Saopštenje Zaštitnika građana

ZAŠTITNIK GRAĐANA: STARIJE ŽENE NA SELU SU ČUVARI NAŠE TRADICIJE

Zaštitnik građana Zoran Pašalić izjavio je danas da su starije žene na selu, posebno one koje žive u samačkim domaćinstvima, čuvari našeg identiteta i tradicije i da je neophodno da im se obezbedi da u potpunosti uživaju prava na socijalno, zdravstveno i penziono osiguranje.

“Naš identitet i naša tradicija se nalaze na selu, a čuvari te tradicije su žene na selu, pogotovu starije žene koje su ostale same. One čuvaju i vode svoja domaćinstva bez prava na socijalno, zdravstveno i penziono osiguranje, i zbog toga je važan cilj aktivnosti Zaštitnika građana da im se obezbedi da ta prava u punom kapacitetu uživaju”, rekao je Pašalić na predstavljanju Posebnog izveštaja Zaštitnika građana o zastupljenosti usluga socijalne i zdravstvene zaštite za starije žene koje žive na selu u Kragujevcu.

Pašalić je naveo da je situacija u vezi sa položajem starijih žena na selu promenjena u odnosu na pre deset godina, da je izmenjen Zakon o rodnoj ravnopravnosti ali da nedostaju podzakonski akti i najavio da će institucija na čijem je čelu tražiti da se ubrza postupak donošenja tih akata kako bi zakon počeo da se primenjuje u potpunosti.

„U medijima se često o ženama na selu, posebno starijim, često govori uzgredno, predstavljaju se kako vezu, prave zimnicu ili štrikaju. Međutim, u tim ženama postoji ekonomski potencijal, one nešto proizvode u svojim domaćinstvima i mogu da ostvare ekonomsku dobit, pa ćemo od Ministarstva trgovine tražiti da se omogući da žene sa sela svoje proizvode prodaju adekvatno“, kazao je Pašalić.

Predsednica udruženja “Snaga prijateljstva – Amity” Nadežda Satarić izjavila je da je većina starijih žena na selu u teškom položaju jer žive usamačkim domaćinstvim u selima koja se gase, i dodala da je njihov socioekonomski položaj daleko lošiji u odnosu na sve druge uzrasne grupe i na žene iz gradskih sredina.

“Ove žene odlikuje rad, rad i samo rad od jutra do večeri a reč je o ženama starijim od 65 godina. Dakle, svaka četvrta žena na selu starosti između 65 i 69 godina još uvek aktivno učestvuje u poljoprovrednoj proizvodnji, radi na njivi ili u bašti, a svaka deveta žena starija od 85 godina učestvuje u poljoprivrednoj proizvodnji na neki način”, naglasila je Satarić.

Satarić je navela da penziju nema 101.000 starijih žena, od kojih je najveći broj sa sela, da je njihov obrazovni status niži nego kod žena iz gradskih sredina, i da imaju male šanse da upravljaju imovinom koju obrađuju iako su vlasnice.

„Starije žene nemaju osiguranje ni po jednom drugom osnovu i treba da ga steknu na osnovu neplaćenog kućnog rada. Mi postajemo stara nacija, 46 godina je prosek starosti žena koje žive na selu, i dok mogu da rade one imaju života“, rekla je Satarić.

#srbija

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.