Gradu Užicu nedostaju radnici – posla ima za medicinare, zanatlije i inženjere

Tržište rada u Užicu i okolini doživelo je veliki preokret u protekloj deceniji: dok je nekada glavni problem bio pronalazak posla, poslodavci se danas suočavaju sa manjkom radne snage.

Prema podacima užičke Filijale Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) s kraja juna ove godine, registrovano je 5.846 nezaposlenih lica (od čega su 3284 žene). Iako je broj praktično nepromenjen u odnosu na lanjski period (viši za svega 31 osobu), struktura tražilaca posla je izazovna. Najveći udeo čine stariji od 50 godina (43,6%), dok mladi do 29 godina čine 16,3%, a najzastupljenija je četvrta godina stručne spreme. Geografski gledano, najviše nezaposlenih je u samom Užicu, a slede Bajina Bašta, Požega, Arilje, Čajetina i Kosjerić.

Aktivne mere i podrška države i grada

Kako bi se privreda i nezaposleni lakše povezali, tokom prve polovine godine sprovedeni su brojni programi:

• Odobrena su 83 zahteva za samozapošljavanje.

• Podržano je 48 poslodavaca kroz subvencije za zapošljavanje teže zapošljivih lica.

• Kroz saradnju sa lokalnom samoupravom i lokalne akcione planove biće radno angažovano još oko 150 građana, uz već realizovane programe stručne prakse, pripravništva i obuka.

• -Poslodavci nam se kontinuirano obraćaju sa zahtevima za pronalaženje adekvatnih kadrova. U najvećem broju slučajeva uspevamo da odgovorimo njihovim potrebama, ali kod deficitarnih zanimanja i dalje postoje izazovi. Zato organizujemo dodatne obuke kako bismo znanja i veštine nezaposlenih uskladili sa potrebama privrede, napominje Dragana  Kostić,Načelnik Odeljenja za programe zapošljavanja, preduzetništvo i dodatno obrazovanje i obuke u Filijali NSZ Užice.

Sama lokalna samouprava je ove godine izdvojila 12 miliona dinara za sprovođenje mera u saradnji sa NSZ (samozapošljavanje, subvencije, stručna praksa i javni radovi).

Ko nedostaje privredi?

Lista deficitarnih zanimanja je dugačka, a najveći pritisak oseti se u sektorima zdravstva, obrazovanja, građevine, saobraćaja, ugostiteljstva, trgovine i različitih grana industrije (od tekstilne i metalske do prehrambene). Poslodavci najteže pronalaze:

• Lekare, medicinske sestre i farmaceute,

• Profesore stranih jezika i prirodnih nauka,

• Inženjere, građevinske radnike, električare, bravare, zavarivače, stolare i CNC operatere,

• Vozače,

• Kadrove u ugostiteljstvu i uslugama (kuvare, konobare, šankere, sobarice, pekare, mesare, prodavce i knjigovođe).

Zbog ovakvih disproporcija na tržištu, NSZ i privreda sve veći akcenat stavljaju na dodatne obuke i prekvalifikacije kako bi se nezaposleni što brže prilagodili stvarnim potrebama poslodavaca.

#gradužice, #posao, #radnici

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.