U pandemiji više štedimo – mesečno na stranu u proseku odvojimo više od 5.500 dinara

U vreme pandemije počeli smo više da štedimo, u proseku mesečno po 5.668 dinara što je 450 dinara više nego pre dve godine, pokazalo je istraživanje Erste banke. I ukupne devizne rezerve zemlje rastu i sada iznose 16,8 milijardi evra.

Štedi se kada imate viška novca ili se suzdržavamo od nepotrebne potrošnje. Štedi se za nedajbože ili dugo planiranu kupovinu. Da li je prošla godina bila posebna zbog kovida i da li su se štedne navike promenile.

“Pored toga što prosečan iznos štednje raste, samo 27 odsto naših ispitanika je zadovoljno iznosom koji može izdvojiti sa strane i ove godine kao i prošle neizvesnost koju imamo pandemijom predstavlja jedan glavni motiv za štednju građana”, kaže Milan Todorović iz “Erste banke”.

Kamate su i dalje niske. U proseku na devize oko 0,7 odsto, za dinare 2,5 procenata. Ipak pojedine banke u nedelji štednje počele su da nude dva puta veće kamate na deviznu štednju u odnosu na konkurenciju. Odgovor je u njihovim izvorima novca.

Banke sa sedištem u Evropskoj uniji do novca dolaze pod povoljnijim uslovima uz negativnu kamatu Evropske centralne banke. One druge većinu sredstava upravo prikupljaju kroz štednju.

“Ukoliko banka ima potrebu da prikuplja dodatna sredstva kako bi finasirala visok stepen kreditnog poslovanja, odnosno kreditne aktvnosti, onda će imati potrebu da prikuplja dodatna sredstva”, kaže Mirjana Đorđević iz “Sberbanke”.

Kamata ipak nije presudan motiv za štednju, već sigurnost. Iako je inflacija trenutno viša od kamate na oročene dinare – štednja u domaćoj valuti raste i kako saopštava Narodna banka i dalje je isplativaja od devizne.

Navode primer oročenih 100.000 dinara prošlog septembra. Za godinu biste od kamate dobili gotovo 1.500 dinara više nego za štednju istog iznosa u evrima.

“Ukoliko se pogleda četiri godine unazad, dinarska štednja raste bržim tempom i ako se pogleda za petinu svake godine odnosno za 19 procenata. Dinarska štednja raste zbog toga što je makroekonomski ambijent u kome deponenti sada polažu svoja sredstava u banke stabilan”, kaže Nikola Dragašević, direktor Deviznih operacija u NBS.

Istraživanje je pokazalo da najviše štede stariji od 50 godina, da je prosečan oročeni iznos na deviznom štednom računu oko 22.000 evra, a na dinarskom veći od 600.000.

U odnosu na prethodne godine pet odsto više naših građana veruje u štednju, a raste i popularnost drugih oblika štednje poput životnog osiguranja. S druge strane opada broj onih koji štede u kući ili sefu i to sada čini tek četvrtina ispitanika. 

#ušteda

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.