Šta građani dobijaju zaokruživanjem “DA” na referendumu, a šta ako odaberu “NE”?

Na republičkom referendumu građani će se u nedelju, 16. januara, izjašnjavati da li su za Akt o promeni Ustava koji sadrži konkretne amandmane kojima se predviđaju promene u oblasti pravosuđa sa ciljem da se obezbedi veća nezavisnost sudstva i sudija, kao i samostalnost i odgovornost javnih tužilaca.

Profesor ustavnog prava i član Radne grupe za izradu amandman Vladan Petrov u izjavi za Tanjug pojašnjava da je svrha ovih amandmana otklon politike iz sudstva, kao i iz javnog tužilaštva.

– Ponuđena rešenja o kojima će se glasati na referendumu omogućavaju depolitizaciju pravosuđa, uz veću nezavisnost, efikasnost i odgovornost sudstva, ali i veću samostalnost i odgovornost javnog tužilaštva – objasnio je Petrov.

Građani će svojim odlučivanjem na referendumu opredeliti zapravo da li žele da im sude sudije čija funkcija traje do kraja radnog veka i ne zavise od politike ili žele da im i dalje sude sudije koje se prvi put biraju na mandat od tri godine i koje, kako je rekao, razmišljaju o tome kako će biti izabrane na stalnu funkciju.

– Odlučivaće o tome i da li žele da sudije i dalje bira parlament ili da ih bira nezavisno i samostalno telo (Visoki savet sudstva) koje je sastavljeno od sudija i istaknutih pravnika iz redova vrhunskih srtručnjaka, univerzitetskih profesora… – naglasio je profesor.

Zatim, kako je ukazao, građani će odlučivati o tome da li će predsednici sudova uključujući i predsednika Vrhovnog suda i dalje biti birani u Narodnoj skupstini, kao jednom političkom telu ili da će ih takođe birati VS S, kao nezavisan i samostalan državi organ.

– Odlučivanjem na referendumu izjasniće se i da li žele da se sudski postupci završavaju u razumnom roku ili žele da se sudski postupci vuku i traju i po nekoliko decenija. Da li žele da pokažu da Srbija ima demokratski potencijal ili će neizlaskom na referendum pokazati da naša država i dalje predstavlja jednu mini demokratiju, koja treba da se dodatno razvija – naveo je Petrov koji je i sudija Ustavnog suda Srbije.

Predloženim amandmanima sudije i tužioce više neće birati Narodna skupština već VS S i Visoki savet tužilaca (VST), a ova tela su takođe jedino vlasna da odlučuju i o njihovom razrešenju i to ukoliko učine težak disciplinski prekršaj, krivično delo ili na drugi način sramote funkciju.

Ipak, među delom građana pojavila se sumnja da se iza referendumskog pitanja krije pokušaj da se “proguraju” škakljive teme, poput Kosova i Metohije ili Rio Tinta.

Zašto to sad nije moguće, objasnio nam je predsednik Narodne skupštine, Ivica Dačić, koji je u nedavnoj izjavi za Telegraf objasnio da je pitanje Ustava jasno definisano procedurama koje postoje i nemoguće te da se nešto baci u međuvremenu.

– Tačno se zna, kada se pokreće inicijativa ustavnih promena, mogu da se dešavaju samo promene koje su definisane tim zakonom. Ovaj predlog sadrži isključivo odeljak vlasti koji se tiče sudske grane vlasti odnosno kako se imenuju sudije i tužioci.

To više neće raditi Parlament već njihova nezavisna tela, a to su Visoki savet sudstva i tužilaca. Tu nema nikakvih drugih tema. Isključivo je reč o nezavisnosti pravosuđa i želje da se pravosuđe oslobodi od političkog uticaja – izjavio je predsednik Parlamenta.

Kada je u pitanju sastav ovih saveta i kritika da će sudije birati same sudije, a tužioce sami tužioci, te da će biti bez ikakve kontrole od druge dve grane vlasti (zakonodavne i izvršne) profesor ustavnog prava Milan Stanić podseća da će u sastav ovih saveta, pored sudija i tužilaca, ući i po četiri istaknuta pravnika, a u VST i ministar pravde.

Istaknuti pravnici će biti u manjini i neće biti “političke figure”, već će ih Narodna skupština birati posle javnog konkursa iz reda najuglednijih pravnih stručnjaka.

– Ustavnim amandmanima je predviđeno da oni ne smeju da budu članovi političkih stranaka. Smisao njihovog postojanja je omogućavanje da VS S i VST ne budu monolitni organi sastavljeni samo od sudija odnosno tužilaca, jer u uporednoj praksi takva rešenja nisu dala dobre rezultate – naglasio je Stanić.

Ukazao je da se amandmanima ukida takozvani prvi izbor ili trogodišnji probni mandat za sudije i tužioce, na koji način se takođe vrši depolitizacija njihovih funkcija.

Istakao je da je zabranjen svaki uticaj politike na rad suda i tužilaštva te da se na taj način, pre svega omogućava da se struka pita, kao i da sudstvo i tužilaštvo odgovaraju građanima za svoj rad, i da ne budu pod političkim uticajima.

Stručnjaci podesećaju i da se Srbija obavezala da će u okviru evropskih integracija promeniti Ustav, a u vezi sa pregovarckim poglavljem 23 koje se odnosi na pravosuđe i ljudska prava.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave pozvalo je sve građane da provere da li su upisani u Jedinstveni birački spisak i to lično u opštinskoj/gradskoj upravi u kojoj građanin ima prebivalište ili elektronskim putem na zvaničnoj internet stranici Ministarstva upit.birackispisak.gov.rs.

Što se tiče procedure, iz Republičke izborne komisije je potvđeno da će građani na glasanju odgovarati na pitanje “Da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije?”. Pred glasačem će se naći dve jasne opcije od kojih će moći da se zaokruže “da” ili “ne”, odnosno “za” ili protiv”. Izjašnjavanje će trajati od 7 do 20 časova, a rezultate će objaviti RIK.

Da bi referendum uspeo, dovoljna je većina ukupnog broja građana koji budu izašli na glasanje, a odluka koja se tog dana donese je obavezujuća.

#referendum

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.