Nastavlja se pad srpske prehrambene industrije

Rezultati prehrambene industrije postaju jedan od hroničnih problema srpske privrede. Statistički podaci za avgust i septembar otkrivaju da se pad ove grane nastavio – 5,6 i 7,3 odsto. Novina je što je, posle stabilnog rasta cele prošle i više od pola ove godine, pala i – mesna industrija. Stručnjaci veruju da je ovo, između ostalog, posledica kosovskih taksa, niskih izvoznih cena, svinjske kuge, ali i zaustavljanja plasmana pojedinih kompanija u Rusiju.

Čitava industrijska proizvodnja u Srbiji je u septembru porasla 1,6 odsto, dok je prerađivačka bila bolja 1,7 odsto ovog nego prošlog septembra. Da nije pala hrana, brojke bi bile bolje.

“Pad prehrambene je prepolovio rast prerađivačke industrije”, objašnjava ekonomista Stojan Stamenković.

“Da je prehrambena samo mirovala, prerađivačka bi porasla tri do 3,5 odsto. Jedan od faktora lošeg stanja u prehrambenoj industriji je uvođenje kosovskih taksa krajem prošle godine. Drugi faktor su niske izvozne cene. Dok je količina izvezene robe porasla 15 odsto, naplata je porasla između sedam i osam odsto. U avgustu i septembru se javio i novi faktor. To je pad mesne industrije. Ona je lane rasla između četiri i pet odsto. Tako je bilo i u prvoj polovini godine. U avgustu je odjednom mesna industrija pala sedam odsto. U septembru je pad još veći. Ostaje pitanje da li je na to uticala svinjska kuga, zaustavljanje izvoza u Rusiju ili nešto drugo.”

Struka objašnjava da je rezultat posledica više faktora. Broj stoke, junadi i svinja, svake godine pada za dva do tri odsto. Tokom poslednje decenije smanjen je 30 odsto. Iako smo pre dve godine došli do populacije svinja od tri miliona, ona je sada pala na 2,7 miliona. U krajnjem rezultatu možemo da dođemo do 4,5 do pet miliona tovljenika. To, kažu upućeni, nije dovoljno ni za naše potrebe.

“Kod uzgoja svinja su problem nepouzdane cene”, objašnjava Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije.

“Kada krenu u posao cena tovljenika bude 150 do 180 dinara po kilogramu, a kada dođu do prodaje padne na 120 do 130 dinara. Ne može niko da nadoknadi tu razliku. S druge strane, umesto 10.000, država je ove godine odlučila da stimuliše 5.000 tovljenika. Drugi problem su bolesti. Susedi su prestali da uvoz prerađevina od svinjskog mesa, jer poštuju preporuku Evropske komisije. Moramo da pazimo na naše partnere, jer je CEFTA naše jedino tržište za prerađevine od svinjskog mesa.”

PROBLEM FARMERA S JUNETINOM

Dogovor sa Turskom oko izvoza junetine nije dao očekivane rezultate. Farmeri su ušli u biznis, ali još nisu uspeli da prodaju meso.

“Tov junadi traje od devet do 12 meseci”, objašnjava Nenad Budimović.

“On traži veliko ulaganje, a dugo se čeka povraćaj uloženog. Neki ljudi su ušli u posao i čekaju Turke da kupe, ali se to još ne dešava. S druge strane, u Srbiji je mala potrošnja junećeg mesa, jer je skupo. Zamenili smo ga pilećim.”

#industrija, #izvoz, #meso

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.