Konstantin Karapetrović talentovani užički košarkaš je sa nepunih 15 godina otišao u Italiju, kako bi unapredio svoj košarkaški razvoj. Trenutno je na odmoru u svom rodnom gradu i razmišlja gde će nastaviti karijeru.… […]
03/01/2022
Autor:
Info Press
Izvor: Telegraf Biznis
Foto: Shutterstock
Ekonomisti se malo čega plaše kao inflacije, pa čak i kada ona na kratko poraste par procenata iznad uobičajenih 2-3%, dižu paniku. Razlog je što se inflacija, ako se na vreme ne kontroliše, lako otme kontroli i krene da uništava celu privredu. Koliko je inflacija bolna za privredu i građane, najbolje mogu posvedočiti oni koji su živeli u Jugoslaviji, ponajviše osamdesetih, a Jugoslavija je imala problem s visokom inflacijom od svog nastanka. I to ne sitnom inflacijom od 5-6% zbog koje se danas brinu u centralnim bankama SAD-a i EU, nego s inflacijom od nekoliko desetina procenata godišnje. U ekstremnim primerima, kakvi nisu bili retki u Jugoslaviji, i cene osnovnih životnih namirnica, poput hleba, rastu iz dana u dan. Tako nastaju bizarne situacije da hleb ili mleko poskupe od jutra do večeri. Prema podacima Svetske banke, koje prenosi Index, prosečna stopa inflacije u Jugoslaviji od 1965. do 1980. je iznosila 15.3% godišnje, a od 1980. do 1987. čak 57.2%. Nakon 1986. inflacija se sasvim otima kontroli i prelazi 100% godišnje, a do 1990. i 1000% godišnje, tj. krajem 80-ih cene su se najpre udvostručavale svakih godinu dana, a na kraju i udesetostručavale. U tom izveštaju Jugoslavija se navodi kao jedna od osamnaest teško zaduženih zemalja koje imaju velikih problema sa servisiranjem (vraćanjem) duga, uz Argentinu, Boliviju, Brazil, Čile, Venecuelu, Nigeriju, Jamajku, Meksiko i druge. Jugoslavija je čak i bila poznata u svetu po visokoj inflaciji, pa tako američki New York Times 1970. piše o šestomesečnom zamrzavanju cena u Jugoslaviji i ograničavanju potrošačkog kreditiranja. Jugoslovenski dinar je od početka bio loša valuta, piše list. Prvo je 1950. uspostavljen kurs 50 dinara za 1 dolar, da bi već 1955. bio uspostavljen novi od 300 dinara za 1 dolar, ali samo za neke transakcije. Zavisno od transakcije razlikovao se i kurs, a u jednom trenutku je bilo i do 200 različitih kurseva. 1961. je takav ssitem ukinut i uveden je jedan kurs, 650 dinara za 1 dolar. 1966. nastupa prva od nekoliko denominacija, što označava promenu broja nula na novčanici. Do 1985, zahvaljujući konstantnim izmenama, više niko nije znao koliko vrede tzv. “stari dinari”, a koliko “novi dinari”, a tada se uvodi novčanica od 5.000 dinara. 1987. zbog visoke inflacije se pojavljuje novčanica od 20.000 dinara, 1988. od 50.000 dinara, a 1989. od 100.000, 500.000, 1 milion i 2 miliona dinara. Propast dinara kao valute pratila je propast Jugoslavije.
Napišite komentar za ovaj članak
spisak dosadašnjih komentara za ovaj članak
Najnoviji oglasi
Konstantin Karapetrović talentovani užički košarkaš je sa nepunih 15 godina otišao u Italiju, kako bi unapredio svoj košarkaški razvoj. Trenutno je na odmoru u svom rodnom gradu i razmišlja gde će nastaviti karijeru.… […]
oš jedan tmuran decembarski dan u Srbiji. Očekuje se oblačno i hladno vreme, ponegde uz slabu kišu ili rosulu. Na planinama će provejavati slab sneg. Duvaće slab severni vetar.
Izdajem radionicu za mehaničarske usluge sa 4 dizalice u užem centru grada. Izdajem radionicu za limarsko- farbarske usluge sa komorom u užem centru grada. Informacije možete dobiti na: 062/162 1111
Pridružite nam se na Festivalu “Vinomanija” na Zlatiboru 27. julai otkrite najnovi model Hyundai Tuscona iz 2024. godine
Izdajem stan stan u kvalitetnoj novogradnji kog hotela Morava u Čačku. Stan je kompletno namešten, površine 35 m2. Informacije možete dobiti na: 064/ 148 03 77 064 /510 78 33
pročitaj još sličnih vesti
Grad Užice je svojim ratnim vojnim invalidima i članovima porodica u ratovima devedesetih dodelio jednokratnu novčanu pomoć
Najveći broj gostiju i dalje čine domaći turisti:
Privredni subjekti svoje projekte na konkurs za dodelu subvencija za očuvanje i razvoj tradicionalnih zanata u Republici Srbiji u 2025.
Zbog intenziviranja radova doći će do izmene režima soabraćaja i preusmeravanje motornih vozila na alternativne putne pravce.
Iako je od 1. novembra obavezna upotreba zimskih guma, lepo vreme prethodnih dana odložilo je njihovu zamenu kod mnogih vozača.
pretraži sajt
Broj pregleda
Pregleda do sada
Hvala što pratite naš portal.
najnovije vesti
Podelite objavu
Kliknite na znak plus
Podelite vest na društvenim mrežama.
Zapratite nas na fejsbuku
redakcija@infopress.rs
Marketing@infopress.rs
Impresum • Marketing • Kontakt informacije • Uslovi korišćenja • Politika privatnosti • Deklaracija o kolačićima • Pristup podacima
Ekonomisti se malo čega plaše kao inflacije, pa čak i kada ona na kratko poraste par procenata iznad uobičajenih 2-3%, dižu paniku. Razlog je što se inflacija, ako se na vreme ne kontroliše, lako otme kontroli i krene da uništava celu privredu. Koliko je inflacija bolna za privredu i građane, najbolje mogu posvedočiti oni koji su živeli u Jugoslaviji, ponajviše osamdesetih, a Jugoslavija je imala problem s visokom inflacijom od svog nastanka. I to ne sitnom inflacijom od 5-6% zbog koje se danas brinu u centralnim bankama SAD-a i EU, nego s inflacijom od nekoliko desetina procenata godišnje. U ekstremnim primerima, kakvi nisu bili retki u Jugoslaviji, i cene osnovnih životnih namirnica, poput hleba, rastu iz dana u dan. Tako nastaju bizarne situacije da hleb ili mleko poskupe od jutra do večeri. Prema podacima Svetske banke, koje prenosi Index, prosečna stopa inflacije u Jugoslaviji od 1965. do 1980. je iznosila 15.3% godišnje, a od 1980. do 1987. čak 57.2%. Nakon 1986. inflacija se sasvim otima kontroli i prelazi 100% godišnje, a do 1990. i 1000% godišnje, tj. krajem 80-ih cene su se najpre udvostručavale svakih godinu dana, a na kraju i udesetostručavale. U tom izveštaju Jugoslavija se navodi kao jedna od osamnaest teško zaduženih zemalja koje imaju velikih problema sa servisiranjem (vraćanjem) duga, uz Argentinu, Boliviju, Brazil, Čile, Venecuelu, Nigeriju, Jamajku, Meksiko i druge. Jugoslavija je čak i bila poznata u svetu po visokoj inflaciji, pa tako američki New York Times 1970. piše o šestomesečnom zamrzavanju cena u Jugoslaviji i ograničavanju potrošačkog kreditiranja. Jugoslovenski dinar je od početka bio loša valuta, piše list. Prvo je 1950. uspostavljen kurs 50 dinara za 1 dolar, da bi već 1955. bio uspostavljen novi od 300 dinara za 1 dolar, ali samo za neke transakcije. Zavisno od transakcije razlikovao se i kurs, a u jednom trenutku je bilo i do 200 različitih kurseva. 1961. je takav ssitem ukinut i uveden je jedan kurs, 650 dinara za 1 dolar. 1966. nastupa prva od nekoliko denominacija, što označava promenu broja nula na novčanici. Do 1985, zahvaljujući konstantnim izmenama, više niko nije znao koliko vrede tzv. “stari dinari”, a koliko “novi dinari”, a tada se uvodi novčanica od 5.000 dinara. 1987. zbog visoke inflacije se pojavljuje novčanica od 20.000 dinara, 1988. od 50.000 dinara, a 1989. od 100.000, 500.000, 1 milion i 2 miliona dinara. Propast dinara kao valute pratila je propast Jugoslavije.
Napiši komentar
komentari
Najnoviji oglasi
Mladi košarkaš Konstantin Karapetrović pred novim izazovima
Konstantin Karapetrović talentovani užički košarkaš je sa nepunih 15 godina otišao u Italiju, kako bi unapredio svoj košarkaški razvoj. Trenutno je na odmoru u svom rodnom gradu i razmišlja gde će nastaviti karijeru.… […]
Oblačno i hladno vreme, mestimično slaba kiša
oš jedan tmuran decembarski dan u Srbiji. Očekuje se oblačno i hladno vreme, ponegde uz slabu kišu ili rosulu. Na planinama će provejavati slab sneg. Duvaće slab severni vetar.
Izdaje se radionica za mehaničarske i limarsko-farbarske usluge u Čačku
Izdajem radionicu za mehaničarske usluge sa 4 dizalice u užem centru grada. Izdajem radionicu za limarsko- farbarske usluge sa komorom u užem centru grada. Informacije možete dobiti na: 062/162 1111
Pročitaj slične vesti
POMOĆ ZA RATNE VOJNE INVALIDE I PORODICE POGINULIH BORACA
Grad Užice je svojim ratnim vojnim invalidima i članovima porodica u ratovima devedesetih dodelio jednokratnu novčanu pomoć
KONKURS ZA STARE ZANATE
Privredni subjekti svoje projekte na konkurs za dodelu subvencija za očuvanje i razvoj tradicionalnih zanata u Republici Srbiji u 2025.
pretraži sajt
Zapratite nas na fejsbuku
redakcija@infopress.rs
Marketing@infopress.rs
