SPC: Uskrs jači od svake nevolje

Nema te nevolje niti složenih životnih okolnosti koje mogu da spreče vaskršnju radost u srcima verujućih. Praznik Vaskrsenja Hristovog slavio se i u ratovima, u rovovima, logorima, u atmosferi bliske smrti, oskudice i strepnje… I na svakom ovom mestu i u svako vreme donosio je radost, utehu i duhovno okrepljenje. Jer Hristos je pobedio smrt, a večni život tako uzdigao u ideal svakog istinskog vernika.

Na proslavu ovogodišnjeg Vaskrsa – najvećeg hrišćanskog praznika, u uslovima pandemije virusa korona, izolacije i bolesti, ovako gledaju u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Iz Patrijaršije poručuju da, bez obzira na to kakav je režim bogosluženja, Vaskrs je vreme molitvene radosti koju bi svaki čovek trebalo da podstakne u sebi.

– Bili zajedno ili odvojeno, svi smo mi jedno – u vaskrslom Hristu. To je najveća vrednost Vaskrsa – kažu u SPC.

Zato će i pozdrav koji će od nedelje odjekivati u svim srpskim pravoslavnim domovima “Hristos vaskrse – Vaistinu vaskrse” biti i najava optimizma i neprekinute životne energije.

Vaskrs je praznik koji podseća na pobedu večnog života. On nam poručuje da nema ovozemaljskog mraka, nesreće i bola koji su nepobedivi.

– Ako Hristos ne vaskrese, uzalud je vera naša i propovedanje naše – kaže apostol Pavle.

Sin Božiji Isus Hristos, prema jevanđeljima, umro je raspet na krstu u Veliki petak i istog dana bio je sahranjen u grobnici u Josifovom vrtu. Treći dan po smrti, u Veliku nedelju, Hristos je vaskrsao i time pokazao da ima vlast nad silama mraka i smrti. U ovom događaju hrišćani vide svoje spasenje, ali i spasenje čitavog sveta.

Isusovoj pobedi nad smrću prethodili su njegovo stradanje i smrtna kazna raspećem na krst. Hrišćanske crkve Vaskrs proslavljaju kao najsvečaniji praznik, još od apostolskog vremena. Značaj događaja koga se vernici toga dana prisećaju sa pravom mu je dao naziv “praznika nad praznicima”.

U narodu postoji običaj da se o Vaskrsu, na Veliki petak, jaja boje crvenom i drugim jarkim bojama i da se daruju poznanici i prijatelji. To je u znak podsećanja na Mariju Magdalinu koja je caru Tiberiju, dokazujući mu Hristovo vaskrsenje, darovala crveno kokošije jaje.

Crveno jaje najupečatljiviji je simbol praznika Hristovog vaskrsenja. Ono simbolizuje ponovno rađanje, neprekidni poredak prirode čiji je čovek sastavni deo i koji svako nosi u sebi. Crvena boja predstavlja krv koju je Hristos prolio na Golgoti okajavajući grehe ljudi, ali i radost zbog njegovog vaskrsenja.

Vaskrsu i danima koji mu prethode najviše se raduju najmlađi. Običaj “tucanja” ofarbanim i našaranim uskršnjim jajima, uzdržanost posta i okupljanje oko praznične trpeze od davnina su krasili radost Vaskrsa. Za sve hrišćane Vaskrs je praznik pomirenja, radosti i ljubavi.

LjUBAV ROĐENA IZ JAJETA

Najveći srpski istraživač narodnih običaja i simbolike Veselin Čajkanović ukazivao je da u religiji i mitologiji jaje ima veliki značaj, i posebno se pominje u mitovima o stvaranju sveta.

U početku je, kaže se, bio haos, od haosa se formiralo iskonsko jaje, iz jajeta se rodio Eros, bog ljubavi i princip ljubavi. Tako je iz jedne polovine ljuske stvoreno nebo, a iz druge zemlja.

– Zbog toga što je jaje izvor života, imalo je veliku ulogu u kultu mrtvih – zapisao je Čajkanović. – Lako je razumeti da će žrtva u jajima biti naročito draga mrtvima, jer jaje sadrži ono što je mrtvima najpotrebnije – život.

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.