drugi nadaju se dobrom rodu.

Za razliku od prethodne tri godine, šljivik Voja Tošovića, ove godine mogao bi da donese zavidan rod.

“Mi smo prethodne tri godine imali velike probleme sa kasnim prolećnim mrazevima i snegom koji je padao dok je šljiva bila u cvetu, tako da smo imali stopostotnu štetu na zasadu šljive. Ove godine, za sad, je sve u redu. Bila je temperatura minus jedan. Srećom, oštećenja nismo imali“, kaže ovaj voćar iz sela Radaljevo kod Ivanjice.

Tošović pod šljivom ima jedan hektar. Voćke su precvetale i formiraju se plodovi. Gotovo svakodnevno ovaj domaćin je u voćnjaku.

“Pratimo prognozu za naredni period. Ne bi valjalo da bude nekih mrazeva. Još petnaestak dana postoji rizik, ne možemo mirno da spavamo. Šljivu smo u cvetu prskali protiv monilije, kada se oplodi 80 posto cvetova ide zaštita od ose. Tu su i međuredna obrada i tarupiranje“, objašnjava Tošović.

Osim šljive ovaj voćar gaji i malinu na oko 30 ari.

“Zasadi maline su u korektnom stanju, jer sam prethodne godine imao sisteme za navodnjavanje. Izdanci su lepo izrasli. U malinjacima radimo održavanje, idu tretiranja. Sledi prvo skidanje izdanaka“, kaže.

U narednom periodu voćke treba zaštititi od gljivičnih oboljenja

I stručnjaci potvrđuju da je ova godina do sada mnogo povoljnija za voćare od prethodnih kada su oybiljne proizvodne površine zbog loših vremenskih uslova ostajale bez roda. Iako postoji veliki rodni potencijal, u određenim regionima bilo je štete, pre svega, na kajsiji, breskvi i ranim sortama šljive. Ipak, ako ne bude mraza u narednom periodu treba se nadati dobroj rodnoj godini.

“Budući da su tokom dužeg dela cvetanja kajsije, breskve i šljive bili prisutni velika količina padavina, niže temperature i visoka vlažnost, proizvođači posebnu pažnju moraju da posvete zaštiti, pre svega, od gljivičnih oboljenja, kao što je monilinija, koja nije specifična samo za šljivu, već i za drugo voće“, kaže Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo Čačak.

Zaštita se, upozorava, mora raditi u skladu sa dobrom proizvođačkom praksom.

“Moraju se primenjivati preparati koji u sebi sadrže dozvoljene aktivne materije, da nam se ne bi dešavalo, kao što je bilo ranije slučajeva, da se u našem voću koje je izvoženo identifikuju aktivne materije koje nisu dozvoljene za primenu“, navodi.

Malina, kupina i borovnica se dobro razvijaju

Zasadi jagodičastog voća su u veoma dobrom stanju.

“Maline i kupine su u odličnoj kondiciji uprkos hlorozi na listovima zbog nedovoljno svetlosti i temperature. I zasadi borovnice, u čijoj proizvodnji smo za kratko vreme postali ozbiljna sila u Evropi, ne samo po količini, već i po kvalitetu, su veoma lepi, tako da proizvođači mogu da očekuju uspešnu sezonu“, kaže Leposavić.

Ako izostanu mrazevi do kraja aprila treba očekivati dobar rod voća

Profesor Zoran Keserović podseća da smo početkom zime, prvi put u proteklih 10-ak godina, imali dovoljno padavina i snega. Faktori koji su do sada najviše uticali na smanjenje prinosa kod voća bili su niske temperature, pozni prolećni mrazevi, grad, suša i olujni vetrovi.

“Ove godine realno velika pretnja je bio mraz koji smo imali, ali, srećom, on nije naneo značajnije štete. Na nekim lokalitetima se spuštao do minus tri stepena. Jedino je u Subotičko-horgoškoj peščari došlo do delimičnog izmrzavanja kajsije, crvenog delišesa i višanja“, objašnjava profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Smatra da je glavna opasnost za voće prošla.

“Od svih faktora koji utiču na prinos, sigurno 60 do 70 odsto otpada na pozne prolećne mrazeve. Naravno, dešava se i da u trećoj dekadi aprila bude mrazeva, ali na osnovu prognoza mislim da nećemo imati tu opasnost ove sezone“, navodi.

Lepo vreme će izmamiti pčele koje treba da opraše jabučaste voćne vrste

Voćke su se, kaže, dobro pripremile za ovu sezonu, jer je prošle godine bila mala rodnost. Proizvedeno je oko 1.050.000 tona svih vrsta voća, što je za preko 400.000 tona manje u odnosu na višegodišnji prosek.

“Tamo gde je bilo leta pčela u vreme cvetanja kajsije, bilo je veliko zametanje. Kod jabuke koja je sada u punom cvetanju je problem to što na nekim lokalitetima, zbog niskih tempeartura, nema leta pčela, a proizvođači nemaju naviku da unose bumbare. Dobro je što je malo ugrejalo, pa to cvetova što je ostalo kod jabuke, višnje i kruške može da se dobro opraši i oplodi. Nekada je dovolno jedno popodne da se oprašivanje uradi dobro“, objašnjava Keserović.

Voćari moraju da se trude da proizvedu voće ekstra kvaliteta

Kod kajsije, trešnje i šljive sada je teško raditi proređivanje plodova, jer se to radi u cvetu.

“Kod jabuke sledi proređivanje u fazi cvetanja i precvetavanja, jer se mora ići na kvalitet. Zbog celokupne situacije na Bliskom istoku i Ukrajini malo je prodaja jabuke stala. Proizvođači moraju da budu svesni da im je u ovakvim uslovima potreban ekstra kvalitet plodova“, kaže Keserović.

Profesor Keserović očekuje da će ove godine dobru cenu imati borovnica i višnja, jer je potražnja velika, a smrznute robe nema dovoljno. Takođe, i kod oraha i kruške očekuje više cene. Za ostale voćne vrste smatra da bi cena mogla biti niža nego lane. Zbog toga savetuje prerađivačke kuće da se dobro pripreme i da otkupe što više tog voća, kako pomogle domaćim voćarima.

Utrošena planirana sredstva za gradske subvencije poljoprivrednicima, stiglo oko 800 zahteva

Za 14 dana koliko je bio otvoren Javni poziv za realizaciju programa podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja grada Užica za 2026. godinu podneto je oko 800 zahteva, čime su utrošena planirana sredstva za tu namenu u iznosu od 52 miliona dinara.

Najveće interesovanje kao i prethodnih godina vladalo je za nabavku poljoprivredne mehanizacije. Poljoprivrednici, koji nisu uspeli da ovo pravo ostvare kod grada, moći će da konkurišu kod Ministarstva poljoprivrede, gde se uskoro očekuje raspisivanje javnog poziva.

Podsetimo, javni poziv za gradske subvencije raspisan je 2. aprila ove godine, poljoprivredni proizvođači mogli su da uz podršku grada nabave mehanizaciju, opremu za plasteničku proizvodnju, sisteme za zalivanje i zasenu, umatičena grla i sadnice.

Subvencija je 50 odsto od iznosa investicije, a maksimalno 450 hiljada dinara po svim merama, osim za mlade do 40 godina, žene nosioce poljoprivrednih gazdinstava, kao i one koji plaćaju poljoprivredno osiguranje, gde grad daje subvencije u procentu od 70 odsto ukupne investicije.

U narednom periodu uslediće potpisivanje ugovora i isplata subvencija.

Istekao rok za podnošenje prijava za podsticaje po hektaru

Prvog aprila istekao je javni poziv za podnošenje zahteva za podsticaje po hektaru raspisan 2. marta. Novinu u poređenju sa prošlom godinom predstavlja obaveza pravdanja utrošenih sredstava za repromaterijal.

Kako smo ranije informisali poljoprivrednici su mogli da podnose prijave na javni poziv za osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji za 2026. godinu elektronski, putem ePodsticaja na portalu eAgrar. Iznos podsticaja je 18.000 dinara po hektaru za površine do 100 hektara.

Izmenama Pravilnika u biljnoj proizvodnji definisano je pravdanje podsticaja po hektaru, odnosno korisnici su dužni da primljena sredstva opravdaju računima za repromaterijal kao što su seme, đubrivo i zaštitna sredstva. “Naš cilj je da sredstva stignu do ljudi koji rade i proizvode, i da svaki dinar državne podrške bude uložen u setvu i unapređenje biljne proizvodnje, uz sprečavanje svake moguće zloupotrebe”, kazao je ranije ministar poljoprivrede Dragan Glamočić.

Prema rečima nadležnih prihvatljivi su računi izdati u periodu od 1. avgusta 2025. do 31. jula 2026. godine, a isplaćeni podsticaj potrebno je opravdati najkasnije do 31. jula 2026. godine. Elektronske fakture moraju biti u XML formatu, a fiskalni računi moraju sadržati broj poljoprivrednog gazdinstva (BPG) ili JMBG (ako je reč o fizičkom licu) ili Matični broj (ukoliko je u pitanju pravno lice). Ukoliko korisnik ne opravda celokupan iznos, dužan je da srazmerni deo sredstava vrati, u skladu sa zakonom.

Počeo prijem zahteva za subvencije poljoprivrednicima u Užicu

Na osnovu Programa mera podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja za područje grada Užica za 2026. godinu, Grad Užice doneo je Odluku o raspisivanju Javnog poziva za realizaciju programa podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja grada Užica za 2026. godinu.

“Iz gradskog budžeta i ove godine izdvojena su značajna sredstva za razvoj poljoprivrede, a ukupan iznos namenjen za subvencije iznosi 52 miliona dinara, što je više nego prethodne godine.” –rekao je gradski većnik Miodrag Petković.

Subvencije su namenjene za oblasti stočarstva, voćarstva i plasteničke proizvodnje, a poljoprivrednici mogu konkurisati i za nabavku mehanizacije, umatičena grla i sisteme za navodnjavanje.

Osnovni uslovi su da podnosioci imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo na teritoriji grada Užica, da se parcele nalaze na toj teritoriji, da su izmirene obaveze po osnovu poreza na imovinu, kao i da poseduju validan račun za investiciju iz 2021. godine.

Visina subvencije iznosi 50 odsto vrednosti investicije, maksimalno do 450.000 dinara, uz mogućnost ostvarivanja prava po više osnova, ali do navedenog iznosa.

Dodatne pogodnosti obezbeđene su za mlade do 40 godina, žene na selu, poljoprivrednike koji plaćaju osiguranje, kao i nosioce boračke legitimacije, koji od ove godine mogu ostvariti do 70 odsto maksimalne subvencije.

Konkurs je otvoren do utroška sredstava, a isplata će se vršiti po redosledu pristiglih potpunih zahteva.

Sva dokumentacija podnosi se u kancelariji broj 28 u prizemlju Gradske kuće.

Konkurs za dodelu plastenika poljoprivrednicima u Užicu otvoren do 31. marta

U toku je Konkurs za dodelu plastenika registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima sa teritorije grada Užica koji su raspisali Fondacija Ana i Vlade Divac i Grad Užice, a koji traje do 31. marta

Ovim programom planirana je podrška za najmanje 20 poljoprivrednika i poljoprivrednica koji žele da započnu ili prošire plasteničku proizvodnju.
Za konkurs je opredeljeno ukupno šest miliona dinara, od čega je Grad Užice obezbedio četiri miliona, dok je ostatak izdvojila Fondacija Ana i Vlade Divac.

Odabrana gazdinstva dobiće plastenike minimalnih dimenzija 6×20 metara, sa pocinkovanom konstrukcijom, sistemom za navodnjavanje i bočnim vratima za provetravanje, uz obavezu da učestvuju sa do 20 % sopstvenih sredstava.

Ovo je treća godina zaredom da se plastenici dodeljuju u Užicu. U prethodna dva ciklusa podržano je 60 gazdinstava, među kojima je bilo mnogo mladih i gotovo polovina žena nosilaca gazdinstava.

Prednost će i ove godine imati višečlane porodice koje žive i rade na selu.

Isplaćene subvencije čačanskim poljoprivrednicima, uskoro novi javni poziv

Grad Čačak nastavlja sa snažnom podrškom lokalnim poljoprivrednicima. Današnjom isplatom od 17 miliona dinara u potpunosti je završen ciklus subvencija za protekli period.

Pomoćnik gradonačelnika Čačka, Miloš Stevanić, istakao je da gradska uprava ostaje posvećena razvoju sela i osnaživanju domaćina koji čine stub lokalne ekonomije.

„Sa današnjih 17 miliona dinara završavamo kompletnu isplatu subvencija našim domaćinima. U prethodnom periodu smo za ove namene izdvojili ukupno 145 miliona dinara“, izjavio je Stevanić.

Ovo, međutim, nije kraj ulaganjima za tekuću godinu. Prema najavama, poljoprivrednici mogu očekivati nova sredstva i prilike za unapređenje svoje proizvodnje već u narednim nedeljama.

„Već na narednoj sednici Skupštine očekujemo novi Javni poziv za podršku našim poljoprivrednicima“, zaključio je Stevanić, naglašavajući da je cilj grada da se kroz kontinuirane podsticaje obezbedi stabilnost i napredak čačanskog agrara.

Obaveštenje za poljoprivredne proizvođače PSSS Užice

Raspored obuka poljoprivrednih proizvođača za bezbednu upotrebu pesticida :

u Priboju- 27.2.

u Užicu – 2.3

u Rupeljevu -3.3

u Bajinoj Bašti -4.3

u Užicu – 5.3

Da biste prisustvovali obuci OBAVEZNO je da se prijavite u službu PSSS, popunite zahtev i uplatite taksu.

Pozivamo sve koji se još uvek nisu prijavili za obuku koja je obavezna, da to učine, lično, u službi PSSS, ili na telefon 031/513 754

Poljoprivrednici Zlatiboskog okruga blokirali zlatiborsku magistralu i raskrsnicu u Lunovom Selu

Trideset dva udruženja poljoprivrednika blokadom puteva radikalizovala su protest, nezadovoljna stanjem u agraru i mlekarskoj proizvodnji.

U Zlatiborskom okrugu poljoprivrednici iz Lunovog Sela u blokadi su od petka, 20. februara, gde i danas na raskrsnici u centru sela traktorima blokiraju lokalne puteve koji vode prema Požegi, Užicu i Kosjeriću.

Svoje nezadovoljstvo stanjem u poljoprivredi blokadom magistrale iskazaće i poljoprivrednici sa Mačkata, kako je dogovoreno na sastanku u Mrčajevcima od 22. februara ove godine ,blokiranjem magistrale na Sušici.

Poljoprivrednik iz Lunovog Sela, aktivista „Da (ne) dišemo duboko“, diplomirani inženjer agronomije Jovan Topalović ističe da su protest radikalizovali zbog „katastrofalnog stanja u poljoprivredi i nebrige nadležnog Ministarstva poljoprivrede i države“.

Ukoliko ne istrajemo u svojim zahtevima, više neće biti domaće proizvodnje i prehrambenog suvereniteta, već ćemo biti zavisni od uvoza i otpada koji nalazi put do nas – navodi Topalović.

On kaže da se izdvajanja i subvencije u Evropi u oblasti agrara ne mogu porediti sa onima u Srbiji.

– Mi smo bili u sankcijama i ratovima devedesetih, u komunizmu, tehnološki i infrastrukturno zaostali i ne možemo da se poredimo sa evropskim zemljama. Jedino možemo da vidimo kolike su bile subvencije u proteklih četrdeset godina i da uporedimo kolike su bile kod njih, a kolike kod nas. Da vidimo kakve su njihove štale, mašinski parkovi, njihov katastar, genski sastav stoke i kada sve to uporedimo, možemo da vidimo kolike su naše subvencije, a kolike su njihove – navodi Topalović.

Poljoprivrednici traže obustavljanje uvoza svih poljoprivrednih proizvoda i otkup viškova u robne rezerve radi stabilizacije tržišta,kao i novu regulaciju tržišta posle stabilizacije cena, uvođenje kvota i obavezne inspekcijske kontrole i laboratorijske analize na graničnim prelazima.

Poljoprivrednici zahtevaju i rešavanje problema otkupa mleka.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede saopštilo je 23. februara da je Evropska komisija odgovorila na inicijativu Republike Srbije i zvanično prihvatila održavanje konsultacija u vezi sa uvođenjem prelevmana na mleko i mlečne proizvode, povodom aktuelnih kretanja na tržištu mleka i mlečnih proizvoda. Onlajn sastanak biće održan u sredu, 25. februara.

O aktivnom i pasivnom statusu poljoprivrednih gazdinstava

Vlasnici poljoprivrednih gazdinstava moraju obnoviti poljoprivredna gazdinstva kako bi mogli da konkurišu za subvencije koje daje država ili lokalna samouprava , podseća Biljana Janjić, savetodavac u PSSS Čačak, u susret raspisivanju javnog poziva za podsticaje po hektaru biljne proizvodnje. Naglašava da je osim obnove, važno I da gazdinstva budu u aktivnom statusu što je važan uslov za ostvarivanje prava na subvencije.

Prema rečima nadležnih sledeće sedmice biće raspisan javni poziv za subvencije po hektaru biljne proizvodnje u iznosu od 18 hiljada dinara. Kako bi proizvođači ostvarili pravo na ova, ali I druga sredstva po osnovu različitih posticaja potrebno je da ispune odgovarajuće uslove. Čini se jedan od najvažnijih uslova je aktivan status poljoprivrednog gazdinstva.

,,Svi poljoprivredni proizvođači trebalo bi da znaju da bilo koji podsticaj bilo Ministarstva poljoprivrede bilo lokalne samouprave moraju obnoviti poljoprivrednog gazdinstva. Obnovom poljoprivrednog gazdinstva stiču uslove z a konkurisanje pos vim javnim pozivima. Z ate javne pozive ne samo što moraju biti obnovljena gazdinstva, već moraju biti u aktivnom statusu. Postoje uslovi koje moraju ispuniti da bi bi gazdinstvo bilo u aktivnom status, njihovim gubljenjem prelaze u pasivan status. Takođe, bilo koje neizmirene obaveze prema Ministarstvu poljoprivrede može biti jedan od uslova prema kome gazdinstvo prelazi u pasivan status”, kaže Biljana Janjić, savetodavac PSSS Čačak.

Janjić objašnjava I šta je obaveza vlasnika koji parcele daju u zakup, odnosno da li oni mogu ostavriti pravo na subvencije I kakvu grešku prave zbog čega se dešava da njihovo gazdinstvo prelazi u pasivan status. Osim toga naša sagovornica navodi kao važne uslove I poštovanje plodoreda , vršenje analize zemljišta.

Stručnjak za poljoprivredu Biljana Janjić objašnjava da se iz pasivnog statusa može preći u aktivan status kada se ispune uslovi

Naša sagovornica poziva proizvođače da isprave sve nepravilnosti kako bi mogli da ostvare pravo na subvencije. Dodaje da je inspekcjski nadzor zakonom propisan , a obaveza proizvođača je da prijavljuju tačno stanje na terenu kada je reč o biljnim kulturama, da ažuriraju I druge podatke. Naša sagovornica poziva poljoprivrednike sa teritorije Moravičkog okruga da se za sve nedoumice obrate PSSS Čačak koja svima izlazi u susret I pruža maksimalnu pomoć….

Udruživanje poljoprivrednika jedan od uslova za plasma robe

Udruživanje poljoprivrednika sa područja Zlatiborskog okruga značajno je jer omogućava , između ostalog, bolji plasman robe na tržište, kažu proizvođači. Robna marka ,,Zemljo moja” objedinila je nekoliko poljoprivrednih proizvođača koji na taj način promovišu različite vrste proizvoda nastupajući na brojnim manifestacijama. Da se udruže cilj je I proizvođača I prerađivača voća I povrća iz okoline Arilja.

Užički sir I kajmak, prerađeni proizvodi od mesa moravke , krompir mesečar , samo je deo proizvoda sa gazdinstva Maksić iz sela Loret koje se nalazi u okolini Požege. Deceniju I po plasiraju se različiti gotovi proizvodi sa ovog gazdinstva uz nastojanje da proširuju asortiman robe I sa željom da unapređuju selo. Reč stručnjaka mnogo im znači pa su od osnivanja prisutni na Zimskoj školi koja se održava u Poljoprivrednoj školi u Požegi uvek na početku godine.

,, Dosta nam znači učešće, počev od predavanja pa nadalje, pratimo teme koje su srodne našoj proizvodnji i pomažu nam u razvijanju vizija, a takođe i u rešavanju praktičnih problema na koji način da ostvarimo neke svoje težnje. Posećujemo Zimsku školu, raduje nas učešće I ovde smo pozvani kao neki stalni učesnici”, kazao je predstavnik poljoprivredno gazdinstvo ,,Maksić”, Loret kod Požege.

Sagovornik kaže da osim reči struke, razvoju jednog gazdinstva doprinose I subvencije države , ali I mnogi fondovi I podsticaji lokalne samouprave. Subvencije obezbeđuju između ostalog I proširenju asortimana robe koju gazdinstvo Maksić sa drugim proizvođačima iz Loreta plasira pod robnom markom Zemljo moja.

Da unapredi proizvodnju I proširi asortiman robe planira I firma Ariljski sokovi. Na tržištu su nekoliko decenija I prepoznatljivi su po domaćoj proizvodnji sokova od , kako kažu, čistog voća, 100 posto ceđenog I pasiranog soka.

I Biljana Jovičić očekuje subvencije od države kako bi mlađi članovi njene porodice mogli da nastave tradicionalni biznis , veoma unosan I perspektivan.

Poljoprivredna škola u Požegi jedina u Srbiji koja je u procesu organske proizvodnje

Poljoprivredna škola ,,Ljubo Micić” u Požegi jedina je škola ovakvog tipa u Srbiji koja je u programu organske sertifikovane proizvodnje. Učenici se bave i preradom kozjeg i kravljeg mleka proizvedenog na sopstvenoj ekonomiji. Od drugih škola ovu ustanovu izdvaja i obezbeđivanje grantova maturantima u visini od dve hiljade evra za nabavku poljoprivrednih priključaka ili manjih mašina.

Osnovno područje rada Poljoprivredne škole Ljubo Micić u Požegi je poljoprivreda, proizvodnja I prerada hrane. Školu upisuju đaci iz oko 20 lokalnih samouprava iz Moravičkog I Zlatiborskog okruga. Prepoznatljiva je I po Domu učenika koji se nalazi u njenom sastavu, ali I po mnogim novinama poput uvođenja organske proizvodnje na ekonomiju ili prerade mleka u sopstvenoj mlekari.

,, Ono što nas odvaja od drugih škola je što smo mi u procesu obuke I organske proizvodnje jaja. Jedina smo poljoprivredna škola u Srbiji koja radi organski proizvod, sertifikovan. Imamo redovnu prodaju. Tržište je Beograd pošto je malo I cena veća . Osim toga, pre tri godine smo izgradili mini mlekaru za preradu mleka , kravljeg I kozjeg, a to mleko potiče sa naše ekonomije. Tako da smo spremni za ovu sada situaciju”, kaže Kojo Bošković, direktor Poljoprivredne škole,,Ljubo Micić”.

Svi smerovi škole su veom perspektivni I đaci iz klupa izlaze spremni, odnosno mogu odmah da se uključe u proizvodnju. Dugogodišnja praksa je predstavljanje škole u okolnim osnovnim školama koje se nalaze na seoskom području.Mnogo je benefita koje dobijaju đaci školovanjem, posebno maturanti.

Škola daje dobra predznanja što pokazuju rezultati koje postižu studenati na Poljoprivrednom ili Veterinsrskom fakultetu u Beogradu, ili Agronomskom fakultetu u Čačku, a dolaze iz ove škole, kaže Bošković. Ističe I dobru saradnju sa socijalnim partnerim a za svaki obrazovni profil.

Direktor škole se nada da će poljoprivreda biti aktuelnija I rentabilnija I da će što veći broj učenik a upisivati kako njihovu, tako I druge poljoprivredne škole. Naglašava da je veoma bitno da kada učenici završe ovu školu ili fakultet u istoj oblasti, ostanu u toj branši. Da se na sopstvenom gazdinstvu bave poljoprivredom ili sličnim poslom u okviru proizvodnje I prerade hrane.