Danas je Veliki petak: Najtužniji dan u istoriji, običaj kaže da treba da operete kosu, počistite dom i ne puštajte muziku

Danas je Veliki petak, dan kojim se obeležava raspeće Isusa Hrista. Ovo je najtužniji dan za sve hrišćanske vernike. Ovim činom Gospod je pristao na žrtvu raspeća na krst, i time primio sve grehove čovečanstva na sebe.

Shvativši šta je uradio, odmah se pokajao u gorkom plaču. Izdajnik Juda, kad je saznao da je Isus osuđen na smrt, mučen grižom savesti obesio se.

Na taj dan crkva se seća događaja koji su neposredno prethodili raspeću.

Počevši od izvođenja Isusa Hrista pred sud Pontija Pilata, neuspelog pokušaja da ga optuže, pa do glasnog vikanja judejskog naroda: “Raspni ga!”. Zatim, nošenja krsta kroz grad, na putu prema Golgoti, razapinjanja i praštanja dželatima rečima: “Oče, oprosti im, jer ne znaju šta rade”.

Na Veliki petak se ne služi liturgija, osim ako su Blagovesti. Strogo se posti, i jede se samo suvi hleb i pije voda. Običaj je da se farbaju uskršnja jaja, najčešće crvenom bojom koja simbolizuje Hristovu krv.

Takođe se i ne peva, ne veseli se, a od Velikog četvrtka do Uskrsa, nedelje kada je Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti, nego se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom.

Večernjim bogosluženjima na Veliki petak obeležava se vreme smrti i skidanja sa krsta tela Gospodnjeg, kada se na posebno ukrašen sto ispred oltara koji predstavlja Hristov grob iznosi plaštanica.

Sveštenici iznose crvenu plaštanicu i tri puta, uz zvuke klepala, obilaze oko crkve, što simbolično predstavlja Hristovu sahranu.

Ovaj dan hrišćanske žalosti je i poslednji i najznačajnijih u nedelji stradanja za sav hrišćanski svet, a njegova smrt je uvod u radost Vaskrsenja koje pravoslavna crkva ove godine obeležava u nedelju, 19. aprila. U pravoslavnim crkvama se na Veliki petak ne služe liturgije, već carski časovi sa čitanjem delova jevanđelja o događajima u dane stradanja.

Žene na ovaj dan tradicionalno farbaju uskršnja jaja, i pripremaju bogatu porodičnu trpezu za predstojeći praznik.

Domaćica se najpre prekrsti i pomoli Bogu, zatim u sud sa vodom, u kome će kuvati i farbati jaja, dodaje malo osvećene vodice, vaskršnje ili bogojavljenske.

Prvo obojeno jaje, ostavlja se na stranu do idućeg Vaskrsa i zove se “čuvarkuća”.

OBIČAJI NA VELIKI PETAK

Na Veliki petak poštuje se strogi post. U kući se ne pali vatra, ne kuva se, čak se i hleb ne mesi.

Međutim, Srbi veruju da je najtužniji dan u hrišćanstvu najbolji za kalemljenje voća, jer se primi sve što se tog dana nakalemi.

Na ovaj dan ne sluša se nikakva muzika, ne pušta se muzika, a ne oglašavaju se ni crkvena zvona.Pored toga, Srbi veruju da na Veliki petak ne treba jesti koprive.

U nekim delovima Srbije veruje se da će devojke koje na današnji dan ukradu cveće iz crkvene porte i stave ga pod jastuk sanjati budućeg supruga u noći uoči Velike subote.

Veruje se i da ona koja opere kosu cele godine neće imati glavobolje, kao i da valja kuću počistiti, odnosno pomesti metlom, pa potom tu metlu baciti. Tako odlazi sve zlo iz kuće i domaćinstva.

Plaštanica se postavlja na posebno ukrašen sto, ispred oltara. U nekim našim krajevima običaj je da se vernici posle celivanja plaštanice provlače ispod stola na koji je ona položena.

Po narodnom verovanju, prilikom provlačenja se treba pomoliti Bogu i pomisliti neku lepu želju, a ta želja će biti ispunjena.

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.