Naglo skače cena “crnog zlata”, biće i preko 100 dolara po barelu – šta to znači za Srbiju

Cene nafte dostigle su najviše vrednosti od oktobra 2014. godine. To je posledica geopolitičkih tenzija, redukovane proizvodnje, ali i povećane potražnje. Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović kaže za RTS da nema dovoljno nafte na tržištu, da postoje veliki rizici pa se i zalihe podižu, kao i da smo ušli u period rasta cene nafte koji neće tako brzo stati. Upozorava da do proleća možemo doći do cene od preko 100 dolara po barelu.

Tomislav Mićović ističe da je došlo do naglog povećanja cene nafte, kao i da to ukazuje da se dogodilo nekoliko stvari i na strani ponude, ali i na strani potražnje.

“Pre samo nedelju dana Huti su napali naftna postrojenja u Saudijskoj Arabiji što je dodatno podiglo tenzije u tom delu sveta, zatim došlo je do velike havarije na vrlo bitnom naftovodu koji vodi iz Iraka – od Kirkuka do Sredozemlja, preko Turske – taj logistički problem uopšte nije naivan i velike količine nafte se dopremaju na Mediteran upravo tim pravcem”, navodi Mićović.

Naglašava da je pitanje kada će proraditi taj nafotovod, a da je on bitan i za Srbiju.

“Srbija se snabdeva naftom u Mediteranu, svaki deficit nafte tu može izazvati problem u snabdevanju, jer je ta Kirkuk nafta završavala u Hrvatskoj, Italiji, Španiji, čak je i Naftna industrija Srbija u nekoliko navrata kupovala Kurkuk naftu, to je prosto na tržištu ono što se nađe i što je najpovoljnije u tom trenutku”, dodaje Mićović.

Pored toga, kada je reč o potražnji, kriza u Ukrajini dovodi do toga da mnoge zemlje žele da podignu nivo zaliha.

“Potražnja raste, a istovremeno kovid više ne ostavlja onakve posledice na potrošnju nafte kao što je prethodnih godina ostavljao. Očigledno da su svi željni rasta ekonomije, da su svi željni putovanja, da se mnogo brže vraćamo u neko redovno stanje potrošnje nego što je to bilo prethodnih godinu, dve dana”, kaže Mićović.

Ističe da kada se sve to sabere dolazimo do toga da nema dovoljno nafte na tržištu, da postoje veliki rizici, pa se i zalihe podižu, kao i da smo ušli u period rasta cene nafte koji neće tako brzo stati.

“Ovog puta se analitičari sa svih strana slažu da vrlo brzo, do proleća, možemo doći do cene od preko 100 dolara po barelu. To je zabrinjavajuće i to treba da upozorava i našu vlast da pripreme odgovor na tako nešto”, poručuje Mićović.

Na pitanje da li neko nagoveštava rast proizvodnje, Mićović kaže da će već u februaru OPEK povećati sa 400.000 barela na dan kvotu isporuke koja je ranije dogovorena, ali da to neće biti dovoljno.

“Ispostavilo se da neke od zemalja OPEK-a i ne mogu da ispune tu kvotu, posle par godina redukovanih investicija u nova istraživanja i postrojenja, neke od zemalja OPEK-a ne mogu da ispune svoje kvote i to zaista može predstavljati problem”, dodaje Mićović.

Kada je reč o ceni brent nafta, ona je od početka godine porasla oko 10 dolara po barelu. Ističe da smo 1. decembra imali cenu od 68 dolara, a da je sada 87 dolara po barelu.

“Ovaj poslednji skok je tenzija koja je nastala na tržištu izazvala i najverovatnije će ovaj vrh po svemu sudeći nastaviti da raste do 100 dolara po barelu”, naglašava Mićović.

Na pitanje li je potrošnja goriva u Srbiji porasla, Mićović kaže da oni rade analizu tržišta i da kovid više ne utiče toliko na potrošnju, tj. da ona nije smanjena.

Ističe da ove godine već trošimo više nego 2019. godine, a da to nije slučaj u mnogim zemljama, ali da svi idu ka tome.

“Očekuje se da će 2022. godine biti značajno premašena ta potrošnja iz 2019. Ekonomski rast uvek vuče sa sobom povećanje energetske potrošnje, mi još uvek nismo obavili neku tranziciju ka zelenoj energiji i ta energija još uvek potiče iz fosilnih izvora i naravno da potrošnja nafte mora da podstakne taj ekonomski rast”, navodi on.

Sa druge strane, ističe Mićović, ovako visoke cene nafte će smanjiti taj ekonomski rast.

“Ne možete očekivati od privrede veće investicije, razvoj pri visokim cenama energenata. To je jedno sada vrzino kolo u koje smo upali delom i zbog nagle tranzicije ka zelenoj energiji koja nam ne može dati tako brzo odziv”, smatra Mićović.

Postoji rizik da nuklearni sporazum sa Iranom bude odložen. To znači da bi iranska nafta ostala izvan tržišta, a to bi povećalo potražnju. Mićović kaže da iranska nafta uglavnom završava na istoku Azije i oni su vrlo bitan snabdevač tog dela planete.

“Svaki poremećaj u situaciji kada nemate dovoljno nafte bi dovela do još većeg skoka cene nafte”, dodaje on.

Kada je konkretno reč o Iranu, Mićović kaže da oni mogu da imaju veliki udeo u globalnom snabdevanju, ali da imaju politička ograničenja, kao i da oni dosta i kriju količine nafte koje isporučuju.

A zbog tenzija između Rusije i Ukrajine, govori se o tome šta bi značila suspenzija rada gasovoda “Severni tok 2” na duži rok. Mićović kaže da se prvi put desilo da zbog poremećaja u snabdevanju gasom, nafta uleće kao zamena za prirodni gas.

“Sva potrošnja gasa, električne energije, nafte sve to može da se prelije iz jednog u drugo. Kriza u gasu može da izazove i krizu u nafti i obrnuto. Prirodni gas u ovom trenutku u najvećoj meri zadovoljava pre svega one kriterijume zagađujućih materija i samim tim on je poželjan energent i zbog toga se Evropa okreće gasu, ali drugih izvora sem ovih ruskih za taj deo, oko četvrtine gasa Evropa dobija iz Rusije, to je jako veliki udeo da bi se tek tako igrali da bez toga ostanu”, navodi Mićović.

Govoreći o tome kako će se sva ova dešavanja odraziti na Srbiju kada su snabdevanje naftom i derivatima, Mićović ističe da mi većinu nafte uvozimo i da sve utiče na cene.

“Mi imamo jako male količine domaće nafte da bismo na bilo koji način mogli tom naftom, a ona i kompanijska nafta koju eksploatiše Naftna industrija Srbija, i teško da bi tu država mogla time nešto da ublaži eventualni skok cena”, dodaje on.

Poručuje da će se ovaj skok cena koji se dešava svakako odraziti i na naše tržište.

“Cena naftnih kompanija, distributera, uvek prati troškove i onoliko su u mogućnosti da zbog smanjenja troškova spuste cenu oni će zbog međusobnog odnosa na tržištu to i uraditi, ali onaj drugi deo – država, kada su ovako visoke cene prihod od PDV-a je veći nego što je projektovala, jer ovo su prilično veće cene. Postoji tu prostora da država smanjenjem fiskalnih opterećenja goriva pomogne celoj ekonomiji na društvu da se ne prenese sav taj uticaj visokih cena goriva na sve proizvode i usluge, jer to će onda izazvati jednu lančanu reakciju”, zaključuje Mićović.

#nafta

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.