Vanbračni supružnici nemaju pravo nasleđivanja

Nije retkost da se ljudi pod stare dane zbliže, pronađu osobu sa kojom će svakodnevno deliti razumevanje i probleme, pa na kraju i zaljube i počnu da žive u vanbračnoj zajednici. Nekada to naiđe i na otpor potomaka, pre svega zbog bojazni da će “pridošlica” u život njihove majke ili oca, po mogućoj smrti uzeti deo imovine.

Međutim, prema srpskom zakonu vanbračni supružnici nemaju pravo nasleđivanja, ni imovine, ni porodične penzije bez obzira na to koliko je dugo trajala vanbračna zajednica. To je rezervisano isključivo za one koji su u braku.

Advokat Vladimir Marinkov objašnjava da je nemogućnost nasleđivanja jedina razlika između bračne i vanbračne zajednice:

– Zakonodavac se koristio rezonom da je namera partnera da supružnik ne nasleđuje njegovu imovinu i da je upravo zbog toga zasnovao vanbračnu, a ne bračnu zajednicu. Takav propis ima logike, ali u svetu je sada drugačiji trend i ide se ka tome da se one potpuno izjednače.

Pošto vanbračni supružnici često ne žele da posle svoje smrti partnera ostave bez ičega, a iz raznih razloga se nisu venčali, Marinkov, kaže, da kod nas često koriste opciju testamentarnog nasleđivanja.

– To znači da jedan partner svoju imovinu testamentom zavešta drugom. Najčešće to oboje urade, pa ko prvi umre, drugi ga nasleđuje. Problem nastaje kad postoje deca iz ranijih brakova, koji imaju zakonsko pravo na svoj nužni deo, a to je polovina onoga što bi dobili da nema testamenta.

Recimo, ako preminuli ima dvoje dece, a testamentom je sve ostavio vanbračnoj supruzi, deca i supruga dele imovinu po pola, pa svako dete dobije po jednu četvrtinu.

Marinkov navodi da se često pravi i ugovor o doživotnom izdržavanju kako bi vanbračni partner izbegao naslednike.

– To je kao da je neko prodao stan, ali ne za pare već za uslugu i onda ta imovina ne ulazi u nasleđe. Naslednici tada tuže partnera i pokušavaju da obore ugovor dokazujući da njihovom roditelju nije trebalo izdržavanje ili da ga nije dobijao ili da nije bio svestan šta radi. Razne su tu sporne situacije i takvi procesi uvek traju po nekoliko godina.

Ima situacija i da vanbračni partner nema zakonskih naslednika. U tom slučaju ako je imovina ostavljena testamentom supružnik može njom da raspolaže kako hoće. Ako nema ni testamenta, ni naslednika, onda imovinu nasleđuje država, a ne vanbračni partner.

ZAJEDNIČKA IMOVINA

Dešava se i da su u starosti vanbračni supružnici pre smrti jednog živeli zajedno nekoliko godina i u tom periodu stekli zajedničku imovinu, recimo, kupili stan ili vikendicu na planini ili na moru.

– Tada partner ima pravo na polovinu i to nije deo zaostavštine – objašnjava avdokat Marinkov. – Drugu polovinu dele zakonski naslednici. Međutim i oko toga mogu da se spore i da deca na sudu obaraju doprinos partnera i dokazuju da je on mali ili nikakav u sticanju te imovine.

#supružnici, #vanbračni

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.