Unicef: Zajednička igra pomaže i roditeljima i deci

U saradnji sa Unicefom, RTS počinje serijal razgovora za roditelje. Ovoga jutra, gost je dr Nenad Rudić, dečji psihijatar sa višedecenijskim iskustvom u radu sa decom i porodicama na Institutu za mentalno zdravlje i dugogodišnji saradnik Unicefa.

Unicef je oduvek posvećen temama unapređenja brige o razvoju dece, prevenciji poremećaja u razvoju i kvalitetnijeg uticaja na razvoj deteta.

Gostujući u Jutarnjem programu, doktor Nenad Rudić naglašava da je Unicef stavio težište na pitanje – kako sebe zaštititi kao roditelja i odraslu osobu kako bi nastavili sa onim što naša uloga i jeste, a to je da štitimo dete onoliko koliko je potrebno i izlažemo realnosti onoliko koliko smatramo da dete može da izdrži.

„Ovde je više pitanje izazova odraslih i roditelja kako da, prosto rečeno, sačuvaju zdrav razum jer dete predškolskog uzrasta gleda roditelja i ma koliko mi mislili da ne razume, ono oseća i doživljava“, napominje doktor.

Ne postoji univerzalan savet koji će biti od koristi za sve, dodaje dr Rudić, ali ako mi kao odrasli znamo šta pričamo, možemo da se borimo sa neizvesnošću, imamo adekvatan odgovor na nju, mnogo lakše ćemo doći do reči kojima ćemo detetu nešto da objasnimo.

„Treba da kažemo da postoji nešto što je virus, nešto što je bolest i nešto što je briga o sebi. Zbog toga detetu možemo reći da se neke stvari menjaju, ali da se privremeno menjaju, ali zato u nekom drugom okviru koji nam se sada daje, neke stvari ćemo raditi drugačije. U stvari, ovo je period kada dete može mnogo da pomogne roditelju koji je odsutan, zabrinut kako da zaštiti dete, jer je snaga dečijeg motiva da se igra i da bude angažovano u igri, takva da može da pomogne roditeljima da zaborave okolnosti u kojima se nalazimo. Zato je savet roditeljima da se igraju sa decom ne zato da bi njima organizovai igru, nego da pomognu sebi da igrajući se sa decom uživaju i da joj se prepuste“, preporučuje gost Jutarnjeg programa.

U ovakvim okolnostima deca žive aktivnije, na neki način odrastaju ubrzanije i odgovornije i dobro je uključiti ih i u neke kućne aktivnosti kao malog pomoćnika, druga, nekog ko je tu pored nas. Onda će igra naći svoje pravo mesto, kada bude postojalo i nešto što je obaveza.

Roditelji dece sa smetnjama u razvoju i autizmom morali su u mirnim vremenima da se bore da dođu do nečega što se zove ravnoteža, porodični život, podrška detetu, tako da u ovim situacijama možemo više da naučimo od njih kako se oni snalaze i da budemo otvoreni za pitanja, dileme i predloge, savetuje dečji psihijatar, dr Nenad Rudić sa Instituta za mentalno zdravlje.

Na kraju gostovanja u Jutarnjem programu, doktor napominje da roditelji na sajtu Unicef Srbija mogu da pronađu savete kako da se kvalitetno igraju sa decom i kvalitetno osmisle zajedničko vreme u izolaciji.

Kako se osloboditi ekrana

Ukoliko deci organizujemo vreme, onda će prostor za igranje sa tabletima, telefonima i gledanje televizije da se smanji, ali sigurno će biti duži no u normalnim okolnostima, jer, verovatno deo odgovora leži i u potrebi da se roditelji malo odmore i predahnu navodi dr Rudić.

„No naš predlog je da roditelji kroz igru sa decom predahnu, radije nego da se prepuštaju razno raznim informacijama koje koliko štite, toliko mogu i da nas ugrožavaju“.

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.