Završeno 63. Disovo proleće

Dodelom Disove nagrade pesniku Dejanu Aleksiću i otvaranjem izložbe posvećene njegovom stvaralaštvu, u Gradskoj biblioteci Čačak u petak je završeno je 63. Disovo proleće.

Svečani program počeo je otvaranjem izložbe „Intimni eldorado”, autorke Biljane Raičić, koja na deset plakata predstavlja život i stvaralački put ovogodišnjeg laureata, od detinjstva i porodice, preko susreta sa domaćim i stranim piscima do ključnih tačaka njegovog književnog opusa. Osim plakata izložbu čine i Aleksićeve knjige i druga izdanja koja se neposredno vezuju za njegovo stvaralaštvo. Poseban izložbeni segment čini šest zvučnih instalacija u formi knjiga zahvaljujući kojima posetioci imaju priliku da čuju stihove i delove intervjua sa pesnikom. Dizajn plakata i pratećeg kataloga potpisuje Milenko Savović.

Govoreći o konceptu i naslovu izložbe, Biljana Raičić je istakla da je motiv Eldorada kod Aleksića dvostruk.

• Čitajući njegove pesme, prozu, drame, eseje i intervjue, shvatila sam da, pored toga što je za Dejana detinjstvo Eldorado u čijim predelima se nalaze zaboravljena blaga, koja uvek svetle nekim posebnim sjajem u našim životima, za njega je Eldorado i sama poezija, zapravo stvaralaštvo uopšte – kazala je autorka.
• Izložbu je otvorio Aleksandar Kostadinović, član žirija za Disovu nagradu koji je ukazao na jedan od ključnih motiva Aleksićeve poetike, naglasivši njegovu sposobnost da uoči „kvarove” u stvarnosti i da ih snagom pesničkog jezika pretvori u umetničko svedočanstvo.

  Tokom otvaranja izložbe publici se obratio i sam laureat.

  • Nije jednostavno kada se čovek sretne sa ovako zgusnutim zbirom vlastitih biografskih i biobibliografskih činjenica. Preplavljuju me ambivalentni osećaji – sa jedne strane ushit i osećaj nostalgije, a s druge strepnja koja pokreće pitanje: Gospode, da l’ je moguće da je sve to bilo – kazao je Aleksić, nakon čega je pročitao pesmu „Autoportret s dvorišnom epifanijom”.

  Nakon otvaranja izložbe usledila je svečana akademija i dodela nagrada. Najpre je održano tradicionalno „Slovo o poeziji”, koje je ove godine govorio Slobodan Jović. On je u tekstu pod naslovom „Poezija opstaje ili Drahma i po Vladislava Petkovića Disa” između ostalog istakao:

  • Dis je otišao s ovog svijeta, a jedina imovina pronađena kod njega bila je drahma i po i naočare za kratkovidost. Ta drahma i po je danas za ovaj vijek preobražena u nepotrošivi zlatnik koji obasjava sve nas koji živimo i dišemo u ovom jeziku. Ta siromašna zaostavština prerasla je u zlatnu polugu srpske poezije koja umnožava vrijednost svakog stiha, svake riječi i svake pjesme srpskog jezika.

  O važnosti proučavanja poetike Vladislava Petkovića Disa i značaju njegovog dela u savremenom čitanju govorio je Nikola Marinković, član žirija za esej, ističući da Disovo pesništvo ostaje nezaobilazno iz generacije u generaciju. Priznanja esejistima Jeleni Ognjenović i Mileni Miladinović uručila je Marijana Lazić, direktor Manifestacije.

• I tokom 63. Disovih svečanosti mladi pesnički glasovi pokazali su potencijal da svojim stvaralaštvom obeleže tokove savremene srpske poezije. U prilog tome govorilo je i obrazloženje koje je pročitao član žirija Bojan Marković, nakon čega je Nagrada „Mladi Dis” pripala Branislavu Jovanoviću za rukopis „Psi koji zakopavaju koske”. Njegov rukopis biće objavljen do oktobra kao 45. publikacija u Ediciji „Tokovi” Gradske biblioteke Čačak. Mladom pesniku plaketu je uručio laureat Dejan Aleksić.

  Centralni deo programa činila je dodela Disove nagrade. Obrazloženje odluke žirija, odnosno razloge zbog kojih je poezija Dejana Aleksića zaslužila ovo priznanje, publici je predstavio Aleksandar Kostadinović. Nakon toga, Povelju i novčani deo Disove nagrade, uručila je Marijana Lazić, direktor Manifestacije.

• 
•  

  Dejan Aleksić je kazao da je izuzetna čast biti u nizu dobitnika ovog, možda najznačajnijeg, pesničkog priznanja. Nakon toga je pročitao besedu pod nazivom „Odista Dis” u kojoj je opisao svoju malu epifaniju sa Disom, tj. mali, lični odnos prema velikom prethodniku, jednu intimnu relaciju koja izmiče učenim kalupima i hladnim recenzijama.

  • To što je Dis kao preteča srpskog nadrealizma i bezmalo svih avangardnih pesničkih praksi postavio na zidove moje unutrašnje galerije nisu uramljeni pejsaži predvidljive stvarnosti, niti su to pasivni eksponati književne istorije, već tačna zapremina tišine koja ostane kada se u gluvo doba noći pogase opsene i utanji buka našeg doba nasrtljive prolaznosti – rekao je Aleksić završivši besedu u svom maniru „srpska poezija je odista Disom prodisala”.
  • 
  • Stihove Dejana Aleksića je u više navrata kazivala dramska umetnica Biljana Đurović, dok su u muzičkom delu programa nastupili Hor „Slovo ljubve” i Grupa „Agios”.

#čačak, #disovoproleće, #nagrade

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.