Novi broj “Žičkog blagovesnika posvećen Vidovdanu

Novi  broj časopisa „Žički blagovesnik“, za period jul /septembar dostupan je u svim svetim hramovima Žičke eparhije. Za novi broj glasila Žičke eparhije, izmedju ostalih,  pišu i sveštenici užičke crkve Svetog Marka i profesorka srpskog jezika i književnosti iz Užica, Aleksandra Mijailović.   

Četiri puta godišnje, kao osnovno glasilo Žičke eparhije, izlazi časopis Žički blagovesnik, a novi broj posvećen je Vidovdanu. Uvodna rubrika s toga nosi naziv “Vidovdanska umozrenja”, a  urednik časopisa protojerej Aleksandar R. Jevtić, za ovaj broj “Žičkog blagovesnika” napisao je tekst  “Duhovna refleksija na rezoluciju UN o Srebrenici”.

“U tom tekstu protojerei Aleksandar Jevtić dao je komentar na događaj koji se desio 23. maja ove godine, ali jednako tako  i skrenuo je pažnju na žrtvu koju Srbi podnose, od boja na Kosovu,  pa sve do današnjih dana i to da se ta žrtva ne spominje. Ono što ostaje Srbima jeste da njihova pravda nije ovde, na zemlji, već na nebesima. Drugi tematski tekst ovog “Žičkog blagovesnika” je  tekst “Sudija Aod – biblizacija lika Miloša Obilića”-  djakona Bojan Mijailovića. U  tom tekstu djakon Bojan Mijailović pokazao je sličnost  koja postoji između Miloša Obilića i sudije Aoda. Jednako tako, ukazao je i na sličnosti koje postoje u našoj istoriji ili narodnoj književnosti  i Novom ili Starom Zavetu. Tako, na primer,  ukazuje na “Tajnu večeru” koja postoji u Novom zavetu i na pričešćivanje vojnika koje imamo u pesmi “Kneževa večera”, navodi Aleksandra Mijailović, profesorka srpskog jezika i književnosti, u ovom broju “Žičkog blagovesnika” inače, autorka teksta “O Natpisu na kosovskom mramornom stubu”. Taj Natpis se već 1402. godine našao na Gazimestanu, 13 godina posle Kosovskog boja,  a napisao ga je despot Stefan Lazarević, sin kneza Lazara.   

         “Ono što je karakteristično za taj tekst jeste   da je despot Stefan svog oca, Kneza Lazara, predstavio kao onoga koji voli sve što Hristos hoće i njegovu vojsku kao nebesku vojsku.  Takodje, zanimljivo je da se on u početku spisa  obraća onima koji posećuju to sveto mesto,   pa kaže “da ne promineš i ne previdiš kao nešto nebitno”.  Tako je i danas.  I danas je Gazimestan mesto na koje treba doći i ne treba proći jer je to zaista “Sveta Zemlja”.

U stalnoj rubrici časopisa “Žički blagovesnik” – “Crkva i svet”, navodi dalje Aleksandra Mijailović,   u novom broju je i prvi deo teksta protojereja – stafrofora Milića Dragovića, starešine užičke crkve Svetog Marka -”Put od obrazovanja do obraza”. 

“Autor ovog teksta ističe da je reč “obrazovanje”, reč koja u sebi nosi koren reči “obraz”.  Obraz, naime,  nije samo deo lica, već predstavlja i simbolizuje odredjeni skup vrlina, hrišćanskih i moralnih, koje jedna obrazovana,  a zapravo školovana  osoba, treba da nosi u sebi”. 

“Religija i vaspitanje”, “Jevanđelske  teme”, teme iz “Veronauke”,  pa prikazi  odabranih knjiga, redovne su rubrike I ovog “Žičkog blagovesnika”  , uz  Letopis bogosluženja Arhiepiskopa i mitropolita žičkog G. Justina. 

#srbija

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.