Garantovana penzija – može li “narodna naknada” da ispravi nepravdu i omogući minimum dostojnog života

Svaka peta osoba starija od 65 godina u riziku je od siromaštva – pokazuju podaci Zavoda za statistiku. Ugroženije su žene. Gotovo 80 odsto njih nije ostvarilo pravo na penziju. Njima bi mogla da sleduje socijalna ili garantovana penzija o kojoj se polemiše godinama. I dok se razmatra njen uticaj na budžet, zagovornici tog oblika socijalnog davanja kažu da bi garantovala minimum dostojnog života u poznom dobu.

Bez penzije, imovine, socijalne pomoći, srodnika koji bi ih izdržavali – u teškoj materijalnoj situaciji je, prema procenama, više od 100.000 starijih širom Srbije. Van sistema PIO fonda je oko 100.000 žena i skoro 30.000 muškaraca.
Nadežda Satarić iz Udruženja “Snaga prijateljstva” ističe da nisu svi u zoni dubokog siromaštva.

“Neki od njih imaju supružnike koji imaju penzije, dok pojedini imaju decu na koju se mogu osloniti, ali je pretpostavka da jedna trećina, a to je oko 40.000 ljudi, živi ispod svakog dostojanstva i minimuma. Oni se kvalifikuju u taj posebni program”, navodi Satarić.

“Narodna naknada”

Ideja o posebnom programu za najugroženije stara je gotovo dve decenije. Poslednjih godina zagovara je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić. Naziva je narodnom naknadom, koja bi ispravila nepravdu.

“Namenjena je svim onim ljudima – muškarcima i ženama – koji su stariji od 65 godina, nisu penzioneri i nikada neće biti, dakle, nemaju osnovni uslov od 15 godina staža i osiguranja istovremeno i nemaju ni neku vrstu imovine. Takvih ljudi ima i u gradovima, ali pretežno su u selima Srbije”, objšanjava Krkobabić.

Šta to znači za budžet Srbije

A koliko bi to izdavanje uticalo na budžet Srbije, pre četiri godine računao je Centar za socijalnu politiku. Ako bi socijalna penzija bila 10.000, ukupan godišnji rashod bio bi između 0,1 i 0,2 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Pofesorka FEFA i direktorka Centra za socijalnu politiku Gordana Matković ukazuje da ne bi bilo logično da se taj iznos određuje u odnosu na poljoprivrednu penziju, koja je zapravo najmanje primanje u okviru penzijskog sistema Srbije.

“Ne mogu oni koji bi dobijali socijalnu penziju iz budžeta da imaju veću penziju nego oni koji su plaćali doprinose i po osnovu plaćanja doprinosa ostvarili to pravo”, navodi Matković.

“Onome ko nema znači puno”

Nadežda Satarić iz Udruženja “Snaga prijateljstva”, ipak, naglašava da iznos, ma koliki da je, često bude slamka spasa.

“Bio on i desetak hiljada dinara, onome ko nema ništa, značiće puno – da preživi i kupi najosnovnije”, kaže Satarić.

Socijalna penzija uvedena je u više od 100 država. U zemljama Skandinavije pravo na garantovanu penziju ostvaruje se po osnovu državljanstva. Sličan vid primanja za najugroženije u regionu imaju Severna Makedonije i Hrvatska, gde iznosi 150 evra.

#srbija

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.