Konstantin Karapetrović talentovani užički košarkaš je sa nepunih 15 godina otišao u Italiju, kako bi unapredio svoj košarkaški razvoj. Trenutno je na odmoru u svom rodnom gradu i razmišlja gde će nastaviti karijeru.… […]
29/07/2019
Autor:
Info Press
Izvor: MNA
Foto: MNA/Miloš Lukić
Savetodavac za ratarstvo PSSS Čačak, Milan Damljanović, izjavio je Multimedijalnoj novinskoj agenciji da je ove godine na području Čačka, Gornjeg Milanovca, Lučana i Arilja, pšenicom bilo zasejano oko 6.000 hektara, što je manje nego prethodnih godina. “Imali smo sreće da su vremenske prilike bile dosta dobre tokom obavljanje žetve za razliku od cele vegetacije pšenice, gde su nas pratili loše vreme i nepogode od samog početka”, rekao je Damljanović. Prema njegovim rečima, javile su se bolesti što je takođe uticalo na smanjen prinos, ali i kvalitet. “Ne možemo se pohvaliti kvalitetom, zrno je dosta šturo, hektolitarska masa je dosta niska i zato poljoprivredni proizvođači moraju da obrate pažnju na to da narednih godina obavezno uvedu zaštitu pšenice od fuzarioza u vreme cvetanja”, objasnio je Damljanović. U Srbiji je požnjeveno oko 2.000.000 tona pšenice, od toga je 1.500.000 će ostati za domaće potrebe, dok će ostatak moći da se izveze. “Cena pšenice nije visoka, trenutno je 18 dinara po kilogramu. To je cena koja pokriva samo troškove proizvodnje i što se tiče velikih proizvođača neće imati neku veliku vajdu. Za razliku od Vojvodine, pšenica se u našem kraju ne gaji zbog zarade, već iz navike da bi imali svoju pšenicu, ali i održavanja plodoreda”, istakao je on. Za razliku od pšenice, prinos ječma i ovsa je bio nešto veći. “Žetva ovsa je u toku, a ječam je u odnosu na pšenicu imao bolji prinos i kvalitet”, naveo je Damljanović. Prošle godine je rod kukuruza bio izuzetno dobar, a očekivanja su da će tako biti i ove. “Hladan je maj bio zbog čega je kukuruz mirovao prilično dugo, što nisam video u praksi poslednjih 30 godina. Kada su došli topliji dani, a imajući u vidu da je bilo dosta vlage, kukuruz se izvukao i u dosta dobrom je stanju”, rekao je Damljanović. Poljoprivrednicima savetuje da ratarske kulture seju na parcelama gde se uzgajao krompir. “Poznato je da posle krompira ostaje dosta mineralnih hraniva u zemljištu, a pšenica vrlo dobro to iskoristi, tako da je moguća dobra proizvodnja bez dodatnih ulaganja”, zaključio je Damljanović.
Napišite komentar za ovaj članak
spisak dosadašnjih komentara za ovaj članak
Najnoviji oglasi
Konstantin Karapetrović talentovani užički košarkaš je sa nepunih 15 godina otišao u Italiju, kako bi unapredio svoj košarkaški razvoj. Trenutno je na odmoru u svom rodnom gradu i razmišlja gde će nastaviti karijeru.… […]
oš jedan tmuran decembarski dan u Srbiji. Očekuje se oblačno i hladno vreme, ponegde uz slabu kišu ili rosulu. Na planinama će provejavati slab sneg. Duvaće slab severni vetar.
Izdajem radionicu za mehaničarske usluge sa 4 dizalice u užem centru grada. Izdajem radionicu za limarsko- farbarske usluge sa komorom u užem centru grada. Informacije možete dobiti na: 062/162 1111
Pridružite nam se na Festivalu “Vinomanija” na Zlatiboru 27. julai otkrite najnovi model Hyundai Tuscona iz 2024. godine
Izdajem stan stan u kvalitetnoj novogradnji kog hotela Morava u Čačku. Stan je kompletno namešten, površine 35 m2. Informacije možete dobiti na: 064/ 148 03 77 064 /510 78 33
pročitaj još sličnih vesti
Sistem omogućava da zaposleni rade 80% radnog vremena, primaju 90% plate, dok se doprinosi za penzijsko i zdravstveno osiguranje uplaćuju u punom iznosu.
Premija se ostvaruje za kravlje, ovčije i kozje sirovo mleko proizvedeno i isporučeno u četvrtom kvartalu prošle godine, odnosno u periodu od 1. oktobra do 31. decembra 2025.
Lokalnim samoupravama na raspolaganju će biti više od dve milijarde dinara za sufinansiranje projekata zamene, rekonstrukcije, sanacije i nabavku novih kotlarnica
Glamočić je dodao i da Srbija obezbeđuje između 70 i 80 odsto sopstvenih potreba, što govori u prilog tome da smo samodovoljni više nego što se u javnosti govori.
Na sastanku je konstatovano da je poslednjih meseci došlo do stvaranja uočljivih viškova mleka na tržištu, što utiče na stabilnost cena i redovnost preuzimanja sirovine.
pretraži sajt
Broj pregleda
Pregleda do sada
Hvala što pratite naš portal.
najnovije vesti
Podelite objavu
Kliknite na znak plus
Podelite vest na društvenim mrežama.
Zapratite nas na fejsbuku
redakcija@infopress.rs
Marketing@infopress.rs
Impresum • Marketing • Kontakt informacije • Uslovi korišćenja • Politika privatnosti • Deklaracija o kolačićima • Pristup podacima
Savetodavac za ratarstvo PSSS Čačak, Milan Damljanović, izjavio je Multimedijalnoj novinskoj agenciji da je ove godine na području Čačka, Gornjeg Milanovca, Lučana i Arilja, pšenicom bilo zasejano oko 6.000 hektara, što je manje nego prethodnih godina. “Imali smo sreće da su vremenske prilike bile dosta dobre tokom obavljanje žetve za razliku od cele vegetacije pšenice, gde su nas pratili loše vreme i nepogode od samog početka”, rekao je Damljanović. Prema njegovim rečima, javile su se bolesti što je takođe uticalo na smanjen prinos, ali i kvalitet. “Ne možemo se pohvaliti kvalitetom, zrno je dosta šturo, hektolitarska masa je dosta niska i zato poljoprivredni proizvođači moraju da obrate pažnju na to da narednih godina obavezno uvedu zaštitu pšenice od fuzarioza u vreme cvetanja”, objasnio je Damljanović. U Srbiji je požnjeveno oko 2.000.000 tona pšenice, od toga je 1.500.000 će ostati za domaće potrebe, dok će ostatak moći da se izveze. “Cena pšenice nije visoka, trenutno je 18 dinara po kilogramu. To je cena koja pokriva samo troškove proizvodnje i što se tiče velikih proizvođača neće imati neku veliku vajdu. Za razliku od Vojvodine, pšenica se u našem kraju ne gaji zbog zarade, već iz navike da bi imali svoju pšenicu, ali i održavanja plodoreda”, istakao je on. Za razliku od pšenice, prinos ječma i ovsa je bio nešto veći. “Žetva ovsa je u toku, a ječam je u odnosu na pšenicu imao bolji prinos i kvalitet”, naveo je Damljanović. Prošle godine je rod kukuruza bio izuzetno dobar, a očekivanja su da će tako biti i ove. “Hladan je maj bio zbog čega je kukuruz mirovao prilično dugo, što nisam video u praksi poslednjih 30 godina. Kada su došli topliji dani, a imajući u vidu da je bilo dosta vlage, kukuruz se izvukao i u dosta dobrom je stanju”, rekao je Damljanović. Poljoprivrednicima savetuje da ratarske kulture seju na parcelama gde se uzgajao krompir. “Poznato je da posle krompira ostaje dosta mineralnih hraniva u zemljištu, a pšenica vrlo dobro to iskoristi, tako da je moguća dobra proizvodnja bez dodatnih ulaganja”, zaključio je Damljanović.
Napiši komentar
komentari
Najnoviji oglasi
Mladi košarkaš Konstantin Karapetrović pred novim izazovima
Konstantin Karapetrović talentovani užički košarkaš je sa nepunih 15 godina otišao u Italiju, kako bi unapredio svoj košarkaški razvoj. Trenutno je na odmoru u svom rodnom gradu i razmišlja gde će nastaviti karijeru.… […]
Oblačno i hladno vreme, mestimično slaba kiša
oš jedan tmuran decembarski dan u Srbiji. Očekuje se oblačno i hladno vreme, ponegde uz slabu kišu ili rosulu. Na planinama će provejavati slab sneg. Duvaće slab severni vetar.
Izdaje se radionica za mehaničarske i limarsko-farbarske usluge u Čačku
Izdajem radionicu za mehaničarske usluge sa 4 dizalice u užem centru grada. Izdajem radionicu za limarsko- farbarske usluge sa komorom u užem centru grada. Informacije možete dobiti na: 062/162 1111
Pročitaj slične vesti
Šta donosi model rada “80-90- 100” i mođe li da se primeni u Srbiji
Sistem omogućava da zaposleni rade 80% radnog vremena, primaju 90% plate, dok se doprinosi za penzijsko i zdravstveno osiguranje uplaćuju u punom iznosu.
Javni poziv za 4. kvartal za premiju za mleko
Premija se ostvaruje za kravlje, ovčije i kozje sirovo mleko proizvedeno i isporučeno u četvrtom kvartalu prošle godine, odnosno u periodu od 1. oktobra do 31. decembra 2025.
Raspisana tri javna poziva u oblasti ekologije
Lokalnim samoupravama na raspolaganju će biti više od dve milijarde dinara za sufinansiranje projekata zamene, rekonstrukcije, sanacije i nabavku novih kotlarnica
pretraži sajt
Zapratite nas na fejsbuku
redakcija@infopress.rs
Marketing@infopress.rs