24/03/2019
Autor:
Info Press
Izvor: Blic/Vladimir Lojanica
Foto: M. Cvetković/RAS Srbija
U kolekciji Užičanke koja živi na Novom Zelandu je 3.000 knjiga. Sve do jedne, žanrovski i po imenima autora složene i u kutije spakovane, čekaju put za Srbiju. Ali nikako da krenu. Polazak otkazuju skupe carinske tarife i zahtevni propisi. Da su oni jednostavniji i jeftiniji, Narodna biblioteka iz Užica već bi u fondu imala štivo na kome bi joj pozavidele i mnoge evropske. Bogatu riznicu na nekoliko svetskih jezika dobijenu na poklon od Nede Zdravković. U Oklandu, najvećem gradu Novog Zelanda, Neda je od 2000. godine. Otišla je iz Srbije sa zvanjem filologa i diplomom sa Katedre za komparativnu književnost, a na Novom Zelandu magistrirala informatiku i bibliotekarstvo. Pet godina je radila kao bibliotekar na univerzitetu u Oklandu, a od magistrature vodi edukativne programe za doktorande kao specijalista za akademske metode predavanja. ,,Za to vreme uspela sam da stvorim svoju kućnu biblioteku sa 3.000 naslova. Mnoge knjige sam kupila, mnoge dobila na poklon od univerzitetskih profesora. Zbog obaveza, jer puno radim i često putujem po Evropi, puno tih knjiga ne bih mogla pročitati ni za tri života. Zato sam odlučila da ih poklonim Narodnoj biblioteci iz Užica, da to bude neka moja zadužbina gradu u kome sam odrasla”, priča za ,,Blic” Neda Zdravković. Ovih dana je u Užicu. Konačno su joj obaveze dozvolile da dođe na malo duže, za razliku od 2011. i 2016. kada je jedva stigla da izdvoji po pet dana da vidi rodbinu. ,,Da bih ja te knjige poslala za Srbiju, potrebno mi je 10.000 evra. Otprilike pola od toga su troškovi transporta, pola su troškovi carine”, priča Neda. Taj novac ona nema, a kada bi ga imala, užička biblioteka bi čitalaštvu mogla da ponudi beletristiku, istoriju, klasičnu književnost, istoriju, filozofiju, monografije na razne teme, edicije, zbirke eseja, dečju književnost, slikovnice, stripove, literaturu sa potpisom nobelovaca. Uglavnom originalne naslove, na primer Danteovu poeziju na italijanskom ili dela Čehova, Turgenjeva i Dostojevskog na ruskom. U zbirci, spremnoj za put, jesu i raritetne knjige, poput zapisa prvih doseljenika na Novi Zeland i maorska poezija prevedena na engleski. Još dosta je tu dela na holandskom, hebrejskom, španskom koje bi rado poželela svaka biblioteka na svetu. ,,Pričala sam sa nekoliko kompanija koje iz Novog Zelanda transportuju robu širom sveta. I u svakoj su mi rekli: “Radimo svuda, ali Srbiji ne prilazimo”. Objasnili su mi zašto. Morala bih da sastavim spisak od 3.000 knjiga, i za svaku napišem ime autora, o kojoj se vrsti literature radi, gde je i kada kupljena, gde je štampana. Uz 10.000 evra meni sad treba mnogo vremena da evidentiram te podatke i ispunim zahteve carine u Srbiji”, kaže Neda Zdravković. Finansijsku potporu potražila je na najpoznatijem novozelandskom sajtu na kome se prikuplja pomoć za razne namene, na linku givealittle.co.nz/cause/book-donations-for-serbia. Uzda se ona u svest Novozelanđana, naučenih na solidarnost, ali i Srba u ovoj državi koji mogu da shvate značaj njenog poklona. Izostane li to, knjige namenjene užičkoj biblioteci će čekati na drugom kraju sveta. Na Novom Zelandu Neda je skoro dve decenije, proputovala je Evropu uzduž i popreko, videla koliko se u savremenom svetu polaže na značaj biblioteke… ,,Novi Zeland je teritorijalno tri puta veći od Srbije, ali ima četiri miliona stanovnika. To je zemlja koja nema dugu istoriju, začela se pre 150 godina iz džungle i domorodačke civilizacije. A opet, godišnji budžet biblioteke univerziteta u Oklandu je 15 miliona evra, što je ogroman novac i za tamošnje prilike. Evropske metropole poput Amsterdama, Stokholma, Helsinkija su porušile čitave kvartove da bi na njihovim mestima izgradile nešto poput naših kulturnih centara, u kojima pola prostora pripada bibliotekama sa interaktivnim sadržajima. U jedno takvo zdanje, koje se vodi kao biblioteka, a nudi i ostale edukativne sadržaje, u Krajstčerču je uloženo 65 miliona evra”, priča Neda.
Napišite komentar za ovaj članak
spisak dosadašnjih komentara za ovaj članak
Najnoviji oglasi
Izdajem stan stan u kvalitetnoj novogradnji kog hotela Morava u Čačku. Stan je kompletno namešten, površine 35 m2. Informacije možete dobiti na: 064/ 148 03 77 064 /510 78 33
Za sve naše klijente odobravamo posebne mesečne popuste i akcije kao i stalne popuste za penzionere, lica sa troje i više dece kao i za nezaposlena lica, popust 28%.
U našim poslovnicama u Bavaria centar Preljina i Bavaria Team Čačak, Vašu registraciju mozete platiti na više mesečnih rata putem čekova gradjana, putem administrativne zabrane.
JKP „VODOVOD“ Čačak
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje raspisao je oglas za upućivanje penzionera na rehabilitaciju za 2024. godinu, a pravo da konkurišu za desetodnevni besplatni boravak u banjama i lečilištima u Srbiji imaju korisnici čija penzija iznosi do 39.850 dinara i imaju prebivalište u Srbiji.
pročitaj još sličnih vesti
Prema podacima Turističke organizacije Srbije interesovanje građana za posete turističkim centrima u Srbiji za predstojeće prvomajske i vaskršnje praznike je veliko.U većini banja rezervisano više od 80 odsto kapaciteta, a u planinskim centrima se rezervisanost kreće od 70 pa do čak 90 odsto
Udruženje socijalne zadruge domaće radinosti,, Bosiljak” Čačak, aktivno radi na očuvanju starih zanata: tkanje, vez, pletenje, šivenje, heklanje. Jedan od ciljeva je i edukacija, socijalizacija i upošljavanje osoba sa posebnim potrebama svih kategorija žena bez obzira na starosnu dob.
U Gornjem Milanovcu svečano je otvoren javni bazen u zatvorenom prostoru, značajna investicija čija je izgradnja trajala 17 meseci . Vrednost objekta je pet miliona evra i on je predat na upravljanje Sportsko- rekreativnog centru Gornjeg Milanovca ,,Breza”.
Polaganjem venaca i odavanjem državnih i vojnih počasti na čačanskom groblju obeleženo je 95 godina od smrti vojvode Stepe Stepanovića. Komemorativni skup organizovao je Odbor Vlade republike Srbije za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova u saradnji sa gradom Čačkom.
Vreme u zemlji biće sunčano i toplije, s temperaturom do 27 stepeni. Lepi dani očekuju nas do prve polovine naredne nedelje, nakon čega će doći do promene vremena.
pretraži sajt
Broj pregleda
Pregleda do sada
Hvala što pratite naš portal.
najnovije vesti
Podelite objavu
Kliknite na znak plus
Podelite vest na društvenim mrežama.
Zapratite nas na fejsbuku
redakcija@infopress.rs
Marketing@infopress.rs
Impresum • Marketing • Kontakt informacije • Uslovi korišćenja • Politika privatnosti • Deklaracija o kolačićima • Pristup podacima
U kolekciji Užičanke koja živi na Novom Zelandu je 3.000 knjiga. Sve do jedne, žanrovski i po imenima autora složene i u kutije spakovane, čekaju put za Srbiju. Ali nikako da krenu. Polazak otkazuju skupe carinske tarife i zahtevni propisi. Da su oni jednostavniji i jeftiniji, Narodna biblioteka iz Užica već bi u fondu imala štivo na kome bi joj pozavidele i mnoge evropske. Bogatu riznicu na nekoliko svetskih jezika dobijenu na poklon od Nede Zdravković. U Oklandu, najvećem gradu Novog Zelanda, Neda je od 2000. godine. Otišla je iz Srbije sa zvanjem filologa i diplomom sa Katedre za komparativnu književnost, a na Novom Zelandu magistrirala informatiku i bibliotekarstvo. Pet godina je radila kao bibliotekar na univerzitetu u Oklandu, a od magistrature vodi edukativne programe za doktorande kao specijalista za akademske metode predavanja. ,,Za to vreme uspela sam da stvorim svoju kućnu biblioteku sa 3.000 naslova. Mnoge knjige sam kupila, mnoge dobila na poklon od univerzitetskih profesora. Zbog obaveza, jer puno radim i često putujem po Evropi, puno tih knjiga ne bih mogla pročitati ni za tri života. Zato sam odlučila da ih poklonim Narodnoj biblioteci iz Užica, da to bude neka moja zadužbina gradu u kome sam odrasla”, priča za ,,Blic” Neda Zdravković. Ovih dana je u Užicu. Konačno su joj obaveze dozvolile da dođe na malo duže, za razliku od 2011. i 2016. kada je jedva stigla da izdvoji po pet dana da vidi rodbinu. ,,Da bih ja te knjige poslala za Srbiju, potrebno mi je 10.000 evra. Otprilike pola od toga su troškovi transporta, pola su troškovi carine”, priča Neda. Taj novac ona nema, a kada bi ga imala, užička biblioteka bi čitalaštvu mogla da ponudi beletristiku, istoriju, klasičnu književnost, istoriju, filozofiju, monografije na razne teme, edicije, zbirke eseja, dečju književnost, slikovnice, stripove, literaturu sa potpisom nobelovaca. Uglavnom originalne naslove, na primer Danteovu poeziju na italijanskom ili dela Čehova, Turgenjeva i Dostojevskog na ruskom. U zbirci, spremnoj za put, jesu i raritetne knjige, poput zapisa prvih doseljenika na Novi Zeland i maorska poezija prevedena na engleski. Još dosta je tu dela na holandskom, hebrejskom, španskom koje bi rado poželela svaka biblioteka na svetu. ,,Pričala sam sa nekoliko kompanija koje iz Novog Zelanda transportuju robu širom sveta. I u svakoj su mi rekli: “Radimo svuda, ali Srbiji ne prilazimo”. Objasnili su mi zašto. Morala bih da sastavim spisak od 3.000 knjiga, i za svaku napišem ime autora, o kojoj se vrsti literature radi, gde je i kada kupljena, gde je štampana. Uz 10.000 evra meni sad treba mnogo vremena da evidentiram te podatke i ispunim zahteve carine u Srbiji”, kaže Neda Zdravković. Finansijsku potporu potražila je na najpoznatijem novozelandskom sajtu na kome se prikuplja pomoć za razne namene, na linku givealittle.co.nz/cause/book-donations-for-serbia. Uzda se ona u svest Novozelanđana, naučenih na solidarnost, ali i Srba u ovoj državi koji mogu da shvate značaj njenog poklona. Izostane li to, knjige namenjene užičkoj biblioteci će čekati na drugom kraju sveta. Na Novom Zelandu Neda je skoro dve decenije, proputovala je Evropu uzduž i popreko, videla koliko se u savremenom svetu polaže na značaj biblioteke… ,,Novi Zeland je teritorijalno tri puta veći od Srbije, ali ima četiri miliona stanovnika. To je zemlja koja nema dugu istoriju, začela se pre 150 godina iz džungle i domorodačke civilizacije. A opet, godišnji budžet biblioteke univerziteta u Oklandu je 15 miliona evra, što je ogroman novac i za tamošnje prilike. Evropske metropole poput Amsterdama, Stokholma, Helsinkija su porušile čitave kvartove da bi na njihovim mestima izgradile nešto poput naših kulturnih centara, u kojima pola prostora pripada bibliotekama sa interaktivnim sadržajima. U jedno takvo zdanje, koje se vodi kao biblioteka, a nudi i ostale edukativne sadržaje, u Krajstčerču je uloženo 65 miliona evra”, priča Neda.
Napiši komentar
komentari
Najnoviji oglasi
Izdaje se stan kod hotela “Morava” u Čačku
Izdajem stan stan u kvalitetnoj novogradnji kog hotela Morava u Čačku. Stan je kompletno namešten, površine 35 m2. Informacije možete dobiti na: 064/ 148 03 77 064 /510 78 33
BAVARIA TEAM ČAČAK I BAVARIA CENTAR PRELJINA – AMSS
Za sve naše klijente odobravamo posebne mesečne popuste i akcije kao i stalne popuste za penzionere, lica sa troje i više dece kao i za nezaposlena lica, popust 28%.
BAVARIA TEAM ČAČAK I BAVARIA CENTAR PRELJINA – AMSS
U našim poslovnicama u Bavaria centar Preljina i Bavaria Team Čačak, Vašu registraciju mozete platiti na više mesečnih rata putem čekova gradjana, putem administrativne zabrane.
Pročitaj slične vesti
U banjama puni kapaciteti za praznike
Prema podacima Turističke organizacije Srbije interesovanje građana za posete turističkim centrima u Srbiji za predstojeće prvomajske i vaskršnje praznike je veliko.U većini banja rezervisano više od 80 odsto kapaciteta, a u planinskim centrima se rezervisanost kreće od 70 pa do čak 90 odsto
Udruženje socijalne zadruge domaće radinosti,, Bosiljak” Čačak
Udruženje socijalne zadruge domaće radinosti,, Bosiljak” Čačak, aktivno radi na očuvanju starih zanata: tkanje, vez, pletenje, šivenje, heklanje. Jedan od ciljeva je i edukacija, socijalizacija i upošljavanje osoba sa posebnim potrebama svih kategorija žena bez obzira na starosnu dob.
U Gornjem Milanovcu otvoren novi bazen
U Gornjem Milanovcu svečano je otvoren javni bazen u zatvorenom prostoru, značajna investicija čija je izgradnja trajala 17 meseci . Vrednost objekta je pet miliona evra i on je predat na upravljanje Sportsko- rekreativnog centru Gornjeg Milanovca ,,Breza”.
pretraži sajt
Zapratite nas na fejsbuku
redakcija@infopress.rs
Marketing@infopress.rs
