Glamočić sa malinarima u Arilju: Očekujem dogovor o višoj otkupnoj ceni maline

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić razgovarao je u Arilju sa predstavnicima Udruženja proizvođača malina i vlasnika hladnjača i poručio da očekuje da dve strane postignu dogovor i da se otkupna cena maline malo podigne naviše.

Ministar je istakao da je država ispunila obećanje za sve iz svoje nadležnosti, ali da cenu formira tržište, na kojem srpsko malinarstvo ima veliku konkurenciju.

„Ja očekujem da će oni sesti za sto i već sutra, jedni i drugi da će ta cena malo da se popravi naviše, ali ne treba očekivati sad revoluciju da to može da ide. Trenutno smo inače najskuplji u regionu sa plaćanjem maline i moj apel je njima da uđu u nove vrste proizvodnje, da unaprede svoje zasade i na taj način da sutra budu konkurentni. Tržište se menja, svet se menja, ulaze države u malinu, koje nisu ulazile, nismo više jedini. I ono što je važno reći u ovoj godini malinari treba da budu zadovoljni, zato što niko nema cenu približnu kao prošle godine u svim voćnim vrstama i kajsija i šljiva, šta oni da kažu? Gde je, kad je veći rod, bolja godina, cena je uvek niža. I to je tako. Zato građanima je jeftinije i ne može niko biti zadovoljan, to je tako“, rekao je Glamočić sinoć posle sastanku u Arilju, prenosi RTS.

Vlasnik kompanije za izvoz malina Radoje Cvetić ocenjuje da je ovaj sastanak bio jedan od najkonstrukivnijih do sada, ali su okolnosti na svetskom tržištu i neizvesnost veliki problem.

„Ugovori još nisu potpisani, zato što je situacija, to se dešava recimo u periodu do septembra, tako da još uvek su u fazi pregovori, ne zna se šta će biti na svetskom tržištu. Imali smo prošle godine previsoku cenu, gde su nas kupci, gde su kupci svi ulistali druge proizvođače i Poljsku i Ukrajinu i Moldaviju. Mi ne možemo da određujemo cenu na svetskom tržištu, nego to što je spreman kupac da kupi, mi možemo po toj ceni prodati. Elektronski, tenderi su elektronski gde se to sve tako nudi, tako da sve odlučuje normalno cena“, rekao je Cvetić.

Kako se navodi, izvoznici strepe od niskih cena na svetskom tržištu, a domaći proizvođači od otkupne cene u Srbiji.

Sa 400 dinara kažu da ne mogu da pokriju troškove proizvodnje, otplaćuju kredite i investiraju u narednu sezonu, a pre svega za egzistenciju.

Predsednik udruženja „Vilamet“ Arilje Mileta Pilčević naveo je da su sve oči uprte samo u cenu maline.

„Nisu uprte ni u Džon Venčera, ni u Japan, ni u Tokio, nego samo u cenu maline od koje živi ovaj region, a samo ta tema se ovde ne može pomenuti, ne može dotaći, nego moramo čekati neke njihove ugovore. Jedne godine se ti ugovori potpisuju u oktobru, jedne godine u septembru, jedne godine u maju. Stalno različito vreme. Kad god ih pitamo za cenu oni potpisuju ugovore. Nikako da mi dođemo da pogodimo kad su ti ugovori potpisani, da dobijemo konkretan odgovor za cenu“, rekao je Pilčević.

Raspisan Javni poziv za premiju za mleko za drugi kvartal 2026. godine

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja raspisala je Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na premiju za mleko za drugi kvartal 2026. godine.
Zahtevi se podnose u periodu od 14. jula do 14. avgusta zaključno, putem platforme eAgrar, odnosno portala ePodsticaji.

Pravo na premiju za mleko ostvaruje pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva pod uslovom da je pre podnošenja zahteva za premiju za mleko po ovom Javnom pozivu u Registru poljoprivrednih gazdinstava izvršio obnovu registracije za 2026. godinu.

Premija se ostvaruje za kravlje, ovčije i kozje sirovo mleko proizvedeno i isporučeno u drugom kvartalu 2026. godine, odnosno u periodu od 1. aprila do 30. juna 2026. godine.

Za sve dodatne informacije zaposleni iz Zlatiborskog eko agrara vam stoje na raspolaganju.

Monitoring zasada maline: Ko ne ažurira podatke, gubi subvencije

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede saopštilo je da su prvi rezultati monitoringa zasada maline širom Srbije pokazali da u pojedinim slučajevima stanje na terenu nije usklađeno sa podacima u zvaničnim evidencijama.
Kontrolom je utvrđeno da pojedini prijavljeni zasadi više ne postoje, da su iskrčeni ili van proizvodnje, kao i da se na nekim parcelama umesto maline gaje druge kulture. Istovremeno, veliki broj kontrolisanih zasada nalazi se u dobrom stanju i u punoj proizvodnji.

Ministarstvo je pozvalo sve korisnike podsticaja za proizvodnju maline da u narednih 15 dana provere i, ukoliko je potrebno, ažuriraju podatke o svojim gazdinstvima. Poljoprivrednicima će u tom postupku pomoći nadležne Poljoprivredne savetodavne i stručne službe.

Nakon isteka ostavljenog roka, slučajevi u kojima nepravilnosti ne budu otklonjene biće prosleđeni nadležnim inspekcijama. U skladu sa zakonom, moguće su mere koje uključuju povraćaj bespravno ostvarenih podsticaja, podnošenje odgovarajućih prijava i stavljanje gazdinstava u pasivan status.

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da država želi da sredstva namenjena agraru budu usmerena isključivo proizvođačima koji se zaista bave proizvodnjom, ističući da cilj monitoringa nije kažnjavanje, već uspostavljanje uređenijeg i pravednijeg sistema podsticaja.

Kako je najavljeno, monitoring zasada maline biće nastavljen i u narednom periodu, a prikupljeni podaci poslužiće za unapređenje evidencija i sistema državne podrške poljoprivredi.

Apel za stočare da blagovremeno obezbede vodu za napajanje stoke tokom letnjih meseci

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede apeluje na stočare da blagovremeno preduzmu sve neophodne mere kako bi tokom predstojećeg letnjeg perioda obezbedili dovoljne količine vode za napajanje životinja, naročito na područjima gde usled visokih temperatura i smanjene količine padavina može doći do smanjenja izdašnosti ili presušivanja prirodnih izvorišta.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prof. dr Dragan Glamočić istakao je da je prevencija ključna kako bi se izbegle situacije koje mogu ugroziti dobrobit životinja i otežati stočarsku proizvodnju.

„Naš cilj je da probleme rešavamo pre nego što nastanu. Zato pozivam sve stočare da na vreme planiraju i obezbede dovoljne količine vode za svoja grla, posebno na područjima koja su tokom letnjih meseci izložena riziku od suše i presušivanja izvorišta, poručio je Glamočić.

On je podsetio da Ministarstvo kroz različite mere agrarne politike kontinuirano pruža podršku sektoru stočarstva, ali i naglasio da su obezbeđivanje vode, hrane i odgovarajuće nege životinja zakonska i moralna obaveza njihovih vlasnika.

Kako se navodi na sajtu Ministarstva poljopricrede, Ministarstvo će nastaviti da prati stanje na terenu u saradnji sa lokalnim samoupravama, stručnim službama i drugim nadležnim institucijama, kako bi se očuvala stočarska proizvodnja i dobrobit životinja, ali istovremeno apeluje na stočare da pravovremenim planiranjem i preventivnim delovanjem doprinesu sprečavanju mogućih problema tokom letnjih mesec

Nova pravila za otkup mleka – šta kažu proizvođači a šta prerađivači

Ministarstvo poljoprivrede donelo je Pravilnik koji uređuje ugovore, prava i obaveze u sektoru mlekarstva – između poljoprivrednog proizvođača i prerađivača ili otkupljivača sirovog mleka. Resorni ministar kaže da će sistemsko uređenje prava i obaveze obezbediti bolju poziciju poljoprivrednika u lancu snabdevanja i da bez ekonomski održivog mlekarstva nema dugoročnog razvoja domaće poljoprivrede.

Novi Pravilnik propisuje da se ključni uslovi saradnje poljoprivrednika i otkupljivača ili prerađivača propisuju unapred – ugovorom koji definiše količinu mleka koja se otkupljuje, mesto otkupa, model na koji se cena obračunava a koji može da bude fiksni, promenjivi ili kombinovani. Ugovor predviđa i rok za isplatu.

“Onaj ko ne bude platio robu do 30 dana po zakonu o trgovačkim praksama moraće da plati kaznu koja ide do čak 0,2 odsto kompletnog godišnjeg prometa. Tako da na ovaj način uvodimo predvidivost u ovom sektoru, zato što je ovo najosetljiviji sektor u ovoj proizvodnji i da naši poljoprivredni proizvođači, farmeri, tačno znaju na koji način se otkupljuje mleko, kako se kontroliše kvalitet“, kaže ministar poljoprivrede Dragan Glamočić.

Poljoprivrednici pozdravljaju donošenje Pravilnika. Kažu da je to pozitivan odgovor institucija na njihove zahteve.

“To zapravo znači da više nikada neće da se desi ono što se dešavalo u prošlosti da preko noći nam neko smanji cenu mleka, da preko noći mlekare otkazuju otkup mleka – sada ćemo imati jasne ugovore. Ovo zaista podržavamo i smatramo pozitivnim korakom u daljoj stabilizaciji proizvodnje mleka“, navodi Predrag Veljković iz Udruženja proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja.

I najveća mlekara na domaćem tržištu pozdravlja donošenje Pravilnika. Kažu da oni po tom modelu već deceniju isplaćuju mleko.

“Posebno ističemo važnost i ulogu Nacionalne laboratorije za kontrolu kvaliteta sirovog mleka, jer se na taj način izbegava bilo kakav vid subjektivizma, te se proizvođači, ali i prerađivači mleka dovode u fer poziciju. Ukoliko postoji bilo kakav detalj u novom Pravilniku koji bi trebalo prilagoditi u naše postojeće ugovore, potpuno smo otvoreni za takve mogućnosti“, ističe se u saopštenju “Imleka”.

Ugovor o prodaji sirovog mleka može biti u pisanoj ili elektronskoj formi a njegovo minimalno trajanje Pravilnikom je propisano na šest meseci.

Prijave za subvencije za čačanske poljoprivrednike kreću od 13. jula

Skupština grada Čačka usvojila je Program podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i ruralnog razvoja za 2026. godinu, koji lokalnim proizvođačima otvara vrata do preko potrebnih subvencija za modernizaciju i podizanje proizvodnje na viši nivo.

Ovim povodom oglasio se i Srđan Bošković, pomoćnik gradonačelnika za zaštitu životne sredine, koji je istakao stratešku važnost ovog programa za grad Čačak.

„Ovaj program je ključni korak ka stvaranju održive i ekološki svesne poljoprivrede u Čačku. Naš cilj je da direktno pomognemo domaćinima da unaprede svoju proizvodnju, ali i da kroz modernizaciju tehnologije zajedno čuvamo prirodne resurse i životnu sredinu našeg kraja. Grad je stabilan partner svakom vrednom čoveku na našoj teritoriji“, poručio je Bošković.
Komisija za dodelu podsticajnih sredstava u poljoprivredi u saradnji sa Službom za razvoj poljoprivrede zvanično će raspisati javni konkurs 3. jula, dok podnošenje dokumentacije za realizovane investicije u poljoprivredi počinje 13. jula i trajaće do 31. jula ove godine, naglasio je Bošković.

Svi zainteresovani poljoprivrednici konkursne obrasce mogu preuzimati u Omladinskom klubu u Kulturnom centru Čačak, počev od dana objavljivanja javnog konkursa, gde ih čekaju i sve informacije o potrebnoj dokumentaciji, a kompletnu podršku mogu dobiti i direktno od Službe za razvoj poljoprivrede ili pozivom na broj telefona 032 309 021.

Svetski dan krompira u Srbiji obeležava se u subotu u Guči

Krompir je jedna od najvažnijih i najomiljenijih osnovnih namirnica čovečanstva. Nastao je pre 8.000 godina i vodi poreklo iz planinskih delova južnog Perua i zapadne Bolivije. ositej Obradović je obilazeći mnoge evropske države prepoznao značaj krompira u ishrani stanovništva i preporučio Milošu Obrenoviću – Knezu Srbije, da država radi na širenju njegove proizvodnje. Značajno mesto u ishrani stanovništva u Srbiji, krompir je zauzeo u periodu 1960 – 1980. godina kada je postao jedan od najznačajnijih prehrambenih proizvoda u mnogim domaćinstvima, restoranima i menzama. Osnivanjem Zavoda za krompir u Guči 1954. godine, stvoreni su preduslovi za stručni i naučni razvoj proizvodnje krompira. Kao rezultat selekcionog rada nastale su četiri domaće sorte krompira: Dragačevka i Jelica 1975. g., Univerzal 1994.g. i Hibrid 8614, 1997. godine. Treba imati u vidu da selekcioni proces kod krompira traje 12-13 godina. Pre nekoliko godina, u Centru za krompir u Guči, ”ozdravljeno” je i prizvedeno elitno seme stare sorte krompira Dragačevski mesečar, koji je na taj način vraćen na sortnu listu krompira u Srbiji.

U Srbiji se krompir gaji na oko 20.000 – 22.000 ha sa prosečnim prinosima od 15-17. t/ha, mada bolji proizvođači ostvaruju prinose od 40-60. tona/hektaru. Prva fabrika čipsa i pirea u
Srbiji počela je sa radom 1971. godine u Čačku (Chips Way), a 1995. godine u Magliću (Marbo Produkt član PepsiCo), koji izvoze svoje visokokvalitetne proizvode u zemlje regiona. Krompir predstavlja najjeftiniji izvor ugljenih hidrata zbog čega je u mnogim zemljama odlična alternativa za supstituisanje hlebnih žita (pšenice i pirinča). Krompir je bogat izvor energije, skroba, vitamina C, B, E, K, mineralnih materija, organskih kiselina itd. Krompir ima značajnu terapeutsku funkciju u organizmu. Njegova lekovitost ogleda se u pozitivnom delovanju na mokraćne puteve, bolji rad creva, smanjenje kiseline u želucu, pomaže i kod lečenja čira na želucu, pri lečenju ožiljaka, u borbi protiv reumatizma, bolnih zglobova, za pravljenje maski za negu lica, itd. On je dijetalna hrana za bolesnike, ali je i veoma kvalitetan obrok sportistima pred takmičenje. Zbog takvog značaja i vrednosti krompira, krajem 2023. godine, Ujedinjene Nacije su proglasile 30. maj za SVETSKI DAN KROMPIRA. Centar za krompir – Guča i Ekološko društvo Dragačevo iz Guče su bili organizatori Prvog i Drugog obeleževanja Svetskog dana krompira u Srbiji, koji je održan 30. maja
2024. i 2025. godine u Guči – prestonici trube i krompira u Srbiji.

Za vreme Drugog obeleževanja Svetskog dana krompira u Srbiji, 30. maja 2025. godine osnovano je UDRUŽENjE ZA KROMPIR SRBIJE sa ciljem okupljanja i organizovanja svih relevantnih organizacija državnog, privrednog i civilnog sektora u oblasti krompira u Srbiji, po modelu: ‘’OD KNjIGE PREKO NjIVE DO TRPEZE’’ počev od obrazovnih srednjih, viših i visokoškolskih ustanova, proizvođača i prerađivača krompira, organizacija za zaštitu bilja i mehanizaciju u krompiru, trgovaca krompirom, ugostiteljskih i turističkih organizacija za promociju krompira i posluženje jela od krompira.

Ove 2026. godine, istog dana 30. maja, biće nastavljeno organizovanje Trećeg obeleževanja Svetskog dana krompira u Srbiji, koje će početi u 11. sati u Kulturnom centru u Guči. Posle uvodnog dela skupa, biće održana Prva sednica Skupštine Udruženja za krompir Srbije, gde će se predstaviti aktivnosti Udruženja u protekloj godini. Na kraju skupa, za sve goste i učesnike u hotelu Nordik u Guči, biće organizovan zajednički ručak uz jela od krompira i druženje uz dragačevske trubače.

Otvorene prijave za izlagače na Sajmu poljoprivrede i gastro-turizma na Zlatiboru

Od 26. do 28. juna Zlatibor će biti domaćin trećeg po redu Sajma poljoprivrede i gastro-turizma, manifestacije koja okuplja proizvođače, izlagače, privrednike i ljubitelje domaćih proizvoda iz svih krajeva Srbije i regiona.
Tokom tri sajamska dana posetioci će imati priliku da uživaju u bogatom gastronomskom programu, prezentaciji tradicionalnih proizvoda, degustacijama, kao i izložbi savremene poljoprivredne mehanizacije i repromaterijala.

Organizatori pozivaju sve zainteresovane proizvođače, udruženja, kompanije i preduzetnike da uzmu učešće kao izlagači i predstave svoje proizvode i usluge. Prijave su otvorene za proizvođače tradicionalnih i domaćih proizvoda, kao i za proizvođače i distributere poljoprivredne mehanizacije i repromaterijala.

Sve dodatne informacije dostupne su putem telefona +381 69 8550 015 ili elektronske pošte: agrosajamzlatibor@ekoagrar.org

Raspisan Javni poziv za premiju za mleko za prvi kvartal 2026. godine

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja raspisuje Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na premiju za mleko za prvi kvartal 2026. godine.

Zahtevi se podnose u periodu od 15. aprila do 15. maja 2026. godine, zaključno, putem platforme eAgrar, odnosno portala ePodsticaji.

Premija se ostvaruje za kravlje, ovčije i kozje sirovo mleko proizvedeno i isporučeno u prvom kvartalu 2026. godine, odnosno u periodu od 1. januara do 31. marta 2026. godine.

Posle tri teške godine, voćnjaci se bude – bez mraza na vidiku, raste nada u dobar rod

Nakon nekoliko godina u kojima vremenske prilike nisu išle na ruku voćarima, ove zime i proleća bilo je dovoljno padavina i snega, a temperatura vazduha tokom aprila nije išla u debeli minus. Stručnjaci veruju da je rizik od kasnih prolećnih mrazeva prošao, dok će voćari s pažnjom gledati prognozu i narednih petnaestak dana. I jedni i drugi nadaju se dobrom rodu.

Za razliku od prethodne tri godine, šljivik Voja Tošovića, ove godine mogao bi da donese zavidan rod.

“Mi smo prethodne tri godine imali velike probleme sa kasnim prolećnim mrazevima i snegom koji je padao dok je šljiva bila u cvetu, tako da smo imali stopostotnu štetu na zasadu šljive. Ove godine, za sad, je sve u redu. Bila je temperatura minus jedan. Srećom, oštećenja nismo imali“, kaže ovaj voćar iz sela Radaljevo kod Ivanjice.

Tošović pod šljivom ima jedan hektar. Voćke su precvetale i formiraju se plodovi. Gotovo svakodnevno ovaj domaćin je u voćnjaku.

“Pratimo prognozu za naredni period. Ne bi valjalo da bude nekih mrazeva. Još petnaestak dana postoji rizik, ne možemo mirno da spavamo. Šljivu smo u cvetu prskali protiv monilije, kada se oplodi 80 posto cvetova ide zaštita od ose. Tu su i međuredna obrada i tarupiranje“, objašnjava Tošović.

Osim šljive ovaj voćar gaji i malinu na oko 30 ari.

“Zasadi maline su u korektnom stanju, jer sam prethodne godine imao sisteme za navodnjavanje. Izdanci su lepo izrasli. U malinjacima radimo održavanje, idu tretiranja. Sledi prvo skidanje izdanaka“, kaže.

U narednom periodu voćke treba zaštititi od gljivičnih oboljenja

I stručnjaci potvrđuju da je ova godina do sada mnogo povoljnija za voćare od prethodnih kada su oybiljne proizvodne površine zbog loših vremenskih uslova ostajale bez roda. Iako postoji veliki rodni potencijal, u određenim regionima bilo je štete, pre svega, na kajsiji, breskvi i ranim sortama šljive. Ipak, ako ne bude mraza u narednom periodu treba se nadati dobroj rodnoj godini.

“Budući da su tokom dužeg dela cvetanja kajsije, breskve i šljive bili prisutni velika količina padavina, niže temperature i visoka vlažnost, proizvođači posebnu pažnju moraju da posvete zaštiti, pre svega, od gljivičnih oboljenja, kao što je monilinija, koja nije specifična samo za šljivu, već i za drugo voće“, kaže Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo Čačak.

Zaštita se, upozorava, mora raditi u skladu sa dobrom proizvođačkom praksom.

“Moraju se primenjivati preparati koji u sebi sadrže dozvoljene aktivne materije, da nam se ne bi dešavalo, kao što je bilo ranije slučajeva, da se u našem voću koje je izvoženo identifikuju aktivne materije koje nisu dozvoljene za primenu“, navodi.

Malina, kupina i borovnica se dobro razvijaju

Zasadi jagodičastog voća su u veoma dobrom stanju.

“Maline i kupine su u odličnoj kondiciji uprkos hlorozi na listovima zbog nedovoljno svetlosti i temperature. I zasadi borovnice, u čijoj proizvodnji smo za kratko vreme postali ozbiljna sila u Evropi, ne samo po količini, već i po kvalitetu, su veoma lepi, tako da proizvođači mogu da očekuju uspešnu sezonu“, kaže Leposavić.

Ako izostanu mrazevi do kraja aprila treba očekivati dobar rod voća

Profesor Zoran Keserović podseća da smo početkom zime, prvi put u proteklih 10-ak godina, imali dovoljno padavina i snega. Faktori koji su do sada najviše uticali na smanjenje prinosa kod voća bili su niske temperature, pozni prolećni mrazevi, grad, suša i olujni vetrovi.

“Ove godine realno velika pretnja je bio mraz koji smo imali, ali, srećom, on nije naneo značajnije štete. Na nekim lokalitetima se spuštao do minus tri stepena. Jedino je u Subotičko-horgoškoj peščari došlo do delimičnog izmrzavanja kajsije, crvenog delišesa i višanja“, objašnjava profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Smatra da je glavna opasnost za voće prošla.

“Od svih faktora koji utiču na prinos, sigurno 60 do 70 odsto otpada na pozne prolećne mrazeve. Naravno, dešava se i da u trećoj dekadi aprila bude mrazeva, ali na osnovu prognoza mislim da nećemo imati tu opasnost ove sezone“, navodi.

Lepo vreme će izmamiti pčele koje treba da opraše jabučaste voćne vrste

Voćke su se, kaže, dobro pripremile za ovu sezonu, jer je prošle godine bila mala rodnost. Proizvedeno je oko 1.050.000 tona svih vrsta voća, što je za preko 400.000 tona manje u odnosu na višegodišnji prosek.

“Tamo gde je bilo leta pčela u vreme cvetanja kajsije, bilo je veliko zametanje. Kod jabuke koja je sada u punom cvetanju je problem to što na nekim lokalitetima, zbog niskih tempeartura, nema leta pčela, a proizvođači nemaju naviku da unose bumbare. Dobro je što je malo ugrejalo, pa to cvetova što je ostalo kod jabuke, višnje i kruške može da se dobro opraši i oplodi. Nekada je dovolno jedno popodne da se oprašivanje uradi dobro“, objašnjava Keserović.

Voćari moraju da se trude da proizvedu voće ekstra kvaliteta

Kod kajsije, trešnje i šljive sada je teško raditi proređivanje plodova, jer se to radi u cvetu.

“Kod jabuke sledi proređivanje u fazi cvetanja i precvetavanja, jer se mora ići na kvalitet. Zbog celokupne situacije na Bliskom istoku i Ukrajini malo je prodaja jabuke stala. Proizvođači moraju da budu svesni da im je u ovakvim uslovima potreban ekstra kvalitet plodova“, kaže Keserović.

Profesor Keserović očekuje da će ove godine dobru cenu imati borovnica i višnja, jer je potražnja velika, a smrznute robe nema dovoljno. Takođe, i kod oraha i kruške očekuje više cene. Za ostale voćne vrste smatra da bi cena mogla biti niža nego lane. Zbog toga savetuje prerađivačke kuće da se dobro pripreme i da otkupe što više tog voća, kako pomogle domaćim voćarima.

Utrošena planirana sredstva za gradske subvencije poljoprivrednicima, stiglo oko 800 zahteva

Za 14 dana koliko je bio otvoren Javni poziv za realizaciju programa podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja grada Užica za 2026. godinu podneto je oko 800 zahteva, čime su utrošena planirana sredstva za tu namenu u iznosu od 52 miliona dinara.

Najveće interesovanje kao i prethodnih godina vladalo je za nabavku poljoprivredne mehanizacije. Poljoprivrednici, koji nisu uspeli da ovo pravo ostvare kod grada, moći će da konkurišu kod Ministarstva poljoprivrede, gde se uskoro očekuje raspisivanje javnog poziva.

Podsetimo, javni poziv za gradske subvencije raspisan je 2. aprila ove godine, poljoprivredni proizvođači mogli su da uz podršku grada nabave mehanizaciju, opremu za plasteničku proizvodnju, sisteme za zalivanje i zasenu, umatičena grla i sadnice.

Subvencija je 50 odsto od iznosa investicije, a maksimalno 450 hiljada dinara po svim merama, osim za mlade do 40 godina, žene nosioce poljoprivrednih gazdinstava, kao i one koji plaćaju poljoprivredno osiguranje, gde grad daje subvencije u procentu od 70 odsto ukupne investicije.

U narednom periodu uslediće potpisivanje ugovora i isplata subvencija.

Istekao rok za podnošenje prijava za podsticaje po hektaru

Prvog aprila istekao je javni poziv za podnošenje zahteva za podsticaje po hektaru raspisan 2. marta. Novinu u poređenju sa prošlom godinom predstavlja obaveza pravdanja utrošenih sredstava za repromaterijal.

Kako smo ranije informisali poljoprivrednici su mogli da podnose prijave na javni poziv za osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji za 2026. godinu elektronski, putem ePodsticaja na portalu eAgrar. Iznos podsticaja je 18.000 dinara po hektaru za površine do 100 hektara.

Izmenama Pravilnika u biljnoj proizvodnji definisano je pravdanje podsticaja po hektaru, odnosno korisnici su dužni da primljena sredstva opravdaju računima za repromaterijal kao što su seme, đubrivo i zaštitna sredstva. “Naš cilj je da sredstva stignu do ljudi koji rade i proizvode, i da svaki dinar državne podrške bude uložen u setvu i unapređenje biljne proizvodnje, uz sprečavanje svake moguće zloupotrebe”, kazao je ranije ministar poljoprivrede Dragan Glamočić.

Prema rečima nadležnih prihvatljivi su računi izdati u periodu od 1. avgusta 2025. do 31. jula 2026. godine, a isplaćeni podsticaj potrebno je opravdati najkasnije do 31. jula 2026. godine. Elektronske fakture moraju biti u XML formatu, a fiskalni računi moraju sadržati broj poljoprivrednog gazdinstva (BPG) ili JMBG (ako je reč o fizičkom licu) ili Matični broj (ukoliko je u pitanju pravno lice). Ukoliko korisnik ne opravda celokupan iznos, dužan je da srazmerni deo sredstava vrati, u skladu sa zakonom.