Inflacija i štedni ulozi u dinarima – da li treba staviti prst na čelo ili na digitron

Narodna banka Srbije zadržala je referentnu kamatnu stopu u visini od jednog procenta. Ipak, zbog povećanja inflacije preduzeta je prva mera ka pooštravanju monetarnih uslova, jer je prosečna repo stopa povećana sa 0,13 na 0,24 odsto čime se reguliše količina novca u opticaju. Povećana stopa inflacije, smatraju u Narodnoj banci, u najvećoj meri posledica je niske prošlogodišnje baze i faktora na strani ponude, na koje monetarna politika ne može da utiče. Štedni ulozi od 12 milijardi evra i 100 milijardi dinara nisu ugroženi, smatraju u NBS i pozivaju građane da ulažu u štedne uloge koji su isplativiji.

Narodna banka saopštava da je u avgustu zabeležena međugodišnja inflacija od 4,3 odsto, što je rezultat povećanja cena hrane i energenata. Referentna kamata je ostala ista i to je olakšanje za sve korisnike dinarskih kredita.

Građane zanima najviše da li je time ugrožena vrednost štednih uloga u dinarima.

Savo Jakovljević, direktor sektora istraživanja u NBS kaže da se ne dovodi u pitanje očuvanje vrednosti štednje zato što ne treba gledati inflaciju u jednom mesecu.

“Početkom godine smo imali stopu inflacije jedva iznad jedan posto. Od početka godine prosečna inflacija je 2,7 posto. Znači, štedni ulozi građana nisu ugroženi, čak naprotiv kada se građani odlučuju da štede oni sagledavaju celokupan makroekonomski ambijent koji je očuvan i u vreme pandemije, i perspektive su takve da imamo ubrzan rast”, kaže Savo Jakovljević.

U Narodnoj banci ističu da se isplativost štednje ne gleda u jednom mesecu već u kvartalima. Ukoliko uporedimo štednju u dinarima i evrima, u poslednjih osam godina, jasna je isplativost štednje u dinarima u odnosu na evre.

“Rast štednje u poslednjih deset godina 400 odsto u dinarima i 35 odsto u evrima. Postavlja se pitanje zašto ljudi više štede u dinarima, ima više razloga, jedan – stimulativnija kamatna stopa nego kada što štedite u evrima, a s druge strane postignuta je makroekonomska stabilnost”, kaže Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

Da ste svake godine oročavali 100.000 dinara dobili biste kamatu za 33.600 dinara ili 286 evra više od štediše koji je položio istu sumu u protivvrednosti u evrima. Samo u 2020. godini za oročenih 100.000 dinara kamata na dinare u odnosu na evre bila je veća za 1.900 dinara ili 16 evra.

U Narodnoj banci procenjuju da će se rast cena nastaviti do kraja godine i da bi smanjenje stope inflacije trebalo očekivati u drugoj polovini 2022. godine. To znači da će i inflaciji biti u proseku od oko tri odsto.

Da li će to opredeliti štediše da investiraju u nekretnine, troše novac ili štede, umnogome će zavisiti od dešavanja pre svega na evropskom nivou.

#inflacija

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.