Masovne tužbe zatrpale sudove, kako pilot presude rešavaju problem

Masovne tužbe u poslednjih nekoliko godina gotovo da blokiraju rad osnovnih sudova. Među najčešćim su one protiv grada i predškolskih ustanova zbog preplaćene nakande za boravak dece u vrtićima, tužbe vojnih osiguranika zbog manje isplaćene penzije, tužbe radi naknade poštanskih usluga prilikom isplate penzija. Baš iz tog razloga sudije osnovnih beogradskih sudova na stolu imaju i više od 2.000 predmeta. Jedno od rešenja mogle bi da budu pilot presude.

Dva od tri novopristigla predmeta na stolu sudija beogradskih sudova su tužbe građana protiv banaka, kojima se traži isplata troškova obrade kredita ili vraćanje naknade premije osiguranja kredita.

Takvi predmeti poslednjih godina zatrpavaju sudove, upozoravaju iz Udruženja sudija i tužilaca. Zato predlažu uvođenje instituta pilot presuda.

“Ovakva presuda je vrlo zanimljiva zbog toga što bi se donela u vidu standardizovanog štambilja, odnosno u vidu pečata, to je nešto nalik na odluku koju mi sada imamo u našem sistemu u postupcima za izdavanje platnih naloga. To bi bio jedan pečat gde bi se popunili određeni podaci. Ovakva presuda ne bi imala obrazloženje, što bi u mnogome ubrzalo postupak rešavanja predmeta”, kaže Jelena Gajić, predsednik Programskog saveta Udruženja sudija i tužilaca.

Iako je u proseku za rešenje takvih predmeta potrebno ne više od dva ročišta, postupak može da traje i nekoliko godina. Zato bi pilot presude, kažu stručnjaci, skratile put građana do pravde.

“To su u suštini isplate novčanih potraživanja koje su nastale nekom greškom sistema, obično je sa druge strane država. Da bi ovaj sistem zaživeo neophodno je da imamo nezavisno sudstvo s jedne strane, a s druge strane je neophodno da izvršna vlast, pre svega, Ministartsvo finansija bude uključeno u sistem”, kaže Katarina Golubović, predsednica Jukoma.

Institut pilot presuda već deceniju živi u Evropskom sudu za ljudska prava. Iz Jukoma pojašnjavaju i kako funkiconiše – nakon što sud u jednom slučaju utvrdi povredu koja je masovne prirode, sledeće korake preduzimaju izvršni i zakonodavni organi – utvrđuju način evidentiranja oštećenih građana i način isplate duga. Time se svi takvi slučajevi pred sudovima zatvaraju.

“Sistem pilot presuda koji prati određeni zakon zapravo rešava probleme za sve. Ne samo za one koji su bili uporni i bili pred sudom, nego i za one koji su bili oštećeni, a nisu imali mogućnosti da budu u sudskom procesu”, kaže Golubovićeva.

Predlog je stigao i na sto ministarke pravde.

“Ministarstvo radi na izmeni Zakona o parničnom postupku, a radna grupa će vrlo brzo izaći sa konkretnim predlozima. Cilj izmena je rasterećenje preopterećenih sudova i ravnomerna opterećenost svih sudova u Republici. Time će se postići racionalizacija i efikasnost, a što je najvažnije jednaka dostupnost građana pravdi sa akcentom na suđenje u razumnom roku”, navodi se u saopštenju Ministarstva pravde.

Kako bi se povećala efikasnost, iz Ministarstva poručuju, i da je u toku izrada plana za smanjenje broja starih predmeta.

Upravo zbog velikog broja takvih predmeta u sudovima, Srbija je već godinama na meti kritika međunarodnih institucija.

#sudovi, #tužbe

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.