Protivgradna sezona je počela: Evo koliko strelaca će braniti naše nebo, i sa koliko raketa

Nema ništa tužnije nego kad seljak gleda kako mu grad veličine oraha “tuče” sve ono što je sa svojih deset prstiju  posejao, okopao, oplevio, a ova elementarna nepogoda mu višednevni znoj uništi za samo nekoliko minuta. Sezona odbrane od grada, kao i svake, i ove godine počela je 15. aprila. Mada gradonosnih oblaka nema u najavi za skoriji period, direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije (RHMZ) prof. dr Jugoslav Nikolić, diplomirani meteorolog, kaže za Telegraf.rs da je sve spremno da se brani nebo iznad Srbije.

On navodi da je za ovu sezonu spremno 18.000 raketa. One će biti ispaljene, a nadamo se da neće biti potrebe za tolikim brojem, sa 1.204 lansirnih stanica na kojima su angažovana po dva strelca, a na 104 stanice je ostavljena automatska oprema.  

Prema njegovim rečima, veći deo raketa sa kojim se raspolaže ostao je od prošle godine. 

– RHMZ koji je, pored osnovne delatnosti, nadležni organ i za poslove odbrane od grada u Srbiji, obezbedio je blagovremeno startovanje Sistema odbrane od grada ove godine u izuzetno teškim i složenim uslovima zbog epidemije korona virusa. Ne ugrožavajući zdravlje i živote ljudi, strogo poštujući sve preventivne mere koje je donela država Srbija i RHMZ, izvršene su sve pripreme za ovogodišnju protivgradnu sezonu, što podrazumeva procedure i proces javnih nabavki protivgradnih raketa, njihovu raspodelu na teritoriji koja se brani, iznalaženje preko 2.200 strelaca širom Srbije, organizovanje obuke, lekarskih pregleda i potpisivanje ugovora sa strelcima, priprema automatskih lansirnih stanica za rad, nabavka i servisiranje odgovarajuće opreme itd.) i operatvno startovanje Sistema odbrane od grada počev od ponoći, 15. aprila ove godine – kaže na početku razgovora za Telegraf.rs direktor RHMZ-a prof. dr Jugoslav Nikolić.

On tvrdi da je broj raspoloživih protivgradnih raketa dovoljan.

– Raspolaživo je preko 18.000 raketa, tako de je obezbeđena optimalna količina za start protivgradne sezone, kao i magacinske rezerve za popunjavanje utrošenih raketa u narednim dejstvima. Potrošnja raketa od godine do godine je veoma varijabilna, u zavisnosti od čestine i intenziteta olujno gradonosnih procesa. U prethodnih 5 godina najmanje protivgradnih raketa je potrošeno 2015. godine – 3.289 komada, a najviše 2018. godine – 11.706 komada – navodi prof. dr Nikolić. 

Direktor RHMZ-a precizira da je ove godine nabavljeno skoro 8.000 raketa, a ostatak su zalihe od prošle sezone.

– Ove godine RHMZ obezbedio je 250.110.000,00 dinara za koja je, pred početak ovogodišnje sezone, izvršena javna nabavka 7.000 raketa. Dodatna podrška obezbeđena je od jedinica lokalne samouprave i Sekretarijata za poljoprivredu AP Vojvodine u vidu 947 raketa, a ostatak su zalihe iz prethodne godine. Time je obezbeđena dovoljna količina raketa po metodologiji za uobičajene čestine i intenzitete olujno gradonosnih procesa na teritoriji Srbije – kaže Nikolić.

Naš sagovornik navodi da su aktivirane 1.204 lansirne stranice. Na svakoj  stanici anagažovana su po dva strelca, a na 104 stanice je postavljena automatska oprema.

– Mesečna neto naknada po strelcu, obezbeđena iz republičkog budžeta, iznosi 4.000 dinara, što sa porezima i doprinosima za penziono i zdravstveno osiguranje iznosi oko milion evra za jednu protivgradnu sezonu. Tu ističemo da su subjekti Sistema odbrane od grada, po Zakonu o odbrani od grada, i organi autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, koji po Zakonu neposredno sarađuju sa nadležnim organom i obezbeđuju podršku za funkcionisanje Sistema odbrane od grada na svojoj teritoriji – kaže on.

Na pitanje postoje li mesta u kojima postoji problem sa raketama i sa strelcima, kaže da je situacija sa raketama stabilna, i objašnjava kakva je situacija sa strelcima:

– Obezbeđen je optimalni broj raketa za čitavu teritoriju Srbije, tako da se može konstatovati stabilna situacija po pitanju broja raketa. Što se tiče strelaca, postoji stalna saradnja sa organima jedinica lokalne samouprave u smislu podrške nadležnom organu, u skladu sa Zakonom, obezbeđenju angažovanja izvršilaca za delovanje na gradonosne oblake – strelaca na lansirnim stanicama na svojoj teritoriji. Prevashodno se to odnosi na istočne i jugoistočne delove Srbije, gde je dosta veliki broj ispražnjenih seoskih naselja.

Nikolić podseća da se mora imati u vidu da nigde u svetu, sa bilo kojim sredstvima i tehnikom, nije moguće sprečiti grad kao elementarnu nepogodu.

– Čine se samo napori da se štete od grada smanje, u proseku na prihvatljiv nivo koji opravdava ulaganja u zaštitu. U najrazvijenijim zapadnim zemljama efikasnost sistema odbrane od grada kreće se od 30 do 50-60 odsto. Zbog toga država Srbija, pored ulaganja u Sistem odbrane od grada, našim poljoprivrednicima nastoji da pomogne i kroz subvencije osiguranja od grada (koje se kreću do 70 odsto) i subvencije nabavke protivgradnih mreža i druge vidove.

Upravo ova elementarna nepogoda ubrzala je berbu u malinjacima u Brusu, prvog dana maja. U selu Blaževu zabeležene su gotovo nestvarne fotografije, kasnije objavljene na stranici Dobra zemlja. Grad je obeleo malinjak, dvorište jedne kuće, put pokraj nje. Svi su pitali da li je padao grad, ili sneg.  

Mi se, iskreno, nadamo, da će broj ovakvih slika, tokom ove godine, biti minimalizovan.

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.