17/03/2022
Autor:
Info Press
Izvor: RTS
Foto: RTS
Pre tačno 18 godina na Kosovu i Metohiji počelo je dvodnevno nasilje Albanaca nad Srbima. U neredima, nazvanim “martovski pogrom”, ubijeno je najmanje 19 osoba, a povređeno je oko hiljadu. Proterano je oko 4.000 Srba, uništeno 800 srpskih kuća i zapaljeno 35 verskih objekata. Iako istraga nikada nije stigla do organizatora, iz međunarodnih misija već godinama nema ni glasa o eventualnim novim detaljima. Povod za pogrom bilo je naopako tumačenje nesreće u kojoj su stradala tri albanska dečaka. Iako su zvaničnici Unmika negirali bilo kakvu vezu Srba sa tom tragedijom, albanski mediji, citirajući zapaljive izjave političara, odigrali su ulogu okidača u događajima koji su usledili. “Dokazi ne podržavaju postojanje osnovane sumnje da je počinjeno krivično delo bilo kojeg pojedinca ili pojedinaca”, navodi se u izveštaju međunarodnog tužioca u Kosovskoj Mitrovici Pitera Tinslija, načinjenom posle istrage utapanja trojice albanskih dečaka u Ibru. Tadašnji portparol policije Unmika Derek Čepel je u prvim reakcijama po izbijanju nasilja, takođe, demantovao da su albanski dečaci nastradali bežeći od Srba. Prema albanskoj verziji događaja, oni su 16. marta 2004. godine, bežeći od ljudi iz srpskog sela Zupče, upali u Ibar i udavili se. Događaj je obznanio čelnik lokalne podružnice kosovskog Odbora za zaštitu ljudskih prava i sloboda Halit Barani, opisujući ga kao “napad srpskih bandita”, što je izazvalo bes među kosovskim Albancima koje, kako se u narednim danima ispostavilo, skoro 19.000 pripadnika Kfora, angažovanih da smire nerede, nije bilo u stanju da zauzda. Baranijeva reputacija je još ranije bila prilično uzdrmana kada je američki dnevnik Volstrit džornal, istražujući ratne događaje na KiM, otkrio da je izmislio priču o paljenju tela kosovskih Albanaca u pećima kombinata “Trepča”. Šezdesetak sati “visokog napona” na Kosovu okončano je pošto je NATO uputio pojačanja predvođena komandantom južnog krila te Alijanse, admiralom Gregorijem Džonsonom. Zvanični broj žrtava iz izveštaja Unmika, koji su Ujedinjene nacije objavile aprila 2004. godine, je devetnaest. Van izveštaja ostalo je nekoliko neidentifikovanih tela iz prištinske mrtvačnice. Prema novijim izveštajima, ukupno je stradalo 27 osoba, 15 Albanaca i 12 Srba. Povređene su 954 osobe, među kojima 61 iz redova Kfora i 65 Unmikovih policajaca. Oko 150 Srba ozbiljno je povređeno u svojoj kući. Zapaljeno još 90 aškalijskih kuća, kao i dve albanske. Proterano je više od 4.000 Srba. Više od 800 objekata, uključujući 35 crkava i manastira, teško je oštećeno ili potpuno uništeno. Prema procenama Unmika, u neredima je, na 33 lokacije, učestvovalo oko 60.000 Albanaca. Zapaljena su 72 vozila međunarodnih snaga. Statistika Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) pokazuje da je, zbog martovskog nasilja, kosovsko pravosuđe pokrenulo 400 slučajeva. Zbog napada na srpske enklave, u gradovima u Srbiji protestovalo je više hiljada ljudi. Istog dana kada je na Kosovu izbilo nasilje, u večernjim satima su, u Beogradu i Nišu, zapaljene džamije, a u Novom Sadu demolirano sedište Islamske zajednice. Tokom talasa nasilja, zabeleženo je i nekoliko slučajeva kada su Albanci pomagali napadnutim Srbima. Neki od njih i sami su postali mete ekstremista. Prvi od lidera kosovskih Albanaca, koji je pozvao na smirivanje tenzija bio je, sada pokojni, Bajram Redžepi. Prema izveštajima policije Unmika, u međusobnim obračunima međunarodnih policajaca i njihovih kosovskih kolega, nekoliko policajaca je ranjeno, ali motivi tih sukoba, ukoliko nije bila reč o proizvodu opšteg haosa, nisu baš najjasnije rasvetljeni. Istovremeno, pokrenuta je serija političkih događaja, poput izveštaja specijalnog izaslanika šefa Ujedinjenih nacija Kaja Ejdea i opservacija zapadnih zvaničnika da je nerešen status bio jedan od ključnih pokretača nemira, što je četiri godine kasnije korišćeno kao jedno od objašnjenja za jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova.
Napišite komentar za ovaj članak
spisak dosadašnjih komentara za ovaj članak
Najnoviji oglasi
Izdajem stan stan u kvalitetnoj novogradnji kog hotela Morava u Čačku. Stan je kompletno namešten, površine 35 m2. Informacije možete dobiti na: 064/ 148 03 77 064 /510 78 33
Za sve naše klijente odobravamo posebne mesečne popuste i akcije kao i stalne popuste za penzionere, lica sa troje i više dece kao i za nezaposlena lica, popust 28%.
U našim poslovnicama u Bavaria centar Preljina i Bavaria Team Čačak, Vašu registraciju mozete platiti na više mesečnih rata putem čekova gradjana, putem administrativne zabrane.
JKP „VODOVOD“ Čačak
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje raspisao je oglas za upućivanje penzionera na rehabilitaciju za 2024. godinu, a pravo da konkurišu za desetodnevni besplatni boravak u banjama i lečilištima u Srbiji imaju korisnici čija penzija iznosi do 39.850 dinara i imaju prebivalište u Srbiji.
pročitaj još sličnih vesti
Zajednički zaključak ovog sastanka je, da uzimajući u obzir zakonsku regulativu i sva do sada urađena merenja kvaliteta vazduha od strane Agencije za zaštitu životne sredine, Instituta za Javno zdravlje Srbije ,,Dr Milan Jovanović Batut” i Zavoda za javno zdravlje Užice, kao i izveštaj Zdravstvenog centra Užice, nema osnova za proglašenje vanredne situacije na području celog grada.
U zemlji se očekuje sunčano pre podne, ali će u poslepodnevnim časovima biti kiše i pljuskova, uz jak vetar i grad. Najviša dnevna temperatura biće do 30 stepeni.
Autokaravan “Pamtim I poštujem“ održava se u Srbiji već pet godina, kreće se putevima naših slavnih predaka I polazi svake godine 9. maja iz Beograda šetnjom „Besmtnog puka“.
Povodom 14 godina rada užičkog Dnevnog boravka za decu i mlade sa smetnjama u razvoju, organizovane su danas “Igre bez granica“ za korisnike samog boravka i korisnike ovakvih i sličnih usluga u široj društvenoj zajednici.
Sa zapada i jugozapada počeće da stiže toplija vazdušna masa. Jutarnja temperatura od 9 do 14 stepeni, a najviša dnevna, letnja, od 26 do 29.
pretraži sajt
Broj pregleda
Pregleda do sada
Hvala što pratite naš portal.
najnovije vesti
Podelite objavu
Kliknite na znak plus
Podelite vest na društvenim mrežama.
Zapratite nas na fejsbuku
redakcija@infopress.rs
Marketing@infopress.rs
Impresum • Marketing • Kontakt informacije • Uslovi korišćenja • Politika privatnosti • Deklaracija o kolačićima • Pristup podacima
Pre tačno 18 godina na Kosovu i Metohiji počelo je dvodnevno nasilje Albanaca nad Srbima. U neredima, nazvanim “martovski pogrom”, ubijeno je najmanje 19 osoba, a povređeno je oko hiljadu. Proterano je oko 4.000 Srba, uništeno 800 srpskih kuća i zapaljeno 35 verskih objekata. Iako istraga nikada nije stigla do organizatora, iz međunarodnih misija već godinama nema ni glasa o eventualnim novim detaljima. Povod za pogrom bilo je naopako tumačenje nesreće u kojoj su stradala tri albanska dečaka. Iako su zvaničnici Unmika negirali bilo kakvu vezu Srba sa tom tragedijom, albanski mediji, citirajući zapaljive izjave političara, odigrali su ulogu okidača u događajima koji su usledili. “Dokazi ne podržavaju postojanje osnovane sumnje da je počinjeno krivično delo bilo kojeg pojedinca ili pojedinaca”, navodi se u izveštaju međunarodnog tužioca u Kosovskoj Mitrovici Pitera Tinslija, načinjenom posle istrage utapanja trojice albanskih dečaka u Ibru. Tadašnji portparol policije Unmika Derek Čepel je u prvim reakcijama po izbijanju nasilja, takođe, demantovao da su albanski dečaci nastradali bežeći od Srba. Prema albanskoj verziji događaja, oni su 16. marta 2004. godine, bežeći od ljudi iz srpskog sela Zupče, upali u Ibar i udavili se. Događaj je obznanio čelnik lokalne podružnice kosovskog Odbora za zaštitu ljudskih prava i sloboda Halit Barani, opisujući ga kao “napad srpskih bandita”, što je izazvalo bes među kosovskim Albancima koje, kako se u narednim danima ispostavilo, skoro 19.000 pripadnika Kfora, angažovanih da smire nerede, nije bilo u stanju da zauzda. Baranijeva reputacija je još ranije bila prilično uzdrmana kada je američki dnevnik Volstrit džornal, istražujući ratne događaje na KiM, otkrio da je izmislio priču o paljenju tela kosovskih Albanaca u pećima kombinata “Trepča”. Šezdesetak sati “visokog napona” na Kosovu okončano je pošto je NATO uputio pojačanja predvođena komandantom južnog krila te Alijanse, admiralom Gregorijem Džonsonom. Zvanični broj žrtava iz izveštaja Unmika, koji su Ujedinjene nacije objavile aprila 2004. godine, je devetnaest. Van izveštaja ostalo je nekoliko neidentifikovanih tela iz prištinske mrtvačnice. Prema novijim izveštajima, ukupno je stradalo 27 osoba, 15 Albanaca i 12 Srba. Povređene su 954 osobe, među kojima 61 iz redova Kfora i 65 Unmikovih policajaca. Oko 150 Srba ozbiljno je povređeno u svojoj kući. Zapaljeno još 90 aškalijskih kuća, kao i dve albanske. Proterano je više od 4.000 Srba. Više od 800 objekata, uključujući 35 crkava i manastira, teško je oštećeno ili potpuno uništeno. Prema procenama Unmika, u neredima je, na 33 lokacije, učestvovalo oko 60.000 Albanaca. Zapaljena su 72 vozila međunarodnih snaga. Statistika Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) pokazuje da je, zbog martovskog nasilja, kosovsko pravosuđe pokrenulo 400 slučajeva. Zbog napada na srpske enklave, u gradovima u Srbiji protestovalo je više hiljada ljudi. Istog dana kada je na Kosovu izbilo nasilje, u večernjim satima su, u Beogradu i Nišu, zapaljene džamije, a u Novom Sadu demolirano sedište Islamske zajednice. Tokom talasa nasilja, zabeleženo je i nekoliko slučajeva kada su Albanci pomagali napadnutim Srbima. Neki od njih i sami su postali mete ekstremista. Prvi od lidera kosovskih Albanaca, koji je pozvao na smirivanje tenzija bio je, sada pokojni, Bajram Redžepi. Prema izveštajima policije Unmika, u međusobnim obračunima međunarodnih policajaca i njihovih kosovskih kolega, nekoliko policajaca je ranjeno, ali motivi tih sukoba, ukoliko nije bila reč o proizvodu opšteg haosa, nisu baš najjasnije rasvetljeni. Istovremeno, pokrenuta je serija političkih događaja, poput izveštaja specijalnog izaslanika šefa Ujedinjenih nacija Kaja Ejdea i opservacija zapadnih zvaničnika da je nerešen status bio jedan od ključnih pokretača nemira, što je četiri godine kasnije korišćeno kao jedno od objašnjenja za jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova.
Napiši komentar
komentari
Najnoviji oglasi
Izdaje se stan kod hotela “Morava” u Čačku
Izdajem stan stan u kvalitetnoj novogradnji kog hotela Morava u Čačku. Stan je kompletno namešten, površine 35 m2. Informacije možete dobiti na: 064/ 148 03 77 064 /510 78 33
BAVARIA TEAM ČAČAK I BAVARIA CENTAR PRELJINA – AMSS
Za sve naše klijente odobravamo posebne mesečne popuste i akcije kao i stalne popuste za penzionere, lica sa troje i više dece kao i za nezaposlena lica, popust 28%.
BAVARIA TEAM ČAČAK I BAVARIA CENTAR PRELJINA – AMSS
U našim poslovnicama u Bavaria centar Preljina i Bavaria Team Čačak, Vašu registraciju mozete platiti na više mesečnih rata putem čekova gradjana, putem administrativne zabrane.
Pročitaj slične vesti
ODRŽAN SASTANAK JAVNO-ZDRAVSTVENOG SEKTORA U PROSTORIJAMA JKP ,,DUBOKO”
Zajednički zaključak ovog sastanka je, da uzimajući u obzir zakonsku regulativu i sva do sada urađena merenja kvaliteta vazduha od strane Agencije za zaštitu životne sredine, Instituta za Javno zdravlje Srbije ,,Dr Milan Jovanović Batut” i Zavoda za javno zdravlje Užice, kao i izveštaj Zdravstvenog centra Užice, nema osnova za proglašenje vanredne situacije na području celog grada.
Vreme nestabilno – pre podne sunce, posle podne kiša i pljuskovi
U zemlji se očekuje sunčano pre podne, ali će u poslepodnevnim časovima biti kiše i pljuskova, uz jak vetar i grad. Najviša dnevna temperatura biće do 30 stepeni.
Autokaravan “Pamtim I poštujem” u Užicu
Autokaravan “Pamtim I poštujem“ održava se u Srbiji već pet godina, kreće se putevima naših slavnih predaka I polazi svake godine 9. maja iz Beograda šetnjom „Besmtnog puka“.
pretraži sajt
Zapratite nas na fejsbuku
redakcija@infopress.rs
Marketing@infopress.rs
